Кад Рус повери олошу да му води пропаганду...Спутњик (преносећи чланак Вијести): "Храброст или лудост? Црногорци хтели дa нападну Американце"


Је л' било Срба у тој Ратној морнарици?
 

Ајд код оног архииздајника, у Милогору, корову из вукојебине!

И поведи са собом руске мамлазе (шестоколонаше?) што те шире, дајући ти паре да нас "информишеш"!


Храброст или лудост? Црногорци хтели дa нападну Американце


CC0 / National Museum of the

У последњем тренутку избегнута вероватно највећа битка на Јадрану...


Прошло је неких 19 година откако је избегнута највећа битка на Јадранском мору у новијој историји.

Према писању црногорских Вијести, тада најмоћнија јединица југословенске ратне морнарице — 18. Флотила ракетних бродова — планирала је да исплови и да нападне НАТО снаге које су 24. марта 1999. године започеле напад на СР Југославију, тада Федерацију Србије и Црне Горе.

Новинари Вијести добили су документ под називом „Заповест за одбрану бр. 2“ од заповедника 18. Флотиле, вицеадмирала Јована Грбавца.

Грбавац је у то време био на челу јединице у којој је командовао најмоћнијим југословенским пловилима.

Реч је о двема ракетним фрегатама типа „Котор“, ракетну фрегату типа „Кони“, четири ракетне топовњаче типа 401 и два стара ракетна чамца класе „Оса“.

Иако је то била најмоћнија јединица ратне морнарице тадашње Југославије, пред њима је било шездесетак бродова НАТО-а, три подморнице и око 280 авиона, те још шездесетак борбених хеликоптера на тим бродовима.

План, садржан у поменутој наредби био је готово лудачки храбар. Два ракетна чамца требало је да исплове из Боке и недалеко од обале укључити аутопилоте, те се запутити према НАТО-овој флоти. Посада би се након укључивања аутопилота пребацила на пратеће глисере и тако избегла сигурну смрт.

„Ракетни чамци би у танковима имали горива за око сат времена вожње, а у пуној брзини наликовали би противнику као да проводе маневар ракетног напада. Тако би се пажња противника усмерила на те старе и за нас мање битне бродове, а за то време би наше праве снаге с којима смо желели извршити ракетни удар по НАТО пловилима завршиле развој и поставиле се у позицију за напад“, испричао је Грбавац Вијестима.

До напада на крају није дошло јер Грбавчеви надређени на крају нису одобрили такав план.

Чак и да је диверзија потпуно успела, југословенски бродови тешко би дошли у одговарајућу позицију за напад.

„Морали бисмо да пловимо пуном брзином најмање сат времена до напада. Велика вероватноћа откривања и уништења наше подморнице пре изласка на позиције плотуна у мала техничка поузданост подморнице, основа су одлуке да не пошаљемо П-831 на задатак“, казао је Грбавац.

Вијести

Извор: CC0 / National Museum of the
Приредио. Александар Јовановић / Ћирилизовано, на...ма да не прљам линуксче, нећу рећи на којој дистрибуцији

Коментари