У Одеси почела друга фаза тзв. антитерористичке операције

У Одеси је 21. марта почела друга фаза "антитерористичке операције" (АТО) - како је саопштила прес-служба обласне управе Службе безбедности Украјине (СБУ).

СБУ с поносом прича о "обављеном послу". Претпретресна истрага је завршена и 18 кривичних тужби је поднето суду, против тридесеторо људи оптужених за умешаност у наводне злочине "сепаратизма и тероризма".

Поред тога: "У поступку обласне управе и њених иследника је још 29 кривичних предмета, од којих ће пет ускоро бити предато суду", рекла је шеф прес-службе Ана Шевчук.

Реакција украјинских "домољуба" на трагедију у Константиновки (видео)

Ћирилизовано: Замолићемо читаоце који живе у некој од земаља енглеског говорног подручја да својим пријатељима и познаницима препоруче да погледају овај видео.

Кијев за Донбас спрема нуклеарну катастрофу

Јавна је тајна да је Кијев спреман и труди се да нанесе максималне губитке непослушном становништву Донбаса. Казнена експедиција мирне градове свакодневно гађа свакаквом муницијом до које може доћи. Стамбене зграде се гађају минобацачима, вишецевним лансерима ракета, па чак и моћним Точка-У (SS-21 Scarab) пројектилима. Неколико пута нам је јављено да се спремају саботаже на критичним комуналним инфраструктурним и хемијским постројењима.

Овог пута смо сасвим случајно сазнали за још један план који је породила хунта - да десеткује народ Донбаса, начином који изазива ужас. Немоћан да сломи дух самоодбране Новорусије, пошто није успео да патриоте Донбаса порази оружјем, Кијев се спрема за још један очајнички корак, маневар који прети да побије локално становништво радиоактивним отпадом.

Хемијски полигон у власништву Владе Доњецка, у склопу постројења за производњу хемијских средстава, налази се у близини села Пески. На рубу полигона је депонија нуклеарног отпада, са прецизним координатама 48.037298N и 37,663182Е. Особље објекта је веома тајанственo што се тиче стварног садржаја подземног склоништа, али се говори да се у њему чувају бројна кутијаста херметички затворена бурад, шипке нуклеарног горива и високо радиоактивни остаци графитне облоге реактора. Објекат је прегледан пре 30 година и установљено је да постоје структурална оштећења, и да је склониште испуцало и деградирано. Касније је одлучено да се пресели, али одлука никада није остварена.

У последње време су две "Точка-У" ракета пале у близини тог објекта, као случајно. Једна ракета је експлодирала 800 метара од депоније радиоактивног отпада, а друга три километра од полигона. Нема много смисла у томе да украјинска војска троши своје малобројне и драгоцене ракете на орање удаљених поља. Што нас доводи до неких туробних закључака.

Упркос томе што носи снажну бојеву главу, "Точка-У" ракета не може да уништи подземно склониште. Али украјински ракеташи јесу у стању да ископају огромне рупе и узнемире горње слојеве земљишта, нарочито ако знамо да су ракете опремљене са фокусираним високо експлозивним пуњењем и фрагментационом облогом са довољно снаге да се склониште оштети. То би могло да произведе продирање подземних и површинских вода у оштећена склоништа која и прокишњавају, а онда би вода са изотопима текла ниже, до Даноха падовa, даље у резервоар воде код Карловке, која је на реци Волчји и снабдева Доњецк водом за пиће, па ће загађене воде неминовно наћи пут до кућних славина.

Какве би биле последице још једне лудачке идеје из кухиње кијевског режима ? С обзиром на то колико је времена радиоактивни отпад био на депонији, по свој прилици ћемо видети како су пијаћа вода и земљиште контаминирани са два радиоактивна изотопа, стронцијумом 90 и цезијумом 137, са временом полураспада од најмање 30 година.

Као и калцијум, стронцијум 90 улази у људско тело са храном и пићем, највише се акумулира у костима, а затим истискује калцијум и отежава стварање црвених крвних зрнаца. Стронцијум 90 је врло опасан по људе и потребно је 18 година да се избаци. Цезијум 137 напада читаво тело и одмах утиче на све виталне органе. Особа затрована са ова два изотопа би патила од малигних тумора, рака крви, радиоактивне катаракте, имала би краћи животни век, артериосклерозу, смањену плодност и патила би од прераног старења.

Са неких 400 кубних метара радиоактивног отпада баченог у близини Доњецка, ако Кијев успе да спроводе свој очигледан план, воде и земљиште Донбаса би деценијама били контаминирани, што би значило смртну казну целој области. Кијев никада не би признао своју одговорност за тај ужасан злочин, за "инцидент" би просто свалио кривицу на своје ракеташе, што су промашили циљ, или на саме борце покрета отпора.

Аутор: Алексеј Зотијев
Извор: Kiev is Scheming for a Nuclear Disaster for Donbass » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Путинових једанаест пријатеља

Изгледа као да је цео свет заузео непријатељски став према Русији. Стари и Нови свет су јој објавили економски рат, НАТО посеже за територијама на самој руској граници, а међународне организације ликују и са одобравањем поздрављају најновија дешавања.

"У целом свету имамо само два права савезника - то су наше оружане снаге и флота", рекао је Александар Трећи. Пре стотину и педесет година, а ипак изгледа као да се од тада ништа није променило. Нас мрзе. Неки народи се припремају за рат са нама - или бар тако изгледа.

Међутим, да ли је заиста тако? Да ли Русија заиста нема ниједног пријатеља?

Испоставило се да их има доста. Углавном је популарна међу бизнисменима и тзв интелектуалном елитом, мало мање међу политичарима. Дакле, ко су наши пријатељи у иностранству?

Ми ћемо се вратити на праве појединачне присталице касније - али прво, хајде да видимо које су земље пријатељски расположене према нама а које не. И без много думања, који су наши најгори непријатељи? Јасно, то су Сједињене Америчке Државе. Следе Велика Британија и Пољска. Њима је свака земља савезничка докле год је против Русије. Међутим, то је ипак само популаран стереотип.

Пре догађаја у Украјини, социолози из "Пју истраживачког центра" су анкетирали становништво неколико десетина земаља, покушавајући да осмотре њихове тренутне ставове према нашој земљи.

Ево шта су открили. Најнегативнији став је најуочљивији у Јапану, Јордану, Израелу, Египту, Турској, Немачкој и Француској. Најпозитивниј став према нама имају у Грчкој, Јужној Кореји, Кини, Гани, Кенији, Малезији, Индији и Индонезији.

Због украјинске кризе, став према Русији се значајно променио. Неке од пријатељских и агресивних земаља јесу задржале свој однос према Русији. Међу земљама које са симпатијама гледају на Русију, Грчка, Кенија и Кина држе врх листе. Што се тиче земаља којима Русија не одговара, ту су Јордан, Турска, Немачка и Француска.

Сада су међу најплаузибилнијим потенцијалним савезницима Русије - Вијетнам, Бангладеш, Танзанија, Тајланд и Филипини, док Русију највише мрзе Пољска, Италија, Шпанија и САД. Међутим, што се тиче личних ставова, мало је компликованије.


Онима који су раније осећали блискост према нама није било толико стало до Русије колико до комунизма.


Током протекле две деценије независности, Русија је вероватно изгубила све своје иностране пријатеље који су пријатељевали са Совјетским Савезом.

Једно од објашњења оваквог масовног губитка пријатеља је да би лидери бившег СССР-а били широке руке покушавајући да стекну њихову наклоност. Они би убризгавали средства у привреду земаља у развоју, подмазивали активности европских креативних и интелектуалних кругова и понудили страним студентима могућност да добију добро образовање.

Данас је готово с праксом давања новца страним пријатељима Русије. Ерго, сада су се од Русије окренули сви. У ствари, иако прихватљиво, ово објашњење не држи воду.

Не треба мешати оне који су симпатисали СССР и оне наклоњене Русији, како објашњава политиколог Сергеј Макаров.

И додаје: "Већина пријатељских веза СССР са другим земљама била је вођена и учвршћивана идеологијом. Било је доста људи у Европи и САД, везаних за идеје братсва и једнакости, какве су изражене од комуниста на власти у нашој земљи. Другим речима, тадашња наклоност странаца се не може објаснити њиховим одушевљењем нашим културним артефактима као што су балалајка и црни кавијар, већ њиховом идеолошком припадношћу.

Амерички држављани, Џулијус и Етел Розенберг, они који су нам проследили тајну нуклеарне бомбе и за то платили својим животима, нису се осећали као издајници. Напротив, они су ојачали земљу радничке класе и сељака, и сматрали су да су припадали нашој земљи, без обзира на њихово формално држављанство и упркос интересу државе капиталиста. И када се наша земља разишла са комунистичком идеологијом, свако ко је делио идеје Маркса и Лењина престао је да мари за нашу земљу. Да ли би Розенбергови ризиковали животе дајући нацрте атомске бомбе не совјетској, већ руској тајној служби? То би било потпуно немогуће! "

Совјетска идеологија је то што објашњава ватрену љубав према СССР-у тако различитих људи као што су били отац атомске бомбе Роберт Опенхајмер, популарни писац детективских прича Дашиел Хамет и класик америчке књижевности писац Џон Дос Пасос, или као што је (некад био) певач Пит Сигер. Сви су били чланови Комунистичке партије САД у различитим временима. Занимљиво, Пит Сигер некако упева да искомбинује симпатије за СССР са екстремном аверзијом према савременој Русији.

У ствари, то је разумљиво. Сигер је постао русофоб зато што су све пришипетље од међународних организација формалне одреднице типа "организација за људска права" у нашој земљи добиле шта им следује.

Сигер има поштовања за активисте за људска права као што је "Гринпис на левици, односно, "социјално им је близак", што би рекли у Совјетском Савезу. Чудна, али сасвим разумљива љубав и мржња.


"Пријатељи Москве" ће помоћи у поткопавању Европске уније изнутра


Пријатељски односи Владимира Владимировича Путин са неким политичарима често испадоше корисним за целу земљу.

Ако Берлускони, пошто је изгубио свој политички утицај, није могао да нас подржи, Шредер нам је много помогао око Крима. У свом интервјуу за "Велт", бивши канцелар Немачке је изнео свој поглед на ситуацију: ЕУ је крива за Украјинску кризу; примена санкција ће одвести у слепу улицу.

ОК, вратимо се политичким покретима. Очигледно, хладан однос европске левице према Русији донекле се може објаснити разочарањем због нашег одбацивања њима драге идеологије.

Међутим, док су нам еврокомунисти и социјалисти пре две године демонстративно окренули леђа, са десницом је случај потпуно супротан.

(Напомена: под "десницом" не подразумевамо оне неподношљиве шовинисте и националисте, већ конзервативце и евроскептике.)

Не тако давно, часопис "Форин афеарс" је објавио чланак политичког аналитичара Мичела Оренштајна.

Према Оренштајну, Путинов изазов Европи треба узети озбиљно. Уместо отимања земље у свом дворишту, он ће стрпљиво и са стране гледати како проруске десничарске партије елегантно побеђују на изборима за Европски парламент.

Такви избори могу ослабити Европску унију и на власт довести "праве" пријатеље Русије (игра речи, "the right” значи и "десно" и право, стварно - прим. прев.)

Његов чланак је објављен пред изборе за Европски парламент. Није било "праве" елегантне победе, међутим, они су несумњиво ојачали своје присуство у структури ЕУ.

Дакле, а према америчком аналитичару, наши "петоколонаши" су већ ушанчени у Бриселу. Ко су ти "проруски европски десничари"?

Међу именима на врху Оренштајнове листе, означени као "дефинитивно пријатељи Русије", су: "Француски национални фронт", на челу са Марин Ле Пен; мађарска партија "Јобик", бугарске "Посланичка група" и  "Атака"; аустријска "Народна партија"; белгијска партија" Влаамс Беланг"; италијанске странке "Форца Италија" и "Северна лига"; пољска "Самоодбрана".

Имајте на уму да то нису тек неке маргиналне странке са стотинак присталица - оне су прилично утицајне снаге са најмање својим парламентарним фракцијама.

Одавно се на њих сумњало да подржавају Кремљ, али су на крају откриле своју склоност према Русији - према америчком експерту -  тек после уједињења Крима и Русије. Све те странке су на кримски референдум послале своје посматраче, што је, благо речено, узнемирило Брисел.

У закључку, Оренштајн износи своју претпоставку да све те десничарске партије Европске уније, које се свакодневно труде да делегитимизују ЕУ и постају све масовније - финансира Русија.

Ко зна, можда ће Русија имати прилику да поткопа Европску унију изнутра. Па, време ће рећи.


Страни уметнички круговима који сматрају себе делом руске културе


Још једна изузетна ствар је да, иако нема много политичара који признају своја проруска осећања, постоји доста предузетника, бизнисмена и познатих од сваке врсте, као што су музичари, филмски глумци и други представници уметничких кругова. Што се тиче предузетника и пословних људи, све је јасно: они су одушевљени руским ресурсима и пословним могућностима које ти ресурси обећавају. Дакле, њихов позитиван став према Русији је само прагматичан.

Што се тиче страних боема, то је компликованије. Нема за њих никакве практичне користи од љубави према Русији, осим за Жерара Депардјеа - руског пасоша.

Упркос томе, сасвим различите, а ипак подједнако значајне личности, као што су британска глумица Хелен Мирен и њене америчке колеге Мики Рурк и Стевен Сигал, признају своју љубав према Русији.

Мање-више је јасно за оскаровку Мирен, с обзиром да је право име ове госпође- витеза Јелена Васиљевна Миронова. Али шта објашњава симпатије за Русију људи као што су Сигал и Рурк, који немају руске претке ?

Како објашњава Рурк, Русија је земља која може да стоји сама против свих и да победи. Ја лако могу да се с тим поистоветим, јер личи на мене, увек стојим сам против свих.

Људи у Русији не праве планове за будућност, јер знају да сутра може да буде много горе него данас - због тог искуства су ми блиски.

Американци су различити. Они наивно верују у неминовно срећно сутра. Што је, наравно, бесмислица. Осим тога, Руси увек морају да буду јаки. Некад су и Американци такви били.

Сигал воли класичну руску књижевност и сматра да је разуме. Он мисли да разуме руски народ боље од америчког. Штавише, он каже да је у срцу Рус и део руског живота и културе.


Мишљења

Алекандер Рар, политички аналитичар, Немачка:

Русија постаје симбол глобалног отпора у свету. Раније га је оличавао Совјетски Савез. Некада је у иностранству било много присталица СССР-а, који су ту земљу волели више него своју. Онда је уследило одбацивање комунистичке идеологије, а они који се поистовећивали са овом идеологијом су постали разочарани. Изгубили су веру у Русију.

Али сада, одједном, Москва је постала "центар универзума" - овај пут је центар за оне које зову антиглобалистима.

Опет, главна подела лежи између Москве и Вашингтона. То је најочигледније код сукоба у Украјини и уједињења с Кримом.


Стивен Коен, амерички политиколог:

Потцењивање улоге појединца у историји је уобичајена ствар, али је садашњи препород Русије саставни део личности Владимира Путина. Он је најистакнутији политички лидер почетком 21. века.

Наиме, као резултат овог бриљантног лидера, Русија је постала занимљива и, усудио бих се рећи, популарна земљу.

Тај интерес се одржава конфронтацијом Москве и Вашингтона. Смиреност с којом су Руси примили западне санкције изазива поштовање. Антиглобалистима, онима који САД виде као светског ђавола, потребан је неко ко ће оличавати силу Добра. Дакле, сада је Добро постало Русија.


Дмитриј Трењин, директор московског Карнеги центра:

 Парадоксално као што можда изгледа, хегемона светске државе оспорава не Кина, која хвата корак са САД, већ њен бивши ривал Русија, која је дуже времена била отписана као практично непостојећа.

Мало је прерано за пројекције могућег исхода овог сукоба. Улози су веома високи. То ривалство, мада неједнако и асиметрично, вероватно ће бити дуго и тешко. Међутим, овде је важно, политички, што се Русија позиционирала као земља којој се свако ко не прихвата америчку светску доминацију може обратити.

Те земље са одушевљењем прате најновија дешавања у сукобу између Русије и САД и извлаче закључке. Наиме, оно што држава, као што је Русија, може некажњено да учини, и оно што је могућа колатерална штета.

Пошто је "незападни свет", с којим се Русија данас сврстава, веома различит, Москва једва да може да рачуна на јаку солидарност њених представника.

Ипак, руско-кинески дует у Савету безбедности УН може да уједини оне који сањају о алтернативи хегемоније Запада.

Извор: Глас Севастопоља
Ћирилизовано за Словословље

Рат у време примирја

И кијевски милитанти и новоросијска милиција се окрећу партизанској тактици.

Неопходност формалног придржавања примирја у Донбаској области приморала је Кијев и обе народне републике да се окрену ка употреби диверзантских група унутар непријатељске територије. Пријављен број таквих упада расте сваког дана, присиљавајући супротстављене стране да развијају нове контрамере против овог типа претње.

Речи украјинских политичара указују на то да кијевска влада не одустаје од идеје да поврати Донбас. Отуда напори да се саботира привреда народних република и да се смање војни потенцијал и могућности милиције. Према Прес центру Доњецке Народне Републике,  две трафостанице на територији под контролом милиције су прошле недеље дигнуте у ваздух.

 Према речима заробљених војницика украјинске Националне гарде, у Черкашкој области је формирана група од 50 људи, посебно обучена за терористичке нападе. Сви чланови групе су осуђивани криминалци којима је обећана амнестију у замену за њихове услуге. Током последњих неколико месеци, украјинска страна је извела на десетине напада на инфраструктуру, од којих су многи довели до уништења мостова и пруга.

Истовремено, нови извештаји указују на повећање партизанских активности унутар територије под контролом Кијева. Однедавно су се на интернету појавиле информације о пошиљкама војне опреме и муниције од специјалних јединица милиције у близини Мариупоља за антимајданске активисте у Херсонској и Запорошкој области.

Чини се да власти у Кијеву веома озбиљно узимају претњу правог партизански рата против њих. То би објаснило зашто је 400 добровољаца из јединице такозване Херсонске самоодбране наоружано и тренутно се обучава за одбрану од напада диверзантских група. ТВ канал "Прва национална" је известио да су жене у Кијеву обучаване да се камуфлирају и опстану у шумовитим областима. Од добровољаца се такође тражило да плате 200 гривни за инструкторе. Постоји план да се таква обука понуди и у другим градовима Украјине.

Главно а и даље нејасно:  да ли партизанска тактика утиче на политичку ситуацију у Украјини ?

Према копредседнику новоросијског Народног фронта, Владимиру Рогову, сувише је рано говорити о обуци посебних диверзантских група у Донбаској области за акције унутар територије под контролом Кијева. Али украјинске власти не треба да очекују да ће им све тећи глатко.

Ја са скепсом гледам на информације о могућним испорукама оружја и панцира партизанским групама у Запорожју и херсону. Такве информације помажу непријатељу јер кијевским властима дају оправдање за репресивне мере према наших активистима који су до сада користили само мирна средства. Међутим, неки од партизана јесу наоружани. Барем они који су интегрисани у украјинске службе безбедности.

И кад смо већ код тога, да кажемо да су напади већ почели. Недавно је у Запорожју убијен "добровољац" који је прикупљао оружје за украјинску војску. У Мариупољу је 25. септембра запаљен уред који је прикупљао помоћ за Националну гарду. У Харкову је 26. септембра пуцано на седиште Националне гарде. И да не заборавимо складишта горива и мотовеа и мостова недавно дигнуте у ваздух. Верујем да су кијевске власти схватиле да нећемо дозволити да лако дишу све док су на нашој земљи.


Да ли се Самоодбрана нада промени политичког система на окупираним територијама?


Сетимо се Великог отаџбинског рата (Другог светског рата). Није било битно колико возова је искочило из шина, или како је гаулајтера убијено, неопходне су биле редовне јединице Црвене армије или велике партизанске јединице да заиста промене ситуацију. Уништавање непријатељских снага није довољно, важно је да се установи систем цивилне власти која би била одговорна за нормализацију свакодневног живота локалног становништва.

Очигледно је да је наша Самоодбрана учинила власти и службе безбедности веома нервозним. Такође можемо видети да су чак и саобраћајни полицајци постали веома нервозни, што доводи до инцидената, као што је недавно полицијско премлаћивање возача који се једноставно затекао на погрешном месту у погрешно време.

 Гувернери и олигарси су појачали своје приватне службе безбедности. Живе у сталном страху, траже уточиште у алкохолу и наркотицима. Запорошка и Днепропетровска област су добар пример за то.


Да ли партизански покрети имају подршку локалног становништва?


Чак и ако узмете само Запорошку област, хиљаде људи је спремно да се бори. Али су сви у потрази за јасним и интелигентно изабраним правцем, не желе да се бесмислено жртвују. Уз одговарајућу координацију и вођство, устаће и борити се уз нас. А власти то осећају.

Још једна подршка коју добијамо је релативно нови сајт "Народни суд". Сајт именује присталице украјинских власти. Први дан после његовог лансирања, упркос томе што је био потпуно нерекламиран, имао је близу пола милиона посета. Формат информација на сајту сугерише да доста тога долази из извора у оквиру украјинских служби безбедности.

Милиони људи су сада у ствари партизани. Свако ко намерно не плаћа за комуналије или повлачи своја средства из банке се бори против власти. Они су спремни да живе неколико месеци, или чак годину дана, у тоталном сиромаштву, одричући се свега, само да помогну што скоријем ослобођењу земље. И да помогну да се оболели од "укронаци" вируса доведу у стање у којем ће их глад и хладноћа натерати да се врате на пут оздрављења.


Мински споразум подразумева да ће Донбас имати свој систем власти, док ће остатак Украјине бити под контролом власти из Кијева.


Такав сценарио је немогућ. Важно је знати да је споразум потписан у Минску био меморандум, једноставан прелиминарни документ који наводи намере, али заправо никога не обавезује на било који одређени правац деловања. Борбе су настављене, воде се и овог часа, десетине људи гину - о каквом то примирју говоримо? Новоросија ће бити од Харкова до Одесе или је уопште неће бити.

Људи почињу да се дижу. То је разлог зашто кијевске власти све више тероришу становништво. Још један талас "рата против споменика" је сада у току. Власт жели да покаже да је способна за победу, чак и ако је победа само на информативном и медијском бојном пољу.

 Према водећем стручњаку Центра за војне и политичке студије на Московском државном институту за међународне односе, Михаилу Александрову, само активно учешће присталица Новоросије широм Украјине може променити ситуацију у земљи:

"После Минског споразума о примирју, када су Новоросијске оружане снаге биле приморане да прекину офанзиву, саботаже и партизанске активности остају као једина корисне тактика за присталице Новоросије. Без офанзиве на положаје Киева, народне републике неће моћи да опстану. Кијев користи прекид ватре да повећа и оснажи своје трупе. Национална безбедност и Украјински Савет одбране су недавно тајно наредили "ванредни предратни припремни период", временски оквир у којем ће се земља и њене оружане снаге припремати за рат. Важно је натерати украјинске власти на дисперзију ресурса и да се укључе у многе сукобе широм земље. Онда Кијев неће моћи да формира јаку силу против Донбаса и цео режим ће бити дестабилизован."

 Убрзаће се процес ослобођења Украјине. Партизанска тактика дозвољава циљане нападе на најважније циљеве, као што су војни штабови, седишта служби безбедности и канцеларије украјинских агената. Остали циљеви би могли бити активисти политичких партија који подржавају кијевски режим. Партије као што је "Свобода" (Слобода), или оне које су формирали Порошенко и Тимошенкова. Складишта муниције и опреме такође могу бити веома важни циљеви - напади на њих могу паралисати украјинску војску. Ту су и страни плаћеници и њихове базе. Све би то помогло да Кијев изгуби контролу над ситуацијом и, на крају, паду режима.


Служба безбедности Украјине неће седети и гледати.


Наравно. Служба безбедности Украјине је једна од главних структура на које се режим ослања. То је разлог зашто је посебно важно да се нападају њени агенти, да би се бојали чак и кад изађу из своје канцеларије. Сада се дешава супротно. СБУ застрашује опозицију, а требало би да буде обрнуто. Напади на СБУ би створили нове могућности отпору. Репресивни режим мора да буде уништен, то је једини начин да заустави терорисање становништва.


Партизанима требају посебно опремљени објекти.


Ја верујем да могућности за партизански покрет отпора постоје у свим условима. Чак и у арапским пустињама. Могуће је створити базе са оружјем и муницијом и у великим градовима. Ако мештани подржавају партизански покрет, борба ће бити успешна.


Масовна подршка за сада није видљива.


Да, већина становништва је врло пасивна. Али увек можете наћи људе који се противе режиму. Неки су против власти јер су убијени њихови рођаци, неки су изгубили своје имање, други се придружују отпору из идеолошких разлога. Погоршање економске ситуације убрзава процес. Људи су изиритирани политичком репресијом, барикадама на путевима, наоружаним зликовцима. Национална гарда вршља улицама. За време Другог светског рата у Француској, Немци нису били претерано обесни, мештани су живели добро, а опет је било отпора. Верујем да украјинско становништво има много више разлога за борбу против режима.


Може ли партизански покрет да се развије у праву политичку снагу ?


Партизани могу дестабилизовати ситуацију. Под таквим условима, Кијев ће изгубити контролу над земљом. Поготово ако отпор буде активан широм Украјине, чак и у Кијеву, не само у неколико области. Режим ће се све више и више распадати и области ће се одцепити од Кијева. Власти неће имати довољно војника да их баце у сваку зону сукоба. Ово ће омогућити донбаској милицији да започне нову офанзиву и заузме области, практично без кијевских власти. На овај начин, партизански покрет и политичке промене су међусобно повезани.

Оригинални текст на руском: Новороссия (Новая Россия) » новости Юго-Востока Украины, ситуация на Украине сегодня, АТО (антинародная террористическая операция) - Голос Севастополя
Извор: Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано

Ислам Сајдајев, чеченски политички аналитичар и новинар: Да су руски тенкови 2008. ушли ​​у Тбилиси, данас не би било проблема са Кијевом

Ислам Сајдајев, чеченски политички аналитичар и новинар, пре десет година је био један од оних које су звали "непријатeљ Русије". И он то јесте био: ватрени сепаратиста у време када је вођа Чечена био Џохар Дудајев, био је један од идеолога "Ичкерије" (независне чеченски државе) и заменик шефа информационог центра побуњеника. Године 1999. је побегао у Грузију, где је живео скоро десет година у блиском контакту са грузијским специјалним службама. Сајдајев је био сведок многих прљавих послова и чак написао књигу на тему " Ућуткај сведока". Он је радикално променио своје ставове, после повратка у Чеченију, где тренутно ради у влади, после амнестије. То је уобичајена ствар у данашњој Чеченији. Бивши милитанти који су положили оружје данас су много ватренији руски родољуби него, рецимо, московски "пармезан" либерали. Чеченија је морала да прође кроз два рата, да схвати да ниједној земљи, осим Русије, није потребна.

Сајдајев - један од оних које су пре десет година звали "непријатељ Русије"

"Де јуре и де факто Чеченија је била независна пет година између два рата", каже Ислам Сајдајев. "Мислили смо да ћемо, после одвајања од Русије, живети као у Дубаију. Пет година смо контролисали производњу нафте и прави новац, само истински патриоти и верски лидери су били у нашој влади, а за све то време нисмо изградили ни једну џамију, камоли школе или болнице. Имали смо све, чак и стране спонзоре, али нисмо учинили ништа, осим што смо једни другима скакали за врат. Између нас су започели отворени војни сукоби. Време је показало да не можемо опстати као држава изван Русије.

- Што ће рећи, Русија вам је дала закон?

Могло би се тако рећи. Верујте ми, ако би Русија сада напустила Дагестан, после месец дана би почео жесток грађански рат. Дагестан или Татарстан су наивни ако мисле да би преживели без Русије. Напусти Русију и овејани преваранти и обични бандити ће изаћи из сенке. Али, нама је тога доста. Да Кавказ може бити самодовољан, државе би овде настале пре много година, када Русија није била ни близу. Али овде живе само изолована племена и мале кнежевине неспремне да се развијају и изграде државу. Укратко, то је потпуни недостатак интеграције.

- Зашто су се Чечени после перестројке борили против Русије ?

То је био део велике игре. Покушали су да униште Русију помоћу Чеченије. Сви ти људи који су се овдепојавили, као Дудајев и Удугов, били су под покровитељством "патриота" из Москве, као што је Березовски. И ја сам некада веровао у независну Ичкерију и сарађивао са невладиним организацијама које финансира Запад. Али финансирање је било условљено на премиси: непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ. Дали би вам новац, али су желели резултате. Нико то није отворено говорио: формално, радили смо на изграђивању демократије. Док је било профитабилно, звали су нас патриотама и спонзорисали. Када је игра завршена, а милитанти побегли у Панкиси (Грузија), прогласили су их терористима и похапсили. Али то је био и срачунат потез.

На пример, одметник седи у Гвантанаму, онда га пусте и он убрзо командује јединицом у Либији, као борац за "демократију" против "тиранина" Гадафија. Сви ти милитанати које су хапсиле грузијске, британске и америчке обавештајне службе раније или касније се појављују у Ираку, Сирији, Либији, са новом "легендом", новцем и херојском прошлости. То је прича о Абу Бакр ал-Багдадију, тренутном калифу терористичке ИДИЛ (Исламске државе Ирака и Леванта.). Американци су га 2005. ухапсили, а онда, четири године касније, ослободили из непознатих разлога. С којим циљем ? Да се ​​бори против сиријског председника Асада. Мовлади Удугов је сада у Турској и командује чеченском јединицом која се бори на страни Абу Бакр ал-Багдадија. Добар пример је Омар Ал-Шишани ("Шишани" значи "Чечен" на арапском). Овај командант је рођен у Панкисију (Грузија) и обучавале су га грузијске специјалне службе. Његова мајка је Чеченка а отац хришћанин. Служио је у грузијским специјалним јединицама које су обучавали амерички инструктори. После је ухапшен у самој Грузији да би се створила прикладна легенда. Сада је командант највеће јединице ИДИЛ-а, која је у потпуности састављена од људи са Кавказа. Јединица изводи најбруталније и најкрвавије операције у Сирији и Ираку, као што је јавно одсецање глава. (Ал-Шишани је у Ираку познат као "црвенокоси чеченски генерал".) Прво су такве људи звали борцима против Асадове "тираније", сада су терористи. Американци су их обучавали и наоружали. Нису успели да савладају Асада. Требали су да створе изговор за напад на Сирију, али хемијско оружје није пронађено.

И, наједјном постоји разлог - ИДИЛ, којег су Американци сами створили. Сада сви светски медији показују ужасне сцене масовних убистава у Ираку - неких је заиста било, али остала су смишљена да застраше људе. Потребно је да се заврши са Асадом. Приказивање масакра ствара изговор за напад на Сирију ...

ИДИЛ, као и било која друга терористичке група на Блиском истоку, увек ће бити под контролом Американаца. Ова група може у било које време и на било ком месту да створи изговор за америчку инвазију. Ево речитог примера њихове потчињености Англосаксонцима. Недавно је Израел уз невиђену окрутност бомбардовао Газу и убио стотине деце, жена и старијих особа. ИСИЛ није ни писнуо, јер Израел је кључни савезник Сједињених Држава. Човек би помислио да ће припадници ИДИЛ-а, кад виде како им испред очију немилосрдно убијају муслимане, пожурити кроз палестинске тунеле да спасу своју браћу по вери. Они не само то нису учинили, већ ни протестовали нису, макар само због пристојности. Ћутали су.

Абу Омар ал-Шишани с надимком "црвенокоси чеченски генерал" (без маске) данас шири реч истине у редовима фанатика Исламске државе Ирака и Леванта. Фото:  EAAT NEWS

- Недавно су ИДИЛ-ови терористи изјавили да ће доћи да ослободе Чеченију?!

Знате ли зашто? Да се освете чеченском руководству због чеченских добровољаца који се боре у Украјини на руској страни. Нема их много, али то је веома значајан моменат. То је чисто психолошки и морално депресивни фактор за Украјинце. Грузијци су ме уверавали да су изгубили рат у Абхазији само зато што су Шамил Басајев и његова јединица дошли да помогну Абхазима. Шта може да учини две стотине бораца? То није војска. Али репутација Чечена као храбрих бораца јесте допринела њиховој победи. У Украјини, Чечени се не боре против Украјинаца. Боре се против америчких интереса и против западне идеологије. Они нису глупи људи. Знам их. Људи из мог родног села су убијени када је пуцано на конвој са Доњецког аеродрома.

Ми имамо симпатије за украјински народ, али не и симпатије за украјинске власти. Чечени су сада стручњаци за политику. Свако разуме да је украјински Мајдан настао по налогу Запада, да буде почетак колапса Русије. А ми, Чечени, више се од Руса плашимо колапса Русије.

- Вас сматрају стручњаком за западне тајне службе. По Вашем мишљењу, какве је грешке Русија направила у Украјини?

Сећате ли се како су сви руски медији одједном заграјали да Запад жели да Русију наведе на рат са Украјином? То је била крајње очигледна дезинформациона кампања ЦИА-е, да подстакне Русију да "притегне кочнице". Сви локални родољуби су пали на ову провокацију. У Украјини се десио војни удар, а легитимни председник Јанукович је побегао у Русију. Русија је имала све разлоге да уђе у Украјину (узгред, тада чланицу ЗНД) и да обнови легитимну власт. И нико не би бекнуо када би трупе дошле на Дњепар. То је само морало да се изведе одмах и одлучно. Када смо узели Крим, Американци су само стајали и гледали шта ће Руси урадити. Када су схватили да ми не радимо ништа, постали су арогантни. Санкције су само последица наше неодлучности.

Да, нас увлаче у ратове све време и ми побеђујемо. Који разлог смо имали па да верујемо да ћемо у овом сукобу изгубити? Нисмо изгубили ни у Осетији, ни на Криму. Био сам у Грузији када су руске трупе дошле до Тбилисија. Сво руководство је побегло на турску границу. Било је гужве на путевима. Тбилиси је био пуст. Свако је хистерично звао Буша, а он је рекао, ОК, нека Руси одлуче шта је чинити. Чеченски батаљон "Восток" је био само десетак километара од центра Тбилисија. Узгред, тамошње становништво није било противно уласку Руса. Било им је доста свега. Морали су негде да продају вино и мандарине, а не да торочу о демократији. Ја не говорим о политичарима, елити, њих око 15 одсто, које хране амерички фондови. Сваког ко је тада издао наређење за повлачење из Тбилисија треба ухапсити. Данас не би било никаквих проблема са Украјином да смо тада завршили посао у Грузији. Како нисмо завршили с тим леглом мржње, она се проширила на Украјину, где се, узгред, грузијски добровољци сада боре на украјинској страни. Било је проруских група у Грузији које су тражиле помоћ. Али Москва се кладила на друге људе, као што је тотално позападњачени Иванишвили. Резон је био да је то наш олигарх, нас је опљачкао. Опет нисмо били у праву.

- Зашто сте се вратили у Русију?

Зато што се Русија променила. Током 1990-их година, Русија бирала прозападни курс. Али сам ипак имао представу, утувљену у главу у војсци, да је Америка наш непријатељ. И онда је све потврдило такву представу. Ми смо, генерално, на одговарајући начин школовани у нашем совјетском детињству. Совјетски ригидни систем више је допринео очувању наше културе него атмосфера перестројке. Јељцин је дозволио свеопшту попустљивост, крађу, порнографију, хтели су да разголите наше жене. Све је то било крајње непопуларно у Чеченији. Сада нико не дира у нашу културу. Можемо носити националну одећу, да се молимо, да забрањујемо сексуалне програме на телевизији. А ми штитимо наше вредности.

- Могу ли да поставим једно лично питање? Не пијете, не пушите, водите прилично једноставан живот. Како сте успели да живите десет година у винској Грузији?

(Смех) Ко има много на овом свету неће имати ништа на небу. И Пророк је обећао да ће праведници пити фино вино у рају.

- Дакле, ви очекујете 72 хурије ?

Да је било 72 хурије на земљи, не би их било на небу. И, стога, скроман начин живота, умереност у храни, а четири жене:  за муслимана је важно да нема једну превише.

АЛТЕРНАТИВНО ГЛЕДИШТЕ

Борис Кагарлицки, политиколог: Мора се бити у стању добити не само рат, већ и мир

- И, шта да смо заузели Тбилиси у 2008? Шта онда ? Да формирамо нову владу да води земљу ? Да ли сте сигурни да би Грузијци то прихватити без побуне? Грузијци су на крају сами збацили пораженог Сакашвилија. Када је нова влада дошла на власт 2013., била је веома пријатељски расположена према Русији, али, авај, недостајало нам је визије да им на време понудимо какав инспиративан програм сарадње и отргнемо од САД.
Могли смо, вероватно, да одбранимо и Јануковича. Али вреди ли бранити председника, чак и најлегитимнијег, ако он не уме сам да се брани? Да ли нам је потребна беспомоћна кукавица на власти? И опет се поставља питање: шта онда ?" Да будемо увучени у грађански рат? Хвала, али не хвала.


Аутор: Дарја Асламова
Оригинални текст на руском: Чеченский политолог Ислам Сайдаев: Если бы русские танки в 2008-м вошли в Тбилиси, не было бы сейчас проблем с Киевом
Извор: Islam Saydayev (political analyst, Chechnya): If Russian tanks went to Tbilisi in 2008, there would be no problem with Kiev today » voice of Sevastopol
Ћирилизовано за ЕВРОАЗИЈА.ИНФО - анализе евроазијских интеграција

Украјина убија своје војнике радиоактивним оклопним возилима

Украјински режим је показао да нема милости за побуну и побуњенике у Донбасу, али он сакати и убија и оне који су стали у одбрану безбожних интереса Кијева. Украјински војни команданти су у АТО области слали јединице опремљене контаминираним радиоактивним оклопним возилима која су дуго трунула на месту нуклеарне катастрофе у Чернобиљу. Возила су и даље веома радиоактивна и бранитељи "уједињене Украјине" су осуђени да умру у мукама.

Прича је процурила са ЦарГрад ТВ канала од стране украјинског војника који је побегао у Русију. "Шта да вам кажем ... Они нас третирају као топовско месо и шаљу нас на ратиште ненаоружане. Не добијамо никакву подршку и појачање. Онда смо добили нове медицинске комплете и моја чета је чула да нека од оклопних возила с којима оперишемо на југоистоку потичу из складишних база у Чернобиљу, где су трунула од 1986. године, од експлозије [чернобиљске нуклеарне електране ]. Тамо су остала, пронађена су тек сада. И момци их користе! Потребни су нам детектори зрачења, ми смо ризиковали своје животе тамо, када смо возили те контаминиране дрешеве знали смо да ћемо умрети пре него што се вратимо кући, или убрзо после .. Медицински комплети су стигли, али са извађеним детекторима зрачења ... ", рекао је на смрт осуђен војник.

Извор. Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано

Мозговој о тренутној ситуацији

 

Командант бригаде "Призрак" (Дух), Алексеј Мозговој, говори о актуелној политичкој ситуацији у Новоросији.

"Свештеници" који стоје на челу наше две републике све више нас изненађују, посебно у време када је неопходно ујединити се око истог циља диктираног вољом народа. Они пролазе кроз фазу самопотврђивања карактеристичну за младе. Да, политички аналитичари нас оптужују, нас команданте на терену, да саботирамо Мински споразум, јер се не слажемо са њим по свим тачкама. Они нас оптужују да умишљамо да смо "Наполеони", минимум. Да јесмо, не бисмо дошли до консензуса о потреби за постојањем војног савета. Само министарства одбране ДНР и ЛНР (Доњецке и Луганске Народне Републике) не виде потребу за њим (мада су, у ствари, министарства номинална тела који су створена много касније него формације милиције). Поставља се питање - нису ли се они мало узнели, с обзиром да током свог постојања нису помогли милицију ни колико за нокат ? Уместо тога, они сада покушавају да успоставе контролу над свим борбено спремним и добро координисаним јединицама затварањем њиховог приступа на  “Post Exchange”.

Али, то и није тако лоше ... штетнији је морални притисак на милицију. Само једна чињеница, да су у Доњецку приморали милицију да положи заклетву не Новоросији већ ДНР, тера човека да се запита ... Да ли је то, за сваког "принца" - приватна војска ? И цео овај процес прати срамно скидање ознака са натписом "Новоросија". О чему се ради ? Исцрпљени? И после свега, они се усуђују да кажу да нисмо у праву? Да смо, наводно, погрешно схватити политичке суптилности и обим онога што се дешава и, на тај начин, довело до поделе.

Ми разумемо ... о да, ми добро разумемо и никада нећемо одустати од наших циљева, упркос свим санкцијама и претњама које су прешле у акцију! Јуче, су два војника из бригаде "Призрак" отета и одведена у непознатом правцу. Постоји претпоставка ко је то урадио и зашто. Ти војници били прави људи милиције. Имајући представу шта им се све може десити, није тешко погодити да момци неће издржати и да ће потписати све папире с клеветањима наше јединице. А прљавштине ће бити још и више  јер нам се прети да ћемо бити проглашени за "банду", ако се не подчинимо тзв министарствима. Несвесни су чињенице  да су те јединице окосница Новоросијске војске и да нису рођене у канцеларијама, већ у рововима и земуницама, с карабинима и пушкама против артиљерије и тенкова.

А вама, Господо Политичари и онима који мисле да су они врховни ауторитет и да они знају боље од свих ... одговорићу овако.

Научите да слушате народ, коме сте се заклели на верност машући лажним обећањима. Сигурно, нисте разумели да је ваше време прошло и, надам се, заувек. Дакле, потапање људи дубоко у блато, а све уз дипломатско клањање, као што сте радили раније - више не пролази. Ми више нисмо ваше власништво, и колико год ви желели да вратите време уназад ...

Данас планирате да одржите изборе, случајно, заједно са Украјином. Чудно, зар не ? Поред тога, украјинска страна већ припрема све што је неопходно за њихово остваривање, укључујући кандидате. Не би било лоше да се испита цео списак кандидата, укључујући финансијску страну сваког од њих. Наравно, ни једни избори нису прошли бесплатно, овде (у Украјини.) Можда већ постоје спонзори овог догађаја ? Питам се ко ... Да нису, случајно, Виктор Федорович (Јанукович) и Ринат Леонидович (Ахметов) ?

Слушајте народ, не окрећите се од њега ... У супротном, људи ће се окренути од вас!

Командант бригаде Мозговој

Изворни текст (Команданта Мозговоја): Wall | VK
Извор: Mozgovoy on the current situation » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Влада Украјинцима прописала строгу дијету

Данас је Украјина, иако је потписала споразум о придруживању са ЕУ, далеко од хваљеног европског нивоа цена, које су често ниже. Немогуће је обуздати их да буду чак и на нивоу од прошле године. Многе наивне људе је изненадило што потписани комад папира није донео јефтино воће и поврће у продавницама, као што је било у Пољској.

Дакле, у августу, индекс потрошачких цена у Украјини у односу на децембар прошле године порастао је за 12,9%. У односу на исти период 2013., индекс потрошачких цена је још и нешто нижи, за 0,6%. Претходна власт је успелвала да одржи веома опрезну стопу раста (а понекад да је чак и смањи) цена, којој би позавидео чак и руски потрошач.

Али, изгледа да су нове украјинске власти одустале од елементарне контроле цена у земљи. Искуство је показало да су краткорочне политичке амбиције политичара, који су засели устолицу лидера Украјине после Мајдана, драгоценије од интереса украјинског становништва.

У Украјини су пре свега порасле цене меса и живине. На пример, у септембру прошле године, цело пиле је коштало 20-22 гривне. Сада ће тај производ Украјинца коштати 28-32 гривни, а филеу је цена порасла са 35-38 на у просеку 50 гривни.

Чини се да Европа није наметнула никакве санкције Украјини, границе су отворене за увоз било ког производа, произвођач више нема "корумпирану владу Јануковича". Али је килограму јунећег меса цена некако порасла за 15 гривни (око 20%), свињетини у просеку за 25%. По килограму свињског врата Украјинац сада мора да плати нечувених 68-73 гривни.

Цена кобасица је нагло порасла, у зависности од врсте у просеку за 20-60 гривни по килограму. Млечни производи у односу на прошлу годину скупљи су за 20-25%, литар млека у продавницама сада се продаје за 10-12 гривни. Павлаци је цена значајно скочила, чак 30-40%. Сунцокретово уље је скупље за 20%.

Једини производи којима су цене у августу и септембру одржаване на прихватљивом нивоу су поврће и нешто воћа. У Украјини је ове године добро родило.

Раст цена је сасвим логична последица подизања набавних цена. Тако је, према најновијим подацима Државне статистике Украјине, велепродајна цене хране у порасту по готово свим позицијама. Најзначајније повећање цена је за тврди сир - 9.3%. Цена тоне млека повећана је за 14 4%, пшеничног брашна за 17,3%, свињетине за 11,8%, а цена живине је порасла највише - 15%.

Наравно, ни рат у Донбасу не погодује нормализацији тржишта хране. Током периода април-август, за време којег су се дешавале АТО, цена хране је порасла за више од 10%.

Тужна ствар је да је сада готово немогуће повратити контролу над ситуацијом. Депресијација гривне, која је у последњих неколико месеци постала "лакша" за 40%, наставиће се и у будућности. Због борби у Донбасу радни капацитет укупног економског сектора је подривен. До краја године ће увелико пасти и извоз металуршких хемијских и машинских производа. Смањење девизних прихода од извоза ће довести до брзог трошења девизних резерви. Украјина ће морати да извлачи економију кроз пољопривреду и Украјинци ће бити непријатно изненађени квалитетом живота без пореских прихода од "мангупа из Доњецка".

Наравно, све ово ће довести до даљег повећања цена и смањења реалних прихода. На тај начин, све последице опортунистичког понашања кијевске олигархијске елите ће сносити џепови грађана Украјине.

Препоручујемо Украјинцима, које ће ове зиме ће држава препустити судбини, да искористе добар урод воћа и поврћа и направе залихе сваке врсте зимнице.


Извор: The government has prescribed a strict diet to Ukrainians » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Доњецка Народна Република осумњичила Лондон за фалсификовање резултата шкотског референдума

Доњецка Народна Република осумњичила је Лондон за фалсификовање резултата шкотског референдума. "Не искључујем могућност да су власти Велике Британије фалсификовале резултате референдума, јер разлика између оних који су гласали за независност и против ње није тако велика. Односно неколико процената може да се "скида" у корист одржавања јединства Велике Британије ", - рекао је лидер Народне милиције Донбаса, Мирослав Руденко.

Он је скренуо пажњу на опуштенији став у Великој Британији према шкотском референдуму, у поређењу са ставом Украјинаца према референдуму о независности ЛНР и ДНР. "Нико у Шкотску није увео војне снаге и нико није на главној улици у Лондону цупкао, вичући: "Ко не скаче тај је Шкот !"  У Великој Британији можемо видети мирнији и цивилизованији однос према таквом референдуму, до каквог ми морамо тек дорасти", - рекао је Руденко.

Референдум о независности Шкотске је одржан 18. септембра. За независност је гласало 1 617 989 Шкота (44,7 одсто). Против - 2 001 926 људи (55,3 одсто). За победу, присталицама независности је недостајало 191 969 гласова више.
 

Извор: London was suspected by DPR of falsifying the results of the Scottish referendum » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Глас Севастопоља: Добротворни фонд "Глобална иницијатива"

У светлу даљег развоја наших хуманитарних активности, основали смо Добротворни фонд "Глобална иницијатива", сада у потпуности оперативан. Његова сврха је даља акумулација и исплата средстава за помоћ војсци Новоросије и цивилном становништву у ратној зони. Прошли смо све кругове бирократског пакла и коначно добили неопходно одобрење. Раније, током Кримског пролећа и рата у Донбасу, морали смо да користимо рачуне других организација за наш рад: МОО "Вече", "Севастопольский Страйкбольный Клуб" и РРОО "Русская Община". У овом тренутку, наши напори су коначно резултирали сопственом законски установљеном инфраструктуром. За оне који желе да учествују у нашим хуманитарним иницијативама, ту су наши званични контакти:

Фонд "Глобална иницијатива"
E-пошта:  fond@cassad.net
Телефони: +79384848774; +79160882203

Такође, испод представљамо резиме нашег рада у Новоросији од априла до септембра 2014.


1. Униформе и опрема - укупна вредност: 9 185 000 рубаља.


1.1. Камуфлажне униформе - 3 300 комплета (од којих су 250 типа за јесен и зиму)
1.2. Војничке чизме - 2.100 пари
1.3. Панцири - 2 300 комада (укључујући 1 350 типа 4-6)
1.4. Посебна опрема - постоља, различити двогледи, означивачи циља, термални уређаји, уређаји за ноћно виђење, итд - 483 комада.
1.5. Борбени прслуци - 945 комада
1.6 Средства за комуникацију (обичне и специјалне радио станице) - 157 комада


2. Храна - укупна вредност: 7 343 000 рубаља

2.1. Укупно испоручено - 1 153 тона (80 одсто директно на територију ДНР и ЛНР, остатак предат избегличким камповима у Ростовској области).
2.2. Основни асортиман - житарице, конзервирана храна, храна за бебе, тестенина, со, шећер, кекс.
2.3 Дистрибуција - око 60% на захтев територијалних заједница, остало - за милиције и војне јединице Новоросије.


3. Медицински прибор - укупна вредност: 12 500 000 рубаља

3.1 Лекови (група Б) су достављени болницама у ДНР и ЛНР, као и комплети за теренске операције и прву помоћ на бојном пољу.
3.2 Од чега за инсулин: 3,4 милиона рубаља.


4. Остало - 1,83 милиона рубаља.

 4.1. Избеглице - више од 1300 људи је евакуисано (претежно деца из ратне зоне) и пружено им је уточиште и помоћ на територији Руске Федерације (у складу са споразумима с гувернерима). Наменска помоћ за око 400 становника Новоросије - рањене, инвалиде, ветеране, децу која су изгубила родитеље - је обезбеђена.
4.2 Питања логистике (Транспорт, гориво, безбедност) - око 600 000 рубаља
4.3 Генератори - 67 комада


Дакле, поред ствари и средстава из других организација, наш центар за помоћ Новоросији је од априла до почетка септембра прикупио 30 000 000 рубаља и проследио их Новоросији преко наших банковних рачуна и нашег хуманитарног центра у Ростову.

Уколико желите да наменски, циљано помогнете Новоросији, можете ме контактирати на: redactor@cassad.net

Све додатне информације могу се наћи на сајту "Глас Севастопоља", гласилу нашег система.


Оригинални текст на руском: Colonel Cassad - Глобальные инициативы
Извор: Global Initiatives » voice of Sevastopol
Превод: Ћирилизовано

Непреведено, 10.09.2014.

Можда вас интересује како можете помоћи самоодбрани Новоросије. Ако сте у могућности:
Fundraising for militias of Novorossia (DPR and LPR) » voice of Sevastopol

Из истог извора и цео текст споразума у Минску: CEASEFIRE IN UKRAINE. MINSK PROTOCOL FULL TEXT » voice of Sevastopol


А како је Степски соко / THE SAKER заиста несебичан код информисања својих читалаца па им препоручује и текстове других аутора - што је заиста немогуће све превести, осим ако се не организује тим, као што су учинили Руси, Немци, Французи и племенити људи Океаније - ево линка на текст Петера Кенига.  И посебно обратите пажњу на текст  The Vineyard of the Saker: Analysis of the ceasefire by Alexander Mercouris  с предговором Степског и његовом препоруком за чланак (с чијом се поруком не слаже) Mark Sleboda - "Winning" Ukraine No, Putin is NOT "winning" in...

С наше стране, спремићемо вам избор коментара на текст The Vineyard of the Saker: A typical example of Ukie "Christianity" in action на његовом сајту, којег смо вам преведеног пренели као The Saker: Украјинско кршћанство у акцији | Ћирилизовано. Видећете зашто. Још боље, сами се потрудите, ако се користите енглеским, да видите како покатоличени Срби - Хрвати бране своју ватиканоидност и шта им четник, Рус с нешто татарске крви а син Београђанке, Степски соко, одговара. А има тога још.

А шта се све крије испод и око Стоунхенџа - Stonehenge had 'huge stone religious sibling' just two miles away - Archaeology - Science - The Independent  неминовно поставља питање и по чему Срби газе, рецимо у Винчи и око места које је, на бруку свих нас, постало познато по томе да се "патриотизам не сипа у тракторе".


Приредио: Александар Јовановић