Рат у време примирја

И кијевски милитанти и новоросијска милиција се окрећу партизанској тактици.

Неопходност формалног придржавања примирја у Донбаској области приморала је Кијев и обе народне републике да се окрену ка употреби диверзантских група унутар непријатељске територије. Пријављен број таквих упада расте сваког дана, присиљавајући супротстављене стране да развијају нове контрамере против овог типа претње.

Речи украјинских политичара указују на то да кијевска влада не одустаје од идеје да поврати Донбас. Отуда напори да се саботира привреда народних република и да се смање војни потенцијал и могућности милиције. Према Прес центру Доњецке Народне Републике,  две трафостанице на територији под контролом милиције су прошле недеље дигнуте у ваздух.

 Према речима заробљених војницика украјинске Националне гарде, у Черкашкој области је формирана група од 50 људи, посебно обучена за терористичке нападе. Сви чланови групе су осуђивани криминалци којима је обећана амнестију у замену за њихове услуге. Током последњих неколико месеци, украјинска страна је извела на десетине напада на инфраструктуру, од којих су многи довели до уништења мостова и пруга.

Истовремено, нови извештаји указују на повећање партизанских активности унутар територије под контролом Кијева. Однедавно су се на интернету појавиле информације о пошиљкама војне опреме и муниције од специјалних јединица милиције у близини Мариупоља за антимајданске активисте у Херсонској и Запорошкој области.

Чини се да власти у Кијеву веома озбиљно узимају претњу правог партизански рата против њих. То би објаснило зашто је 400 добровољаца из јединице такозване Херсонске самоодбране наоружано и тренутно се обучава за одбрану од напада диверзантских група. ТВ канал "Прва национална" је известио да су жене у Кијеву обучаване да се камуфлирају и опстану у шумовитим областима. Од добровољаца се такође тражило да плате 200 гривни за инструкторе. Постоји план да се таква обука понуди и у другим градовима Украјине.

Главно а и даље нејасно:  да ли партизанска тактика утиче на политичку ситуацију у Украјини ?

Према копредседнику новоросијског Народног фронта, Владимиру Рогову, сувише је рано говорити о обуци посебних диверзантских група у Донбаској области за акције унутар територије под контролом Кијева. Али украјинске власти не треба да очекују да ће им све тећи глатко.

Ја са скепсом гледам на информације о могућним испорукама оружја и панцира партизанским групама у Запорожју и херсону. Такве информације помажу непријатељу јер кијевским властима дају оправдање за репресивне мере према наших активистима који су до сада користили само мирна средства. Међутим, неки од партизана јесу наоружани. Барем они који су интегрисани у украјинске службе безбедности.

И кад смо већ код тога, да кажемо да су напади већ почели. Недавно је у Запорожју убијен "добровољац" који је прикупљао оружје за украјинску војску. У Мариупољу је 25. септембра запаљен уред који је прикупљао помоћ за Националну гарду. У Харкову је 26. септембра пуцано на седиште Националне гарде. И да не заборавимо складишта горива и мотовеа и мостова недавно дигнуте у ваздух. Верујем да су кијевске власти схватиле да нећемо дозволити да лако дишу све док су на нашој земљи.


Да ли се Самоодбрана нада промени политичког система на окупираним територијама?


Сетимо се Великог отаџбинског рата (Другог светског рата). Није било битно колико возова је искочило из шина, или како је гаулајтера убијено, неопходне су биле редовне јединице Црвене армије или велике партизанске јединице да заиста промене ситуацију. Уништавање непријатељских снага није довољно, важно је да се установи систем цивилне власти која би била одговорна за нормализацију свакодневног живота локалног становништва.

Очигледно је да је наша Самоодбрана учинила власти и службе безбедности веома нервозним. Такође можемо видети да су чак и саобраћајни полицајци постали веома нервозни, што доводи до инцидената, као што је недавно полицијско премлаћивање возача који се једноставно затекао на погрешном месту у погрешно време.

 Гувернери и олигарси су појачали своје приватне службе безбедности. Живе у сталном страху, траже уточиште у алкохолу и наркотицима. Запорошка и Днепропетровска област су добар пример за то.


Да ли партизански покрети имају подршку локалног становништва?


Чак и ако узмете само Запорошку област, хиљаде људи је спремно да се бори. Али су сви у потрази за јасним и интелигентно изабраним правцем, не желе да се бесмислено жртвују. Уз одговарајућу координацију и вођство, устаће и борити се уз нас. А власти то осећају.

Још једна подршка коју добијамо је релативно нови сајт "Народни суд". Сајт именује присталице украјинских власти. Први дан после његовог лансирања, упркос томе што је био потпуно нерекламиран, имао је близу пола милиона посета. Формат информација на сајту сугерише да доста тога долази из извора у оквиру украјинских служби безбедности.

Милиони људи су сада у ствари партизани. Свако ко намерно не плаћа за комуналије или повлачи своја средства из банке се бори против власти. Они су спремни да живе неколико месеци, или чак годину дана, у тоталном сиромаштву, одричући се свега, само да помогну што скоријем ослобођењу земље. И да помогну да се оболели од "укронаци" вируса доведу у стање у којем ће их глад и хладноћа натерати да се врате на пут оздрављења.


Мински споразум подразумева да ће Донбас имати свој систем власти, док ће остатак Украјине бити под контролом власти из Кијева.


Такав сценарио је немогућ. Важно је знати да је споразум потписан у Минску био меморандум, једноставан прелиминарни документ који наводи намере, али заправо никога не обавезује на било који одређени правац деловања. Борбе су настављене, воде се и овог часа, десетине људи гину - о каквом то примирју говоримо? Новоросија ће бити од Харкова до Одесе или је уопште неће бити.

Људи почињу да се дижу. То је разлог зашто кијевске власти све више тероришу становништво. Још један талас "рата против споменика" је сада у току. Власт жели да покаже да је способна за победу, чак и ако је победа само на информативном и медијском бојном пољу.

 Према водећем стручњаку Центра за војне и политичке студије на Московском државном институту за међународне односе, Михаилу Александрову, само активно учешће присталица Новоросије широм Украјине може променити ситуацију у земљи:

"После Минског споразума о примирју, када су Новоросијске оружане снаге биле приморане да прекину офанзиву, саботаже и партизанске активности остају као једина корисне тактика за присталице Новоросије. Без офанзиве на положаје Киева, народне републике неће моћи да опстану. Кијев користи прекид ватре да повећа и оснажи своје трупе. Национална безбедност и Украјински Савет одбране су недавно тајно наредили "ванредни предратни припремни период", временски оквир у којем ће се земља и њене оружане снаге припремати за рат. Важно је натерати украјинске власти на дисперзију ресурса и да се укључе у многе сукобе широм земље. Онда Кијев неће моћи да формира јаку силу против Донбаса и цео режим ће бити дестабилизован."

 Убрзаће се процес ослобођења Украјине. Партизанска тактика дозвољава циљане нападе на најважније циљеве, као што су војни штабови, седишта служби безбедности и канцеларије украјинских агената. Остали циљеви би могли бити активисти политичких партија који подржавају кијевски режим. Партије као што је "Свобода" (Слобода), или оне које су формирали Порошенко и Тимошенкова. Складишта муниције и опреме такође могу бити веома важни циљеви - напади на њих могу паралисати украјинску војску. Ту су и страни плаћеници и њихове базе. Све би то помогло да Кијев изгуби контролу над ситуацијом и, на крају, паду режима.


Служба безбедности Украјине неће седети и гледати.


Наравно. Служба безбедности Украјине је једна од главних структура на које се режим ослања. То је разлог зашто је посебно важно да се нападају њени агенти, да би се бојали чак и кад изађу из своје канцеларије. Сада се дешава супротно. СБУ застрашује опозицију, а требало би да буде обрнуто. Напади на СБУ би створили нове могућности отпору. Репресивни режим мора да буде уништен, то је једини начин да заустави терорисање становништва.


Партизанима требају посебно опремљени објекти.


Ја верујем да могућности за партизански покрет отпора постоје у свим условима. Чак и у арапским пустињама. Могуће је створити базе са оружјем и муницијом и у великим градовима. Ако мештани подржавају партизански покрет, борба ће бити успешна.


Масовна подршка за сада није видљива.


Да, већина становништва је врло пасивна. Али увек можете наћи људе који се противе режиму. Неки су против власти јер су убијени њихови рођаци, неки су изгубили своје имање, други се придружују отпору из идеолошких разлога. Погоршање економске ситуације убрзава процес. Људи су изиритирани политичком репресијом, барикадама на путевима, наоружаним зликовцима. Национална гарда вршља улицама. За време Другог светског рата у Француској, Немци нису били претерано обесни, мештани су живели добро, а опет је било отпора. Верујем да украјинско становништво има много више разлога за борбу против режима.


Може ли партизански покрет да се развије у праву политичку снагу ?


Партизани могу дестабилизовати ситуацију. Под таквим условима, Кијев ће изгубити контролу над земљом. Поготово ако отпор буде активан широм Украјине, чак и у Кијеву, не само у неколико области. Режим ће се све више и више распадати и области ће се одцепити од Кијева. Власти неће имати довољно војника да их баце у сваку зону сукоба. Ово ће омогућити донбаској милицији да започне нову офанзиву и заузме области, практично без кијевских власти. На овај начин, партизански покрет и политичке промене су међусобно повезани.

Оригинални текст на руском: Новороссия (Новая Россия) » новости Юго-Востока Украины, ситуация на Украине сегодня, АТО (антинародная террористическая операция) - Голос Севастополя
Извор: Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано