А за Путина...

 На Редиту наиђох на објаву...

 What’s the story behind this Ukrainian soldier with an isis patch? Is it allowed to be an IS jihadist over there or am I missing something here?

А тамо, тренутно, само сличица...

И реко да видим шта је Wodan International. Аха, немачка фирма...

WODAN INTERNATIONAL is a German Risk Management company for comprehensive security solutions. We offer a comprehensive range of services in the areas of consulting, management, and security services. From risk analysis and management to physical protection, from crisis management to specialist training and from technical security management to evacuations and exfiltrations, we provide first-class service oriented holistic security solutions.

Од некадашњих "партнера" Путинових. Али добро, сада им свира Вагнера.

Приредио: А. Јовановић

О, брате Шолце, danke, danke schön (Видео)

Руску Правду сматрам непоузданим извором. Али је читам. Зашто? Зато што читам и Видовдан, Србин инфо, Стање ствари и слично, а јер ме, овако лењог, терају да користим не само довод вести, већ и да се петљам са различитим претраживачима, да видим ко и шта, мислим на озбиљне изворе, нуди на одређену тему. Овога пута, Правда ме је орасположила чланком Scholz explains why he thinks Russia is an unreliable gas supplier (Шолц објаснио зашто сматра да је Русија непоуздан снабдевач), због асоцијације на Долази зима и божански глас Снежане Јандрлић. 

Уживајте:

Приредио: Александар Јовановић, на ГНУ/Линукс Дебијан тестингу

Шта Сједињене Државе дугују нацистима (Ажурирано. Погледати напомену испод чланка.)

Пише: Платон Беседин

Занимљив чланак недавно је објавио колумниста Си-Ен-Ен-а Лев Голинкин. По завршетку Другог светског рата, САД су акумулирале на својој територији значајан број нациста, Хитлерових присталица. Америка им је не само дала политички азил, већ их је и укључила у процесе који су им омогућили да додатно ојачају моћ своје земље.

Обыкновенный Фашизм

Иван Шилов © ИА REGNUM

Ево шта Голинкин каже: „Нисмо им само пружили уточиште – у неким случајевима смо их дочекали и заштитили, сакрили од правде. Крајње је време да то признамо ”. И заиста то је тако. Међутим, сигуран сам да неће бити признања или разобличења. Сједињене Државеи даље званично признају сарадњу са нацистима само у оквиру операције «Спајалица». Временом ће вероватно и ово сакрити.

У међувремену, масе нацистичких криминалаца преселиле су се у Сједињене Државе након рата. Уопште у Америку – и Северну и Јужну. Међутим, сарађивали су само са Вашингтоном. Ови бивши нацисти, криви за злочине над десетинама милиона људи, нису водили исти начин живота као што је приказано у екранизацији Стивена Кинга «Способни ученик». Нису се повукли, нису се препустили подвижништву, већ су успешно и плодно радили за америчку владу. Како на пољу идеологије, тако и пре свега на пољу војних послова.

Један од примера. Ради се о најмање 120 научника из Трећег рајха. Конкретно, конструктор ракета, научник Вернхер фон Браун. Након пресељења у Америку – у Немачкој је сарађивао са Адолфом Хитлером – запослио се у НАСА. Сједињене Државе њему дугују слање свемирског брода на Месец.

Вернер фон Браун. Рядом, слева направо, генералы вермахта Дорнбергер, Олбрихт, Лееб. Пенемюнде, Февраль 1941 года

Исто се, што је интересантно, десило и са Јапанцима. Можете се сетити специјалне „Јединице 731“, која се бави истраживањем на пољу биолошког оружја. Експерименти су изведени на људима и одликовали су се изузетно окрутношћу. Међутим, Американци нису осудили чланове „Одреда“ – нису га осудили јер су присвојили његова достигнућа. А шеф „Јединице 731“, Сиро Исии, добио је имунитет од кривичног гоњења у Сједињеним Државама на захтев генерала Мекартура, никада се није појавио пред токијским судом и није кажњен за ратне злочине. Истраживање је наставио у америчком Мериленду.

Истовремено, нацизам Трећег рајха, без обзира колико би нас сада уверавали у

супротно, није постао некаква странпутица, издвојени елемент Запада, пета

нога прикачена за диносауруса. Не, у неким манифестацијама је, напротив, био

производ и логична последица процеса који се тамо одвијају. Ово није класика „не без црне овце у породици“, већ одгој злог, али веома вољеног сина, који се потом побунио против оца. У дубинама Запада постоји разумевање његовог савеза са злом, али је већ дуго и упорно потиснуто на маргину свести, тако да се нико никада не усуђује да муца о нацизму у овом или оном облику.

На пример, она иста еугеника која је 1920-их и 1940-их процветала је не у

Немачкој, већ у Сједињеним Државама. Тамо је присилно стерилисано више од

70 америчких грађана. Влада их је сматрала непоузданим и претњом за

опстанак клана. Ово зверство – најдемократскији и најправеднији Устав на свету већ је био на снази – оправдао је и инспирисао један од најпознатијих и најцењенијих америчких правника Оливер Вендел Холмс, који је изјавио: „Било би боље за цео свет да друштво није чекало, да инфериорни буду осуђени за злочине или умру од глади због сопствене слабоумља, већ да спрече оне који су очигледно инфериорни да се репродукују. Довољне су три генерације“.

Начав программу стерилизации душевнобольных, инвалидов, пациентов, страдающих каким бы то ни было заболеванием свыше пяти лет, нацисты пытались обновить арийскую расу

Такође можете проценити архивске хронике које нам представљају колекције америчких нациста 30-их година прошлог века. Можете проучити релевантне документе који описују како су америчке компаније уложиле огромне количине новца у Хитлерову Немачку.

Речи из уџбеника бившег председника Империјалне банке Хјалмара Шахта, који је током суђења у Нирнбергу у интервјуу америчком адвокату рекао: „Ако желите да оптужите индустријалце који су помогли у пренаоружању Немачке, онда морате оптужити себе. Од вас ће се тражити да оптужите Американце. На пример, Опелова фабрика аутомобила није производила ништа осим војних производа. Ова фабрика је била у власништву вашег Џенерал Моторс-а. Готово до краја рата, са посебном дозволом за трговину са Немачком, Италијом, Јапаном, пословала је америчка телекомуникациона компанија ИТТ. Ауто-гигант Форд нијезауставио производњу у Француској након окупације од стране Немаца, иако је лично Херман Геринг био покровитељ делатности Форда у Европи, који је руководио индустријским концерном „Рајхсверк Херман Геринг“. Да подсетимо, Хенрија Форда, Хитлер је генерално називао својим инспиратором.

Нацистские палачи на скамье подсудимых Нюрнбергского трибунала. 1945

Закључујем: америчка величина, америчка доктрина делимично је повезана са

нацистичком историјом. Они истовремено хране, а и сами се хране овим. Отуда овај чувени modus operandi САД – са новим нацизмом.

Чарлс Буковски, амерички класик, рођен у Немачкој, прекрасно се изразио о

томе. Топло препоручујем читање његове кратке приче коју је украсио

свастиком. Реч је о отмици америчког председника, у чије тело је

трансплантиран Хитлеров мозак. Наговештај је очигледан.

Све наведено, у ствари, не значи да Америка није учинила ништа да победи

Хитлера или да је ово нацистичка држава. Не, али увек је неопходно запамтити

да зло, чувајући своје језгро, прелази са једног на други носач – мења тела, али

не и своје постојање. И док коначно не буде поражено, генерисаће небројене одсјаје, сенке, потомство. Таква је бескрајна игра са ђаволом – и зато је нацизам толико упоран, попримајући један или други облик. Његова суштина је константна.

Монструозно константна.

Аутор: Платон Беседин

Извор: Регнум

Превод: Б. Булић

Преузето са: Балканска геополитика

Александар Јовановић: Овај чланак је имао већ тристотињак читалаца када приметих да је објављен и на ИН4С, такође као сопствена преводилачка продукција, блога тј. портала. Одмах назвах пријатеља који ми је превод добијен од преводиоца проследио - у офис формату, због чега сам се натезао сат и по времена да га доведем у пристојно стање - он рече шта је у питању...Никад више. Никад више пријатељу пријатељевог пријатеља, него само сопствено и сарадника које знам ко су и шта су. Овако испаде да сам украо туђу производњу. И то чију, г. Зорана Милошевића с којим сам, тога пута његовом кривицом, већ био у сукобу.

Извињавам се господину Милошевићу. Уколико затражи, овај чланак ћу уклонити с блога, чији би читаоци о овом случају били обавештени посебном објавом, уз снимак читаве странице.

Има наде: Емисија о продаји антиквитета гледанија од репрезентације

Ћирилизовано: Далеко од тога да треба дићи руке од индустрије забаве и гладијаторства, у шта спада професионални спорт. Али ова вест, без обзира што се односи на Немце, опомиње нас да култура не само да није трошак, него да је од значаја и за привреду и неговање родољубивих осећаја и владања грађана. Надајмо се да ће је прочитати и сабласни зависник од гама зрачења Ангеле Меркел, будући дипломирани тренер А. Вучић. 

Емисија о продаји антиквитета гледанија од репрезентације

 

Интересовање телевизијских гледалаца у Немачкој за утакмице фудбалске репрезентације и даље је у паду, пошто је пријатељски меч против Чешке, у којем су Немци славили са 1:0, имао мању гледаност од популарне телевизијске емисије о продаји антиквитета.

Истраживање гледаности показало је да је само 5,42 милиона Немаца, односно 18,2 посто, гледало дуел фудбалера Немачке и Чешке у програму РТЛ-а, програма за чије гледање није потребна посебна претплата, преноси Seebiz.

Немце више интересује продаја антиквитета од фудбалске репрезентације

 

Према подацима ТВ кућа РТЛ, АРД и ЗДФ то је најлошија гледаност за утакмицу немачке фудбалске репрезентације која је играна у вечерњем термину у последњих 20 година.

Истовремено, популарну емисију о продаји антиквитета "Bares fuer Rares" просечно је гледало 5,45 милиона Немаца. 

 

Преузето са: РТС

 

Немачке и израелске авио-снаге у првим заједничким прелетима и вежбама (ажурирано)

 
 

Израелски и немачки борбени авиони су први пут извели меморијалну прелет у уторак изнад места концентрационог логора Дацхау. Један од израелских пилота рекао је да је трећа генерација преживелих од холокауста. У другом симболичном догађају, авиони Израела Ф-16 и немачки авиони Еурофигхтер прелетјели су изнад авио-базе Фуерстенфелдбруцк у спомен на палестински масакр од 11 израелских спортиста и једног њемачког полицајца на Олимпијским играма у Минхену 1972.

Израелске ваздухопловне снаге одржавају своју прву вежбу у Немачкој у оквиру двонедељног програма маневара.

 

 

Извор: Дебка фајл

Александар Јовановић: Гади ми се и да поправљам Гуглетин превод. Ко разуме, схвати ће.

Е, биће Трећег светског рата, ако ови шурују:

Четвртина Немаца заправо су имигранти

Биће потребно као референца за неке будуће преводе...

© AP Photo / Michael Sohn

Више од четвртине становника Немачке су имигранти или имају имигрантско порекло, показују службени подаци за 2019. годину који су данас објављени.

Око 21,2 милиона, или 26 одсто укупног становништва има имигрантско порекло према подацима за 2019. годину, саопштио је Федерални завод за статистику, преноси Танјуг.

То је повећање од 2,1 одсто у односу на годину пре, саопштио је Завод, пренео је АП.

Највећа појединачна група, око 13 процената свих људи који имају имигрантско порекло, пореклом су из Турске, или имају корене у тој земљи, саопштио је Федерални завод за статистику.

За њима следе људи који су пореклом или имају корене у Пољској и Русији.

Укупно 65 процената свих имиграната у Немачкој имају европске корене.
У Немачкој се за некога сматра да има имигрантску позадину ако му је бар један од родитеља рођен изван Немачке.

Око 11,1 милиона људи или 51 проценат са имигрантском позадином је рођен у Немачкој.

Још увек постоји велика разлика између броја имиграната који живе у западном и источном делу Немачке.

У Бремену на северозападу Немачке постоји највећи проценат популације која има имигратску позадину - 36,5 одсто, док у источној држави Турингији има само 7,8 одсто становника са имигрантким пореклом.


IИзвор: Спутњик

Пол Антонопулос: Хоће ли се косовска политика Немачке преукренути у корист Србије?

Расте притисак да Немачка повуче своје снаге са Косова

Дебата у немачком Бундестагу о продужењу мандата војника немачких косовских снага у саставу КФОР-а претворила се у критику дугогодишње канцеларке Ангеле Меркел и покренула спекулације да ли ће Берлин заузети другачији став о Косову. Опозиција је подсетила Меркел да је Немачка учествовала у рату на Косову и да је КФОР, мултинационалне НАТО "мировне снаге", на истој страни као и терористичка "Ослободилачка војска Косова." Да ли се Немачка припрема за велики заокрет по питању Косова?

Тему је покренуо посланик десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) Антон Фризен, коме се, изненађујуће, придружио Александар Неу из левичарске Ди Линке. Они су истакли да су идеју решавања косовског проблема разменом територија подржале САД.

Итекако је важно када десничарска политичка странка изнађе заједничку везу са најлевијом политичком странком у Бундестагу, јер заједно могу да координишу притиске који би могли да промене курс Берлина према Косову. А онда, свака промена спољне политике Немачке на крају утиче на став ЕУ. Но, коалиција Хришћанско-демократске уније Немачке (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније из Баварске (ЦСУ) доминира у немачком парламенту и влада Немачком у савезу са Социјалдемократском партијом Немачке. АфД је, по снази, трећа странка у Бундестагу, а Де Линке пета.

Меркел, која има чврст став о Косову, ускоро ће напустити функцију и још није познато ко ће је наследити и да ли ће сукцесор желети да промени курс. Међутим, ова дебата је показатељ да је дошло до поновног разматрања питања, што се одражава и на глобалну политику о Косову. Очигледно је да неуспех пројекта од Србије независног Косова, које се сматра културним, историјским и верским срцем Срба, показује да се политичко јавно мњење не мења само у САД, већ и у Европи. Такође одражава и колико је овакво Косово проблематично за оне који су га створили. Сада имамо нове актере и снаге на немачкој политичкој сцени и у Бундестагу, који су критични према претходном ставу и деловању Немачке по питању Косова и захтевају поновно разматрање немачке косовске политике.

Откад је Косово незаконито прогласило независност 2008. године, постало је рај за шверцере хероина и центар за трговину људима, вађење органа и трговину оружјем, а све под будним оком КФОР-а. До данас, 15 земаља је повукло признање Косова као независне земље, што значи да је само 50% земаља у свету признало незаконити ентитет.

Овај догађај је изузетно важан, јер Немачка је једна од водећих земаља, а стоји на чврстом ставу да се ништа не мења у косовској политици и приморава Србију да призна независност Косова уз обећање чланства у ЕУ. Ова дебата сигурно ће имати утицаја на политику Берлина, али не одмах - барем не док је на власти оваква владајућа коалиција, на челу са Меркел. Немачка ће у јулу преузети шестомесечно председавање Саветом Европске уније па ћемо видети како ће се Меркел односити према Косову с обзиром на то да се политичка клима мења.

Такође треба напоменути да су немачке левичарске странке, обично антиамерички настројене, сада ближе предлозима Вашингтона за Косово, а не берлинским. Стога ће критика владе и с леве и са десне стране изазвати напету пажњу када Бундестаг буде расправљао питање да ли је продужење служења немачких војника у Кфору неопходно.

У Берлину и сада владају странке које су биле на власти током деведесетих, чиме су биле саучесници у свему што се догађало на Косову, као и свеукупном разарању Југославије. Зато је логично и разумљиво што не мењају став. Али притисак с руба немачке политике, али ивице од огромног утицаја и значаја, сигурно ће изазвати расправу у Берлину о промени политике према Косову, нарочито пошто одцепљена покрајина и даље губи легитимитет у глобалу.


Аутор: Пол Антонопулос
Извор:

Will Germany’s Kosovo policy shift back in Serbia’s favor?

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Немачка као исељеничка земља

Фотографија: (c) dpa – Report

Немачка је усељеничка земља: ову мантру без размишљања понављају све системске политичке странке (писац чланка је политички близак Алтернативи за Немачку која би радо мењала систем у Немачкој, за разлику од других странака које би да га одрже или можда мало нашминкају-прим.прев.). Реченица је идеолошка конјукција, али не и чињеница. Ни до данас, Немачка се не понаша као права усељеничка земља, која разврстава потенцијалне усељенике према њиховим квалификацијама, потенцијалним и економским користима и ригорозно затвара врата неподобним подносиоцима захтева. Уместо тога, Немачка је поново постала земља исељеништва.

Како је недавно објавио Савезни завод за истраживање становништва у једној својој студији, из Немачке се сваке године просечно исели 180 000 Немаца, а укупно је у протеклих десет година 1,8 милиона Немаца напустило земљу. Углавном одлазе млади и висококвалификовани, факултетски образовани, стручњаци и студенти апсолвенти са вишом образовном квалификацијом.

У просеку су исељеници стари 36 година, десет година млађи од немачког просека; три четвртине њих су факултетски образовани, мада у самој Немачкој факултетски образовани чине само око четвртине становништва. Већина их одлази у Швајцарску, па онда у САД, Аустрију и Велику Британију. Готово увек наводе да зарађују значајно више у својој новоодабраној домовини.

Исељавање је губитнички подухват


Ко на овo само слегнераменима ипомене глобализацију, отворено међународно тржиште рада и закључи како ће се многи од њих вратити, олако се односи према томе. Просечан број повратника у последњих десет година био је нешто мање од 130 000 годишње, што значи да Немачка сваке године изгуби један осредњи град од 50 000 висококвалификованих људи.

Посебно, кад се узме у обзир, да је све мање младих и квалификованих Немаца, схавата се да чак и мањи број људи исељеника има велики утицај. У ствари, број исељеника ће вероватно бити још већи, јер многи се устручавају да у потпуности прекину везе са домовином, још увек имају пријављено пребивалиште у Немачкој и не одјављују се годинама по исељењу или се уопште не одјављују.

Исељавање је драматичан развој догађаја који доноси не само демографске губитке, већ и привредне. Минхенски "Ифо" институт израчунао је то пре више од деценије: aко млади, висококвалификовани људи оду у иностранство, шира заједница неће изгубити само средства за школовањe и обуку којa је уложила у њих, већ и приход од пореза и доприноса за социјално осигурање (здравствено и пензијско осигурање - прим.прев.) који би они плаћали у будућности.

Високо квалификовани странци избегавају Немачку

Код неког двадесеттрогодишњег квалификованог радника губитак износи око 281 000 евра, а код тридесетогодишњег лекара више од милион евра. У међувремену, број исељених из 2009. се сигурно није смањио. Ништа се није чинило да се задрже млади који су се школовали у својој земљи и да се спречи њихово исељавање, ни тада као што се не чини ни сада.
Кад узмете у руке овај попис, песмица о "мањку квалификованих радника" коју наизменично понављају политичари и пословна удружења, претвара се у гротеску. Јер разлози због којих добро образовани Немци одлазе у иностранство су исти, као и разлози због којих многи високо квалификовани странци избегавају Немачку ако су у недоумици куда да оду.

Релативно ниске плате са великим доприносима и пореским оптерећењима као и недовољно финансиране и скромно опремљене универзитетске и научне установе, бирократске препреке и идеолошке блокаде које постављају препреке на путу истраживача, научника, истраживача и пионира, одвраћају могуће висококвалификоване усељенике.

Немачка своје губитке надокнађује губицима других земаља

Помоћни лекар  у немачкој болници, је према истраживању "Нових циришких новина" (Die Neue Zürcher Zeitung), од пре неколико месеци, зарађивао у 2018. бруто зараду од 81 000 евра, само неколико хиљада долара више од возача камиона у америчком ланцу супермаркета "Волмарт". Након плаћања пореза, возачу камиона је остајало више новца у џепу него немачком лекару. Лекари и болничари могу зарадити три пута више плате у Сједињеним Државама или Аустралији него у Немачкој, а у Швајцарској или у суседним скандинавским земљама могу да зараде двоструко више - уз боље услове рада и веће поштовање.

Уместо да нешто предузму и задрже своје висококвалификоване људе у земљи, са адекватним платама и атрактивним условима, политичари заљубљени у миграције и лобисти виде решење у запошљавању страних стручњака. Одлив потенцијала из ваше сопствене државе спречавате довлачењем потенцијала из других земаља.

Усељеничке земље имају користи од доласка најбољих

Економски, ова рачуница не важи. Нећемо добити такве људе; јер ко год од њих бира, изабраће најбољу понуду и пазиће добро да га не израбљује немачка држава својим високим порезима и бирократијом. Али зато ћемо сигурно привући раднике из сиромашнијих и мање развијених земаља, који можда неће заменити све оне који одлазе, али ће зато отежати стање у својој домовини; њихова искуства шире око себе задах неоколонијализма.

Праве усељеничке земље имају користи од прилива најбољих и једва да икада имају исељенике. Високе стопе исељавања су типичне за неразвијене и земље у настајању; Немачка се сада враћа у деветнаести век (време настанка Немачке као јединствене државе од Бечког конгреса 1815 до уједињења 1870 године и великог сиромаштва и исељавања из Немачке од 1815 до 1914 године - прим прев.).

Међутим, Немачка је привлачна за усељенике, посебно за усељенике који долазе због социјалне заштите. Већина од недавно у Немачку упуштених милиона усељеника закачила се на социјалну заштиту. Немачка увози приматеље социјалних давања и трансфера, а заузврат извози квалификоване раднике, који нам низашта друго не требају него да и даље плаћају порезе и доприносе за преоптерећене социјалне системе. Не морате бити економиста да бисте схватили да ово неће дуго опстати.

Аутор: Михаел Паулвиц

Извор: Junge frajhajt

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Говори турски да те цела Немачка разуме

Све је више немачких држављана, потомака турских усељеника, другог и трећег колена, рођених у Немачкој, који земљу у којој су одрасли не сматрају својом. Да ли се осећају дискриминисаним? Извештај истраживачког ТВ магазина „Репорт Мајнц“ дошао је до потпуно другачијег закључка

"Наша домовина је Турска": Зашто се 90 одсто Турака другог колена у Немачкој не осећа као код куће? Скриншот: "Репорт Мајнц"

Фудбал је дуго сматран врстом спорта која најбоље повезује људе различитих народности. Међутим, сада се у самом Берлину догађа да се на фудбалском терену говори само турски језик - на пример у клубу „Анадолуспор“. Сви његови чланови одрасли су у Немачкој. Знају немачки, али не желе да га говоре.

Зашто је то тако, одговорио је „Репорт Мајнц“ у својој последњој емисији. У емисији је приказано како се 90 одсто Турака другог и трећег покољења усељеника жене и удају међу собом - и зашто они на питање коју земљу сматрају својом домовином, одговорају: „Турску.“ Да ли промена културе добродошлице сада утиче и на децу и унуке досељених Турака?

Антинемачка хајка на Интернету

Према извештају „Репорт Мајнца“, то наводно није због тога. Уместо тога, новинари су пронашли доказе да турски председник Ердоган користи посреднике треће стране да би утицао на младе немачке Турке. У Немачкој постоји 500 турских фудбалских клубова. Многе од њих основале су Дитиб џамије у последњих неколико година. Они су директно подређени Турској председничкој служби. Примећено је да су њихови проповедници у прошлости више пута позивали вернике да гласају за Ердогана или да се моле за турску победу у инвазији на Сирију. Зато је баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман (ЦСУ - Хришћанско социјална унија) већ предложио да џамије надгледа Служба за заштиту Уставног поретка (немачка тајна полиција-прим.прев.).

Новост је чињеница да сада оснивају и спортске клубове како би привукли људе који не иду у џамију, а новост је такође и самопоуздање с којим неки фудбалери одбијају да причају немачки на терену. Један од њих је Сердар Челик, тренер "Анадолуспора". Каже да не разуме зашто немачки фудбалски тренери овакво понашање сматрају непоштовањем. Стратешки, било би паметније да противници не разумеју његова упутства играчима на терену.

"Поштоване нацистичке џукеле!"

Према извештају „Репорт Мајнца“, младе Турке у Немачкој, буквално распаљују, Ердогану одани блогери, попут Тугрула Селманоглуа. Недавно је упозорио својих 270.000 пратилаца на Фејсбуку да своју децу чувају од Немаца. На крају крајева, вели Селманоглу, "Немци су, у Другом светском рату, убили 6 милиона људи у гасним коморама."

Оваквим постом, блогер је очигледно погодио живац своје заједнице. "Поштоване нацистичке џукеле", написао је пратилац његовог блога у наставку. Говорило се и о "свињским ђаволима који личе на људе." Одговарајући на упозорење новинара о оваквој изјави, Селманоглу је тврдио да је мислио иронично. Али остаје чињеница "да свакодневно доживљавамо насиље и мржњу".

Аутор: Антје Хилдебранд

Извор:

https://www.cicero.de/innenpolitik/integration-tuerkisch-ard-report-mainz

Превод: Драган Вукојевић

Стојте, галије Европске централне банке!

Штета коју је Европска централна банка (ЕЦБ), под вођством Марија Драгија, направила у Немачкој, ускоро ће надмашити користи које је донела остатку Европе. Немачке уставне судије би требало да јој јасно одреде границу до које може ићи

Карикатура преузета из Haben die Zentralbanken die Welt gerettet?

Након свега, највише немачке судије, шапнуле су европској банкарској унији, тек неколико речи упозорења. То је више личило на усамљени вапај у пустињи, што га нико неће чути. Ипак, овај је поступак као и остали поступци који су покренути пред Савезним уставним судом, важан за сваког грађанина. Реч је о будућности Европе, о (преосталим) немачким овлашћењима и о много новца.

Једно је питање, на које је суд до сада потврдно одговарао, да ли је Европској унији дозвољено да надгледа немачке банке науштрб утицаја немачке државе на њих. Сасвим друго питање је, колико Европска централна банка (ЕЦБ) сме да се меша у немачку фискалну политику. На пример, ЕЦБ је до сада купила државне хартије од вредности за 2,6 билиона евра (2600 милијарди - прим.прев.) да би подстакла економију и заштитила свој дуг, посебно у јужној Европи. То је број са једанаест нула. У цифрама: 2.600.000.000.000. Евра!

Еврокритичари - конзервативни политичари, правници, професори, привредници - годинама покушавају да судски зауставе европске институције у овој дивовској емисији новца (прављењу новца од ваздуха - прим.прев.). Њихов је најачи аргумент био: финансијска вртешка, којом је у великој мери управљао сада одлазећи председник ЕЦБ Марио Драги, изузетно је опасна, штетна за Немачку и није установљена европским правом. То и јесте и није тачно.

Историјска прилика

Шта подносиоци захтева заборављају: Европска унија је историјска прилика. Само два покољења након завршетка Другог светског рата, то је мировни пројекат и катализатор благостања. Мала Грчка има исте користи од тога, као и велика Немачке. Али они који желе бити организовани у таквој заједници, морају бити спремни на компромисе. То важи и за најјачу економију савеза, Немачку. На то су, етаблирани политичари, увек били спремни и мораће и убудуће да буду спремни, посебно од увођења јединствене валуте 1999. године.

Евро је, што данас знамо, стигао прерано. Захтева заједничку финансијску, економску и социјалну политику за коју државе чланице још нису спремне. Нада да ће се то само остварити у пракси, била је грешка. Али евро је сада ту, а укидање би драстично оштетило ЕУ - дугорочно, свакако би наштетило и Немачкој.

Олабављена монетарна политика ЕЦБ-а (опет прављење новца од ваздуха - прим.прев.) такође је у супротности са конкретним интересима многих Немаца, највише штедиша. Када каматне стопе теже нули или чак постану негативне, имовина многих људи се смањује и новац губи функцију подстицаја на тржишту. На пример, компаније које заиста не би биле кредитно способне и даље постоје, а земља и некретнине постају све скупље. Када тај балон пукне, последице ће бити драматичне.

ЕЦБ се креће, опрезно: на граници законски дозвољеног. Јер је посао независне и једва контролисане ЕЦБ да новац држи стабилним према уговорима, а не да води финансијску и економску политику, томе служе политичари које бира народ. Иако се о свему томе много расправља, а неки чланови управног одбора, укључујући председника немачке Бундесбанке Јенса Вајдмана, се противе, Драгијева већина и даље игра своју игру. Недавно је обећано ново увећање новчане масе, а Франкфуртом круже најлуђе гласине, које би могле доћи до централних банкара док они очајнички покушавају да подстакну своје економије.

Долази тренутак у ком конкретни недостаци за Немачку више нису надомештени општим предностима за целу Европу. Ако, на пример, подршка Европи у Немачкој настави да се смањује, то ће значити крај евра и Европске уније много брже него што неки могу и да замисле. Чак и ако је сумњиво мирно у Немачкој, ситуација је озбиљна. Ако ЕЦБ не схвати и не понуди преокрет, ускоро ће помоћи само "пуцањ са прамца" (знак да брод тоне и да се спасава ко како зна и може - прим.прев.). А будући да је ЕЦБ независна и да се политика не меша у њен рад, овај пуцањ може доћи само од Савезног уставног суда, који сада разматра и најављује своју одлуку за неколико месеци.

Ако пуцањ упозорења не уроди плодом, следећи корак би била кочница за случај нужде. У стручним круговима то значи: ултра вирес (ultra vires деловање изван сопствених правних овлашћења - прим.прев.). Тада ће судије из Карлсруеа пресудити да је ЕЦБ изван својих надлежности и наложити немачким властима - попут Бундесбанке - да не поштују њене одлуке. То би била највећа могућа криза Европске уније и вероватно, њен крај. ЕЦБ још увек има моћ да спречи такву сулуду пропаст.

https://www.sueddeutsche.de

Аутор: Марк Бајзе

Извор: Die EZB braucht dringend einen Schuss vor den Bug

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано