Стојте, галије Европске централне банке!

Штета коју је Европска централна банка (ЕЦБ), под вођством Марија Драгија, направила у Немачкој, ускоро ће надмашити користи које је донела остатку Европе. Немачке уставне судије би требало да јој јасно одреде границу до које може ићи

Карикатура преузета из Haben die Zentralbanken die Welt gerettet?

Након свега, највише немачке судије, шапнуле су европској банкарској унији, тек неколико речи упозорења. То је више личило на усамљени вапај у пустињи, што га нико неће чути. Ипак, овај је поступак као и остали поступци који су покренути пред Савезним уставним судом, важан за сваког грађанина. Реч је о будућности Европе, о (преосталим) немачким овлашћењима и о много новца.

Једно је питање, на које је суд до сада потврдно одговарао, да ли је Европској унији дозвољено да надгледа немачке банке науштрб утицаја немачке државе на њих. Сасвим друго питање је, колико Европска централна банка (ЕЦБ) сме да се меша у немачку фискалну политику. На пример, ЕЦБ је до сада купила државне хартије од вредности за 2,6 билиона евра (2600 милијарди - прим.прев.) да би подстакла економију и заштитила свој дуг, посебно у јужној Европи. То је број са једанаест нула. У цифрама: 2.600.000.000.000. Евра!

Еврокритичари - конзервативни политичари, правници, професори, привредници - годинама покушавају да судски зауставе европске институције у овој дивовској емисији новца (прављењу новца од ваздуха - прим.прев.). Њихов је најачи аргумент био: финансијска вртешка, којом је у великој мери управљао сада одлазећи председник ЕЦБ Марио Драги, изузетно је опасна, штетна за Немачку и није установљена европским правом. То и јесте и није тачно.

Историјска прилика

Шта подносиоци захтева заборављају: Европска унија је историјска прилика. Само два покољења након завршетка Другог светског рата, то је мировни пројекат и катализатор благостања. Мала Грчка има исте користи од тога, као и велика Немачке. Али они који желе бити организовани у таквој заједници, морају бити спремни на компромисе. То важи и за најјачу економију савеза, Немачку. На то су, етаблирани политичари, увек били спремни и мораће и убудуће да буду спремни, посебно од увођења јединствене валуте 1999. године.

Евро је, што данас знамо, стигао прерано. Захтева заједничку финансијску, економску и социјалну политику за коју државе чланице још нису спремне. Нада да ће се то само остварити у пракси, била је грешка. Али евро је сада ту, а укидање би драстично оштетило ЕУ - дугорочно, свакако би наштетило и Немачкој.

Олабављена монетарна политика ЕЦБ-а (опет прављење новца од ваздуха - прим.прев.) такође је у супротности са конкретним интересима многих Немаца, највише штедиша. Када каматне стопе теже нули или чак постану негативне, имовина многих људи се смањује и новац губи функцију подстицаја на тржишту. На пример, компаније које заиста не би биле кредитно способне и даље постоје, а земља и некретнине постају све скупље. Када тај балон пукне, последице ће бити драматичне.

ЕЦБ се креће, опрезно: на граници законски дозвољеног. Јер је посао независне и једва контролисане ЕЦБ да новац држи стабилним према уговорима, а не да води финансијску и економску политику, томе служе политичари које бира народ. Иако се о свему томе много расправља, а неки чланови управног одбора, укључујући председника немачке Бундесбанке Јенса Вајдмана, се противе, Драгијева већина и даље игра своју игру. Недавно је обећано ново увећање новчане масе, а Франкфуртом круже најлуђе гласине, које би могле доћи до централних банкара док они очајнички покушавају да подстакну своје економије.

Долази тренутак у ком конкретни недостаци за Немачку више нису надомештени општим предностима за целу Европу. Ако, на пример, подршка Европи у Немачкој настави да се смањује, то ће значити крај евра и Европске уније много брже него што неки могу и да замисле. Чак и ако је сумњиво мирно у Немачкој, ситуација је озбиљна. Ако ЕЦБ не схвати и не понуди преокрет, ускоро ће помоћи само "пуцањ са прамца" (знак да брод тоне и да се спасава ко како зна и може - прим.прев.). А будући да је ЕЦБ независна и да се политика не меша у њен рад, овај пуцањ може доћи само од Савезног уставног суда, који сада разматра и најављује своју одлуку за неколико месеци.

Ако пуцањ упозорења не уроди плодом, следећи корак би била кочница за случај нужде. У стручним круговима то значи: ултра вирес (ultra vires деловање изван сопствених правних овлашћења - прим.прев.). Тада ће судије из Карлсруеа пресудити да је ЕЦБ изван својих надлежности и наложити немачким властима - попут Бундесбанке - да не поштују њене одлуке. То би била највећа могућа криза Европске уније и вероватно, њен крај. ЕЦБ још увек има моћ да спречи такву сулуду пропаст.

https://www.sueddeutsche.de

Аутор: Марк Бајзе

Извор: Die EZB braucht dringend einen Schuss vor den Bug

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано