Како Линуксаш од пре четири дана гледа на кориснике Виндоуса

 

Погледајте и коментаре на извору :)

Извор: Редит

Озбиљан сурфер? Како да користите Фајерфокс као професионалац

Постоји много избора у веб браузерима, и нећемо покушати да вас убедимо да је било који од њих – најбољи.

Може вам деловати да је Мозила заборављена, али ово је најприлагодљивији браузер

Међутим, Хромов стално растући тржишни удео сугерише да многи људи не знају како да извуку најбоље из браузера, јер још увек постоји доста ствари које не можете лако да постигнете у Хрому, а које су једноставне у Фајерфоксу и његовим сродницима. Неке од недостатака Хрома и његових деривата, као што је Мајкрософт Еџ, су наравно да своје податке и акредитиве предајете великим, профитабилним корпорацијама. Прегледачи засновани на Гугловом коду такође ограничавају оно што блокатори огласа могу да ураде. Брејвов маркетинг сугерише да је то избор који води рачуна о приватности, али ми смо скептични. Карактеристика коју Фајерфокс ради боље од већине браузера заснованих на Хрому су вертикални табови. Чак и ако нисте навикли на њих, ако много сурфујете, дугујете себи да покушате да се навикнете на вертикалну траку са табовима, јер имају читаву листу предности:

- Они ефикасније користе хоризонтални простор, којег има у изобиљу на модерним мониторима широког екрана

- Можете отворити десетине одједном и још увек читати њихове наслове, а хоризонтални табови би се смањили до неинформативних икона

- Опционо, можете их распоредити хијерархијски, груписати повезане картице и сакрити, открити или обележити групе као једну

- Већа минимална величина таба му омогућава да прикаже информације о статусу за сваку страницу

- Коначно, неки додаци вам омогућавају да претражујете или сортирате своје табове

Вивалди може нешто од овога, иако је тестирање показало да његови вертикални табови не функционишу добро са новим имејл клијентом. Мајкрософтов Еџ има прилично добру верзију. Постоје Хром додаци који то имитирају, али не на свим страницама, а што је још горе, не могу да сакрију уграђене хоризонталне табове на врху – тако да уместо да уштедите простор на екрану, само губите.

Пробајте недељу дана и можда ћете се и сами уверити. Али у понуди је и више алата. Ради јасноће, ово се подједнако односи и на тренутне Фајерфокс форкове Вотерфокс и Либревулф. Уз мало експериментисања, можете постићи слично и у Пејл муну, Базилиску или Симанкијy.

Ако би вас само један објективни доказ могао убедити, то је велики број различитих доступних екстензија које имплементирају ову функцију. Пробали смо пет. Vertical Tabs Reloaded  има једноставну имплементацију равног изгледа, али са једном великом препреком: Sidebery не можете извући таб из прозора и учинити га посебним прозором, нити можете да померате таб из једног прозора у други. Tab Center Reborn  доноси неке занимљиве нове функције, као што је интеграција букмарка у бочну траку.  ради и његови табови расту и показују два реда описа када их имате довољно отворених да има места. Tree Style Tab је једна од најстаријих ове врсте екстензија и толико је прилагодљива да чак има и сопствене екстензије. Ако вам се свиђа хијерархијска трака са табовима, то је она коју бисмо препоручили. Када изаберете једну и инсталирате је, приметицћете нови проблем: сада имате две траке са табовима. Несрецћна промена у недавним Квантум верзијама Фајерфокса је да екстензије не могу лако да сакрију или затворе уграђену траку са табовима. Међутим, постоји начин на који ипак можете то учинити. Све што је потребно је мала конфигурација фајла. Корисници Вотерфокса су спремни од прве инсталације, али ако користите апстрим Фајерфокс, прво ћете морати да омогућите таква прилагођавања. Унесите about:config у адресну траку и потврдите упозорење које се појави. Унесите legacy у поље за претрагу и требало би да видите поставку под називом toolkit.legaciUserProfileCustomizations.stilesheets. Обично је постављено на false; двапут кликните на ту реч да бисте је пребацили на true.

Сада морате пронаћи где да ставите филе. Модерне верзије Фајерфокса сакривају траку менија. Волимо традиционалне меније па их поново укључујемо: Притисните Alt да отворите меније, идите на View, а затим доле на Toolbars и означите Menu Bar. Сада идите на Help мени и изаберите More Troubleshooting Information. На овом екрану се налази линија која се зове Profile Directory  и она садржи Open Directory дугме. Кликните на то и отворицће се фолдер вашег Фајерфокс профила. Тамо направите нови фолдер, који се зове chrom (све малим словима). Идите у нови фолдер и креирајте нови фајл под називом userChrome.css. Овде иду подешавања за сакривање траке са табовима.

Отворите нови фајл у текст едитору и копирајте и налепите ово у њу:

/* to hide the native tabs */

#TabsToolbar { visibility: collapse !important; }

/* to hide the sidebar header */

#sidebar-header {

visibility: collapse;

}

Сачувајте датотеку и поново покрените прегледач.

Ако редовно користите више од једног рачунара, Firefox Sinc одржава букмарке, лозинке и друго, синхронизоване међу њима, а такође ради између Фајерфокса, Вотерфокса и Либре вулфа (иако у последњем прво морате да га омогућите у подешавањима). Мозилина страница са екстензијама има на десетине других.

UBlock Origin умањује ометање са веба. Multithreaded Download Manager је недавно заменио DownThemAll као наш омиљени менаџер преузимања. TabHunter ће брзо пронаћи табове изгубљене међу више прозора.  Disable Autoplay зауставља много досадних видео снимака који се покрећу аутоматски. Понекад, Firefox Sinc  може да доведе до више копија неких букмарка, у ком случају Bookmark Dupes  ће то решити. Једном када све то инсталирате, трака са алатима ће можда постати мало претрпана, али то је лако поправити. Кликните десним тастером миша било где на toolbar, изаберите Customize toolbar и можете да додате мање коришћене  add-on иконе у overflow мени. Вотерфокс има предност у неколико случајева, као што је интеграција са Unity-овом глобалном траком менија, али Фајерфокс ради на више различитих оперативних система. Ради на Винндоусуу, мекОС-у, Линуксу, свим БСД-овима, плус мобилним оперативним системима. Одржава сва подешавања синхронизованим, блокира многа ометања и користи мање ресурса.

Извор:  Theregister

НАПОМЕНЕ приређивача ћириличне верзије превода:

- Изворни, латинични превод PS PRESS-а је на овој адреси

- Пре приређивања ћириличне верзије, савет о уклањању траке са табовима сам испробао на Firefox ESR-у и  LibreWolf-у. На Фајефоксу успешно, на Либревулфу не.

- Све је обављено на Дебијан Линуксу, друге оперативне системе не користим, али знам да је препоручено, бар што се тиче додатака (add-on) за Фајерфокс и "форкове", корисно за рад који год ОС користите

- Препоручујем и коментаре испод чланка на енглеском. 

Препорука за Линуксаше почетнике: Редит

 "Редит" је друштвена мрежа. Америчка по седишту, по власништву...можете мислити, иста као и већина мејнстрим медија, али и са значајним уделом арапског капитала. Политички коректна, наравно, па је лично користим тек за преглед "исправних" вести о ГМО, Јерменији, војним питањима... 

Опет, за информације о Линуксу, Reddit је незаобилазан, мада треба бити врло опрезан када тамо тражите савет: јављају се искусни Линуксаши, али и балавурдија. На пример, на подредиту (подредити су нешто као рубрике) r/linuxmemes нађох ово:

https://www.reddit.com/r/linuxmemes/comments/vmoe7a/europa_vs_usa/

Али ви, ако се тек спремате да са Бил Гејтсовог шпијунчета пређете на оперативни систем слободномислећих, прескочите овакве зафрканције и, за почетак, редовно пратите подредитe за почетнике, рецимо r/linuxfornoobs, као и рубрике за техничке савете и, обавезно, подредит за дистрибуцију Линукса коју сте изабрали.

На крају, најважније. Искуснији Линуксаши су већ научили да званични сајт и форум корисника одређене дистрибуције ништа не може заменити. Што значи и то да при избору дистроа треба погледати да ли пружа помоћ, пре свега на форуму. Јер ако му творци не дају и платформу за међусобни саобраћај, онда...

Схватили сте. Не припадате џабе оној двопроцентној мањини корисника десктопа на Линуксу. Сервери, Андроид и суперрачунари су нешто друго, тамо смо већина.

Александар Јовановић, на Дебијану

Парадокс отвореног софтвера

 

 На друштвеним мрежама и у програмским заједницама често се инсинуира да постоји директна сразмера између количине новца датог за кодирање, квалитета урађеног и нивоа потражње.

Што рече Мелинда Варјан, најбољи код напишеш када би требало да радиш нешто друго. Као што писац најбоље ствара, рецимо роман за који можда нико неће платити ни цента, а не када смишља рекламне слогане за познату компанију, тако ће и програмери вероватно уложити више енергије у личне пројекте отвореног кода него током радног времена, док пишу део кода власничког софтвера компаније, све осећајући се глупо, досадно, бесмислено. Јер ако је компанија довољно велика, сва је прилика да ће читав пројекат бити отказан за шест месеци или ће га повући годину дана после громопуцателног покретања.

Отворени софтвер (open source) је нешто друго, то је артефакт, уношење у код нечега што заиста желиш да урадиш, онога што сматраш да софтвер треба да буде, или га ствараш из забаве и што те радује, или чак због беса што га осешаш док кодујеш. И желиш да цепа, да буде савршен, не можеш да спаваш ноћу ако има нека грешка коју не можеш да докучиш. Дакле, ако ти се корисник софтвера обраћа јер ти неки део кода није добар, а рад је да сарађује мада је врло захтеван, немој мислити да те злоставља јер те не плаћа. Не ради се о новцу. Можеш игнорисати грешке и занемарити његове притужбе, а можеш јер немате никакав купопродајни или корисничи уговор, али знај да ти критичар помаже, јер му је стало до истог што и теби: квалитета софтвера, значаја, савршенсти.

Право које имаш, али га по општем обичају не користиш, састоји се у томе да си једини који може да одлучује о дизајну софтвера што си га ти створио. Значи, имаш право да одбијеш захтев за повлачење или савет да следиш устаљену праксу, пошто сматраш да се понуђени допринос не уклапа у замишљено.

Али ако увидиш да ти се говори о стварној грешци, немој учинити још једну, правдајући је подлу стварју – парама. Јер, истина је да ти радиш то што радиш бесплатно, али он можда ризикује што на свом послу примењује оно што си ти написао. Обојици је стало до квалитета.

Напомене:

1. Ако ствараш отворени софтвер а криво ти је због примедби корисника, да ли ти паде на памет да се исто догађа плаћеном, канцеларијском програмеру?
2. Читалац Х. Н. ме запитала због чега овакав наслов. Парадокс се састоји у томе што је стваралац отвореног софтвера често вољнији да исправи код – што га написа за џабе – него плаћеник.

Аутор: Антирез

Извори: The open source paradox – и Линукс Такс Чачанин

Превод: Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

 

Слобода и једноставност: Bunsenlabs - A "RECOMMENDED" Openbox Distro

Bunsenlabs - A "RECOMMENDED" Openbox Distro: 

I rarely recommend a distro, but with Bunsenlabs I've made an exception.

This is an outstanding Openbox distro that is suitable for everyone, whether you are a new user or an old hack like me.

It comes with a sensible selection of applications pre-installed, a very nice interactive welcome screen, and of course the stability and rock solid character that is Debian 10...

А. Ј.: Бунсен ми је радна дистрибуција, управо због једноставности, али треба бити поштен - није за почетнике. Дотерати Опенбокс према свим својим склоностима и стварним потребама захтева прилично учења. "Чисти" Дебијан са ИксФЦе (XFCE) радним окружењем је мање захтеван.

Александар Јовановић: 

У Линукс фондацији не користе Линукс?! (видео)

Линуксирање без познавања бар основа енглеског напросто не иде. Зато сам слободан да пренесем видео једног од најактивнијих – и медијски најписменијих – сличномишљеника, Дерека Тејлора. Овај његов рад за тему има рањивост Линукса, тј. алавост и помодарство твораца кернела, али препоручујем и све остало, поготово приказе управљача прозорима.

Дереков веб-сајт: 

Дистротјуб

Извор за видео: Јутјуб 

Извор: Линукс Такс Чачанин

Приредио и за "Ћирилизовано", јер има читалаца које интересује како паре врте и тамо где се човек томе не би надао: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Бунсен Лабс Линуксу

И белосветски лезбијац рече педеркињи из Редмонда: “Извини, ал’ имам дечка”

Вест ће ужаснути обожаваоце и робове мегакорпорације, али јесте, истина је да Макјрософт доби корпу од Линукса.

“Мајкрософт воли Линукс” је најновији заводнички милопој компаније из Редмонда, што све чешће насрће на софтвер отвореног кода.“

“Само овог пута се отишло предалеко. И није добро примљено, да тако кажемо”, изјавила је гласноговоркиња Линукса на конференцији за штампу, додавши:

“Има већ неко време како Мајкрософт игра прљаво, чак и злоћкасто. Ради и казује ствари које нас погађају, а онда шаље поклончиће и, као случајно, излази на иста места где и Торвалдсов јуначки син. Али ово, ‘Мајкрософт воли Линукс’, са свим пропратним емоџијима, тера нас на повраћање.”

Кад је представник бивше силе (седме) запита да ли је ово први пут да се Мајкрософт влада неприлично, портпаролкиња сместа одговори: “Ма јок, бре. Скоро исто би с Јавом. Њојзи је завлачио руке под сукњу и којекуде, па је на крају попио тужбу. Али Линукс је благородан. ‘Извини, ал’ имам дечка’, добио насртљивко. У шаљивом тону, али одлучно. И зато и ја својим тинејџерима кажем да мушкарци желе само једну, али да педеркиње хоће три ствари; заведу, оставе и пусте те да се угасиш. Прво су као жељни и брижни тако да помислиш да им је стало до тебе, а онда, кад те искористе, sudo apt remove –purge, што би рек’о наш свет.”

Упитана  на крају сусрета с бившим колегама с ким се Линукс заиста забавља, гласноговоркиња, иначе из новинарске школе Дејана Петра Златановића , одговори: “Ко би то знао. Личи на Бошка. Шврћка.”

Извори: Sudo Satirical, Линукс Такс Чачанин

Досолио: Александар Јовановић

Јужнокорејски прелазак на ГНУ/Линукс и “Мајкрософтове” чегртуше

“Инфективни Линукс је откривен код многих наших великих потрошача…” – –Microsoft Confidential

Вести које су нам овог месеца стизале из Керале у Индији биле су веома охрабрујуће. “Мајкрософт” дуго покушава да Виндоус наметне тамошњој дечици, али за сада без успеха, мада је сам Бил Гејтс пуном снагом лобирао да и школе стави под своју контролу (Charter Schools), бојећи се да будући нараштаји неће бити следбеници његовог култа. Али о том – потом. У међувремену се подсетите како је EDGI коришћен у истој држави, Индији.

Најновије вести стижу нам, од петка, из Јужне Кореје. Власти богате државе одавно су свесне да им је Виндоус везао руке због ActiveX-а. И зато је изворна вест звучала више но добро, али онда се јавише “Мајкрософтове” чегртуше:

• South Korea Government prefer Linux to Windows 10
• Government Planning to Replace Windows 7 with Linux, Not Windows 10

Хоће ли доћи до јужнокорејског прелажења на Линукс? Дај Боже. Али можемо бити сигурни да ће “Мајкрософт” учинити све – па и подбадати на отпуштање грешних Линуксаша – да би доказао да је ГНУ/Линукс, ваистину, ђубре на десктопу. У те сврхе је до сада користио, нпр. Gartner Group, HP и Accenture.  Јер ‘маркетинг’ заиста може изменити поглед, да мислимо да је грешка оно за шта смо првобитно сматрали да је прави потез. При свему томе, вазда бескорисна Линукс фондација – ни словца, као да је склопила сраман пакт с “Мајкрософтом”. А можда и јесте – сам њен поглавар не користи ГНУ/Линукс.

Пратићемо шта се дешава у Јужној Кореји. Будно. Јер биће гадости. “Мајкрософт” ће и подмићивати само да поткопа ГНУ/Линукс, о чему смо већ толико пута писали.

Да се вратимо вести “Кореја хералда”. Тамо се, између осталог, каже:

“Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће ‘терати’ Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером направљеним за рад на Виндоусу.” – Влада Јужне Кореје прелази на Линукс

Један наш читалац је ову вест прокоментарисао овако:

“О слободи нема помена, забринутост је углавном због безбедности…Према томе, вероватно се само покушава да ‘Мајкрософт’ снизи цену…”

Рекосмо већ, Гејтсове чегртуше су већ почеле да омаловажавају план. “Мајкрософтови” пропагандисти као што је Богдан Попа и даље се трсе да у животу одрже лаж/перцепцију “‘Мајкрософт’ воли Линукс”, истовремено и на све могуће начине нападајући ГНУ/Линукс, док му послодавац поткупљује владе и власти широм света да не пређу на оперативни систем на слободном софтверу, или да га, у неким случајевима, напусте. “Мајкрософт” је тлачитељски и подмићивачки монопол. Покорио је и подмитио толико државних и иних ‘ауторитета’ у целом свету, тако да ретко, ако икада, бива кажњен. Што се тиче медија, поткупљених Гејтсовим доларима за оглашавање, они пак воле да бес јавности преусмеравају на друге компаније као што је “Гугл”.

Претходно од истог аутора: Боримо се против стварних противника уместо да се гложимо међусобно

О аутору: Рој Шестовиц је софтвер инжењер, мултидисциплинарни истраживач и заговорник фер конкуренције. Докторирао је на пољу медицинске биофизике.

Извор: South Korea’s Government Will Show If Microsoft Loves Linux or Just Attacks It Very Viciously Like It Did in Munich

За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић, на Мијо Линуксу

Author

Министарство унутрашњих послова и безбедности Јужне Кореје: Прелазимо на Линукс!

(Yonhap)

Јужнокорејска влада ће оперативни систем својих рачунара Виндоус да замени Линуксом, саопштило је Министарство унутрашњих послова и безбедности у четвртак.

Министарство је нагласило да планира пробну употребу Линукса у оквиру самог Министарства унутрашњих послова и безбедности, и да ће, ако не буде безбедносних проблема, Линукс бити уведен у употребу у свим секторима власти.

Оваква одлука је донета због проблематичне цене даљег одржавања Виндоуса, пошто је “Мајкрософт” објавио да у јануару 2020. укида бесплатну техничку подршку за Виндоус 7

Предвиђа се да ће прелазак на Линукс ОС и куповина нових рачунара коштати око 655 милиона долара.

Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће “терати” Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером, направљеним за рад на Виндоусу.

Директор Дигиталне службе Министарства унутрашњих послова и безбедности Чој Јанг-хјак је изјавио да се очекује смањење трошкова због увођења оперативног система заснованог на слободном софтверу, чиме ће се, јер Линукс нуди више стотина различитих дистрибуција, такође избећи зависност од једне верзије једног оперативног система.

http://www.koreaherald.com

Аутор: Ким Арин

Извор: S. Korean government to switch to Linux: ministry
За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић, на Парот Линуксу

РСС је бољи од Твитера

Илустрација преузета из

How to Follow a Twitter Feed in Your RSS Reader

Постоји добар разлог због којег Твитер називају страницом ужаса.

Цинизам, егоизам, ничим изазвано непријатељство, пропаганда лишена чињеница, сексизам, верска нетрпељивост и чиста мржња - твитовани, имате их посвуда на интернету. И, што је још горе, непрестано. Твитер је нездрав и зато што је брз, то је бујица. Отварање TweetDeck-а, омиљеног програма за Твитер код манијака као што сам и сам, а све због "апдејтовања" цвркутића у реалном времену, углавном личи на урон у плимски талас, силу која ће вас убрзо исцрпети и скоро натерати да одустанете од борбе да останете при здравом разуму.

Али, ако вам Твитер спада у опис посла, од зла не мож'те побећи. Или ипак можете. И то користећи технологију из праисторије интернета, древну, али и данас живу.

Не само Твитер, него све друштвене мреже данас личе на воду у плућима (ово је последњи пут да јадикујем, обећавам), па нас није баш мало што размишљамо о брисању налога или барем да тамо проводимо мање времена. Шта би била замена за те, да простите, алгоритамске доводе вести, newsfeeds друштвених мрежа? RSS!

RSS je породица веб формата који се користе за објављивање и праћење садржаја интернет страница које се често мењају, као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека (више и на српском овде). И RSS је, опет ме извините на изражавању, timeline, али савладива поплава, тачније, доток брзине коју можете подесити, исто као што у доброј мери можете отклонити онај токсичан шум, бљузгу својстве(ниј)у друштвеним мрежама.

Овог месеца ће се навршити тачно двадесет година од настанка Real Simple Syndication-а (RSS), изумљеног у доба dot-com boom-а. RSS је преживео упркос "Гугловој" издаји, гашењу Гугл ридера. И не само што је преживео, него је живахнији него икада. Зашто? Зато што је, између осталог, здрава алтернатива праћењу вести и "вести" преко Твитера, Фејсбука...

Овлаш гледано, главна предност Твитера и сличног су најновије вести, информација одмах по догађају. Али ајд да се не лажемо: 99% посто времена, вест нам и не треба одмах, сместа. Зар није боље мало сачекати да неки професионалац обради вест, а не овако, "детаљно" са укупно 280 слова и знакова? Уосталом, има и портала који све што објаве истог тренутка стављају у RSS, па ћете за пола сата-сат сазнати шта се десило. Пратите "Гизмодо" и уверите се.

Дакле, предност RSS-а је у томе што имате осећај да је лаганица. А није. Само што уместо сировог меса добијате шницлу.

И нисам ја то открио. И не дижем руке од Твитера. Није ово блог за најбоља могућа решења, свет није црно-бео. Не препоручујем да се за "скидање" с друштвених мрежа повучете у манастир, иако идеја не звучи лоше. Напросто вам представљам алтернативни алат за нешто што после извесног времена и у неким случајевима, рецимо мом, представља претњу здравом разуму. Замисао slow web-а није нова. Али нема ничег лошег ни у хтењу "сместа вести". И ово је, као све друго што је, питање мере. А даје је RSS.

Процес преласка на RSS је једноставан. Прво изаберете RSS читач. Два мени омиљена су Feedly и NewsBlur, јер сам "јабучар" и волим iOS apps, али имате их и на другим системима.

Затим нађите фидове (feeds). За почетак, десетак највише, да бисте стекли осећај брзине дотока вести. Споро? Додајте још фидова. Биркајући. Уместо праћења десетина и десетина наслова и вести "Њујорк тајмса", одаберите фид са вестима само о техници и технологији, на пример.

Све је то лепо, али ја без Твитера не могу, рећи ћете. Ништа зато. RSS-у прво што и сам додам је фид за свој Nuzzel налог. И Назл је, као и RSS, древна и споровозна измишљотина. Али, и то не могу довољно истаћи, споро је понекад и за понеког добро. А Назл мотри на мој Твитер налог и прослеђује "најшерованије" вести у последњих неколико сати и дана - што је лаганица начин да прелетим преко свих "цвркутања" које пратим, без потребе да читам и оне које ће ми проредити и ово мало косе што ми остало.

Не вреди, преспоро. Јел? Онда нисте у тренду. Нови тренд је slow tech и, у оквиру њега, email newsletter. Што је, у ствари, маторо кол'ко и ћале вам и RSS. Али ето, cool је, чим тако каже "Њујорк тајмс".

С чим се слажем. Јер са имејл билтеном ћете избећи већину цвркутавих ужаса, а добити оно што и тамо ваља. Ако сте на Твитеру да бисте пратили одређену област - технику и технологију, кошарку, безбедност, моду, шта год - готово сигурно за њу имате и читања вредан имејл билтен, било од портала, било од блога, али у сваком случају мрзитеља Твитера.

За добијање имејл билтена можете урадити две ствари. Прва вам је већ позната. И не била, то су они јбни искачући прозори који вас, одмах чим отворите насловну страницу већине милих вам портала и блогова, позивају да се пријавите на електронску пошту са најновијим објавама бла, бла, бла. Друга, погледајте шта су и шта нуде новајлије Substack и Revue, можда ће и вама одговарати.

Међутим, такви смо какви смо и вероватно нећемо сасвим утећи друштвеним мрежама. Неко зато што му је пакао део посла, неко зато што по свом ћефу виси на интернету по вас дан. Но, успорити можемо. Без опасности да ишта пропустимо. 

https://gizmodo.com/

Напомена преводиоца: Фидли и Њус блур нису само јабучарске апликације него, и пре свега, веб-сервиси. Можете их користити на сваком систему и са сваким прегледачем.

Исто важи за Ино ридер, с тим што вам бугарски производ допушта да бесплатно користите више фидова, до 150, а издашнији је и у могућим начинима коришћења. Тако, ако не знате како се налази фид неког интернет гласила, рецимо "Озон прес"-а, све што треба да урадите је да копирате његову адресу и налепите је у поље за претраживање Ино ридера, RSS братко ће сам наћи и понудити два фида (довода): за вести и за коментаре.

Линуксашима, поготову онима неутољиве жеђи за вестима, предлажем да пробају два програма: QuiteRSS и Newsboat. Први је руски рад, графички програм са уграђеним прегледачем, довољно брз и са достатним варијантама коришћења - колико год хоћете извора. Мој избор је ипак Newsboat, јер се користи у терминалу и још је бржи. Ни за Њус боут нема ограничења броја фидова, али треба времена да их сами нађете и унесете у посебан фајл. Међутим, кад све средите, милина.

Имејл билтене не трошим, преспори су ми, а и не иду уз праћење преко 600 извора. То је за озбиљан и мудар свет коме је 20 -30 пробраних гласила доста, јер неће да га излуђује лавина дилетантске пропаганде типа напада на Шабића или канцеларију Малог Веља Обрадовића.

Невезано за чланак горе, предложићу вам следеће: ако сте Линуксаш и стало вам је до ширења Линукса у Чачку, допринесите.

Како? Овако:

Шољу Линукс Такс Чачанин можете купити у центру града код произвођача Срећковића (тел. 032/34-86-68 и 063/80-420-34) или на углу Немањине и Светозара Марковића код потисника ових редова (тел. 032 346 689). Цена је 500 дин за вееелику шољу.

Где и за шта ће ићи паре? Гро произвођачу, наравно, а 100 дин по шољи у наменска срества за плаћање аутора и преводилаца чланака о Линуксу.

Јер тих чланака ће сада бити потребно више, пошто ћете моћи да их читате само на блогу Линукс Такс Чачанин, а овде, на "Озону" још само један идуће недеље, када ћу рећи разлоге за такву (своју) одлуку.

Серијал “Линукс у Чачку” на “Озон прес”-у:  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 , 13, 14, 15, 16 , 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26

Аутор: Патрик Хаувел О'Нил

Извор: Гизмодо

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

 

 

Шта амерички Срби треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја

Напомена преводиоца: Пред вама је чланак "Лајфхакера" и оригинални наслов је другачији, текст је намењен свим Американцима. Зашто сам га онда изабрао?

Трећина читалаца блога "Ћирилизовано" је из Северне Америке, претпостављам да и "Озон прес" прати велики број Чачана који су сада у САД и Канади, па сматрам да им појашњења предстојећих узуса америчким држављанима за пут у ЕУ могу бити од користи.

Без обзира што је чланак и пропагандистички - није шија него врат, није виза него путна дозвола, ерго, Европадија нас не понижава него зна да има и несташних Американаца, па да се мало боље припреми - вредницу, аутора чланка, можда искупљује то што је у кратком и циљаној публици доступном разумевању тексту, у виду хиперлинкова на одговарајућа места на интернету, понудила додатне информације за појединачне земље шенгенског подручја. Тако да Драгачевац из Чикага, на пример, кад дође у завичај, па онда намери да види и мало цивилизованог света осим коњокрадица и својих сељана, крене, преко мученог Чачка, за рецимо Беч, зна шта му треба за "европски пут".

Линуксаша што се тиче, да скренем пажњу на извор. Не толико због информативности чланака о Линуксу, којих тамо и нема много и могу бити од (техничке) користи једино Убунтурадији, већ због контекста, што "Животни хакер" уважава факат да је и Линукс саставни део пунијег живота. Од медија који је мејнстрим на интернету - неочекивано, али довољно.

Фотографија: Франциско Секо / АП Фото. Извор: EU will require travel registration for Americans starting in 2021 - Politico

Шта Американци треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја

Почев од 2021. године, Американци, као и држављани бројних других "безвизних" земаља, имаће нешто више посла пре пута у неке европске државе. Сада вам је, да уђете у Немачку, Француску, Шпанију...довољан пасош, али за нешто мање од две године мораћете да пре пута поднесете захтев. Ова промена политике уласка у те земље је најављена лане, али су детаљи познати тек од прошле недеље.

Ево шта треба знати:

На које се државе односи?

Дозвола за путовање биће потребна за улазак у све земље шенгенског подручја: Аустрију, Белгију, Чешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску, Исланд, Италију, Летонију, Лихтенштајн, Литванију, Луксембург, Малту, Холандију, Норвешку, Пољску, Португалију, Словачку, Словенију, Шпанију, Шведску и Швајцарску.

Је л' то виза?

Није. Иако су неки медији разглашавали да ће од 2021. за пут у Европу требати виза, то није тачно. Нећете морати да тражите визу, већ само да поднесете захтев Европском систему за путне информације и дозволе (European Travel Information and Authorization System - ETIAS) и платите малу накнаду.

Зашто нам Европљани траже путну дозволу?

Циљ овог програма је јачање система безбедносних провера особа које у ЕУ могу ући без визе.

Колико кошта?


Тачну цену аплицирања још увек не знамо, али сигурно неће бити супер скупа. По садашњим медијским извештајима, око седам долара.

Може ли се десити да дозвола буде ускраћена?

Европска комисија нас уверава да ће путна дозвола, у 95% случајева, бити одобрена "за неколико минута". Дакле, за већину Американаца, тек формалност, ништа због чега се треба бринути. Јер Европска комисија такође каже, да: "Нема потребе да се подноси захтев конзулату, јер се не узимају биометријски подаци и прикупља се далеко мање информација него за одобравање визе. Такође, процедура одобрења шенгенске визе по правилу траје до петнаест, а у неким случајевима и тридесет и шездесет дана.

Важење?

Једном одобрена, ваша ЕТИАС (ETIAS) путна дозвола ће важити три године и за неограничен број улазака у шенгенско подручје.

https://lifehacker.com

Серијал “Линукс у Чачку” на "Озон прес"-у:  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 , 13, 14, 15, 16 , 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25

Аутор: Емили Прајс
Извор: What Americans Need to Know About the New Rules For Traveling to Europe
За Ћирилизовано, Линукс Такс Чачанин и Озон прес превео: Александар Јовановић, на Бунсен лабс Линуксу