Александар Меркурис: А да није случајно Ердоган подстрекач недавне офанзиве Ал Каиде на Дамаск?

Kарикатурa: The real Syrian Free Press

Арапска војска Сирије је потпуно сломила офанзиву Ал Каиде и њених филијала на источни део Дамаска, и повратила сву територију коју су џихадисти освојили од почетка офанзиве прошле недеље.

И не само да је Ал Каидина офанзива потпуно пропала, и џихадисти претрпели тешке губитке, него им је и контрола над другим предграђима Дамаска које још увек држе знатно ослабила.

Месец Алабаме (Moon of Alabama) у својој анализи, уобичајено луцидној, сугерише да је дамаска офанзива изведена координисано са Ал Каидиним офанзивом у провинцији Хама и оном на Дару, а да су све три производ жеље турског председника Ердогана да побољша свој положај у преговорима с Русима у Астани и Женеви.

Александар Меркурис: Нема никаквог руско-турског плана за одлазак Асада и поделу Сирије

Без обзира шта писали турски медији, нема тајног руско-турског споразума о федерализацији Сирије и њеној подели на зоне утицаја, и о одласку с власти председника Асада.

Фотографија: Џозеф Ејд / АФП

28. децембра 2016., дан пре него што су руско и турско министарство спољних послова саопштили свој план о прекиду ватре генералном секретару УН и Савету безбедности УН, Ројтерс је објавио чланак у којем тврди да су се Русија и Турска договорили о подели Сирије на "зоне утицаја" и да председник Асад треба да оде с власти, али да се с тиме не слаже Иран:

Александар Меркурис: Бесна, руска војска за пад Палмире окривљује САД и "хуманитарну паузу"

Руска војска за пад Палмире окривљује САД јер не нападају Раку, "престоницу" Исламске државе, али и имплицитно критикује "хуманитарну паузу" руске владе у Алепу, која је довела до продужавања опсаде и спречила да сиријски војници буду послати да бране град

Пад Палмире изазива љутита оптуживања у Русији.

Званично, руска војска за пораз криви САД.

Александар Меркурис: Савеза Русије и Запада ни на видику

Приче о некаквом оствареном продору у односима су претеране. Нема никаквих доказа да је западна елита променила свој базични непријатељски став спрам Русије.

Одкако је 30. септембра почела руска војна интервенција у Сирији, а нарочито од напада у Паризу, све више и више се прича о савезу Запада и Русије.

Иако не бих хтео да вам кварим оптимизам, ипак треба рећи да савеза нема, као што нема ни било каквог трага о стварном попуштању непријатељства Запада према Русији.

Украјина у очају од Русије тражи гас и угаљ, да би преживела зиму

Зима уједа, девизне резерве су пале испод критичног нивоа - Украјина је приморана да се окрене Русији.

Стигло је хладно зимско време у Кијев и Кијев је у децембру платио "Гаспрому" 378 милиона долара за једну милијарду кубних метара гаса. "Гаспром ће са испорукама почети у недељу или понедељак.

Истог дана је објављена и вест да Украјина намерава да од Русије купи 50000 тона угља.

Одлука Кијева да гас и угаљ купује од Русије показује да је сатеран у ћошак. Кијевске резерве гаса су веома мале, око 13,9 милијарди кубних метара - ни приближно довољно да покрију потребе за зиму.

Много спомињани "обрнути ток", тј. снабдевање Украјине гасом из Европе којим је њу снабдела Русија, није успео да попуни празнину. Рат у источној Украјини је Украјину одсекао од угља ископаног у Донбасу. Покушај да се угаљ купи од Јужне Африке се завршио скандалом.

Инцидент у украјинској нуклеарној електрани показује да ствари уоште не стоје добро ни са нуклеарном индустријом Украјине. Већ има системских искључивања струје у целој земљи.

Према подацима украјинске владе, државни снабдевач природним гасом, "Нафтогас", има дефицит од 6,7 милијарди долара. Дефицит украјинске владе је 4,4 милијарде долара. Изгледа да ни "Нафтогас" ни украјинска влада више немају никаквих значајнијих новчаних резерви.

Па одакле стиже новац ?

Вероватно, из девизних резерви централне банке. Зна се да је 1,45 милијарда долара исплаћених "Гаспрому" на име дуговања за гас Украјине стигло из девизних резерви централне банке. Оне су сада пале на само 9,97 милијарди - недовољних да се покрије ма и двомесечни увоз.

Украјина "Гаспрому" мора да до краја децембра исплати још 1,6 милијарди, да обрише стара дуговања. Ако дуговања буду плаћена, новац ће опет морати да се узме из девизних резерви, које ће тиме бити још тање.

Ово је веома, веома ризична стратегија. Украјинска валута, гривна, изгубила је половину своје вредности од почетка године. Има извештаја који кажу да су украјинске банке у лошем стању. Ако буде навале на банке и валуту или ако буде захтева за измирењем дугова - што је све врло могуће с обзиром на постојеће услове - централна банка ће бити опасно кратка с новцем, неће ту моћи много шта да учини. Постоји велика опасност од државног банкротства и слома валуте и банака.

Пре неколико дана је било вести да је председница украјинске централне банке поднела оставку. Већина медија је разлог томе видела у нестанку украјинских златних резерви. Вероватнији разлог је што се противила отимању девизних резерви централне банке да би се њима платили дугови.

Украјина није имала избора. Очигледно је да се украјинска влада не осећа довољно политички безбедном да би могла да ризикује са несташицом струје зими. Руси су рекли да ће количину гаса који се транспортује другим купцима у Европи преко украјинске територије смањити за количину коју Украјинци украду, ако то покушају, као што су чинили 2006. и 2009. године.

Руси су то и урадили 2009. године, када је резултат украјинске крађе био да је транспорт гаса преко Украјине потуно обустављен. Нико не мисли да Руси овог пута блефирају. Зато Украјина крађом не може ништа урадити. Крађом би једино разбеснела своје савезнике Европљане, којима би гас био одсечен, а од њихове добре воље зависи.

Украјина се коцка, иде на то да некако скрпи крај с крајем до следеће, јануарске транше кредита ММФ-а. Међутим, није сигурно да ће је уопште добити, јер Украјина не успева да оствари циљеве ММФ-а. У септембарском извештају ММФ-а пише да је украјинска привреда деградирана више од очекиваног, и да је дефицит "Нафтогаса" са планираних 4,3% БДП-а порастао на 7,6% БДП-а. Мада је "Нафтогасов" дефицит вероватно већи, око 10% БДП-а, и рашће све више како потрошачи не буду плаћали рачуне.

Очекује се да ће притисак западних држава наклоњених Украјини на ММФ да одобри ту траншу кредита и поред свих тешкоћа бити јак. Међутим, ММФ мора да има у виду и став Русије. Украјина дугује руској влади, руским банкама и "Гаспрому" укупно 35 милиојарди долара.

Русија је у позицији да захтева хитну исплату три милијарде долара које је Украјини позајмила у јануару.Тај кредит је био условљен одржавањем украјинског дуга испод 60% БДП-а. Иако Украјина цифре није објавила, сви знају да је њен дуг сада изнад тог нивоа. Ако Русија буде захтевала повраћај кредита, што може да уради у било ком тренутку, Украјина ће вероватно банкротирати и срушиће се цела њена економска кула од карата..

Према томе, и без обзира допадало се то њима или не, ММФ и западне силе ће морати да се договоре с Русијом не би ли обезбедиле да свака наредна уплата ММФ-а Украјини не пропадне, исто тако као што је Украјина морала да се Русији обрати за гас и угаљ.

Без обзира шта се десило у јануару и од сада до јануара, Украјина тренутно живи од данас до сутра. Нема разлога да мислимо да ће ствари бити другачије, да ће кренути на боље.

Осим ако се Запад не испрси са много више новца (неки кажу да је Украјини потребно додатних 15 милијарди долара само да би изгурала наредних шест месеци), криза ће се продубљивати и биће све већа опасност од банкротства државе и колапса валуте.

У међувремену, живот Украјинаца је све тежи и тежи.

Аутор: Александар Меркурис
Извор:Russian news: Desperate Ukraine turns to Russia for Gas and Coal to Survive the Winter - Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Америка се грохотом смеје јер је ЕУ кажњена због украјинске катастрофе

Коме су још потребни непријатељи поред таквих пријатеља ?

Уместо да јефтино придодају огромну територију (већу од Француске) својој империји, Европљани сада морају да улажу новац у економски безнадежан случај

Милано дош'о, Милано прош'о. Упркос изјавама политичара о споразуму о "параметрима", не постоји право решење за гасну кризу у Украјини.

У међувремену, у Москви, пао је први снег. Можда за недељу или тако нешто, пашће и на Украјину.

Резиме стања: Руси од јуна инсистирају на цени гаса од 485 долара за 1000 м3, али ће понудити попуст од 100 долара, под условом да Украјина плати неизмирене рачуне за гас. И од сада, с обзиром на понашање Украјинаца у прошлости, Руси ће испоручивати нови гас само на "pre-paid" основи (плати па клати - прим. прев.). Украјинци ово одбацују и захтевају "праведну цену", која би требало да буде 269 долара (за раније и сада), као по договору из децембра који је постигао збачени председник Јанукович.

Али та цена је из времена када је Украјина још била у руској орбити и пријатељ Русије. Тренутно је западна колонија и сада тамо важе тржиште и тржишне цене. Под притиском Европљана, Украјинцима је понуђено да исплате преостали дуг на привременој основи од 320 долара, док се не постигне коначни договор. Међутим, Украјинци инсистирају на томе да би оваква цена требала да буде за новоиспоручен гас, да не важи у исплати дуга. Руси су то одбили и отишли ​​кући.

И ? Температуре ће пасти, Украјина ће патити. Није тешко предвидети будуће потезе украјинске владе: илегално истакање, баш као што су радили у 2009. години, што је приморало Русе да прекину испоруке намењене Европи, јер пролазе кроз Украјину. А пошто су Европљани, по налогу Вашингтона, зауставили изградњу Јужног тока, (на крају крајева, ми не желимо да будемо превише зависни од Русије, зар не?), Европа је сада зависна од гасовода у Украјини.

Погодите шта следи? Европа ће бити приморана да плати украјински цех. И зар то није фер? Немојмо заборавити да су еуропски политичари - водоноше америчке глобалне империје на Еуро-Мајдану -  обзнанили своју солидарност са украјинским народом. Онда, плати! На рачун еуропских пореских обвезника.

Уместо да јефтино придодају огромну територију (већу од Француске) својој империји, Европљани сада морају да улажу новац у економски безнадежан случај, са популацијом четири пута већом од Грчке, а у далеко лошијем економском стању. Срећно им било. (И поврх свега, ЕУ је упропастила односе са Русијом, једним од својих највећих тржишта.)

Америчке газде не могу да престану да се смеју.


Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russian news: America Laughs as EU Is Punished for Ukraine Disaster - Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за Магацин и The Saker Српски

О Другом хладном рату

Циљ сукоба у Украјини је да одвуче Европу, а посебно Немачку, подаље од Русије.

НАТО је створен, према добро познатој фрази, да држи Америку унутра, Русију далеко и Немачку доле.

Ипак, географија је судбина. Русија и Немачка су природни партнери. Имале су довољно међусобних ратова  да стекну узајамно поштовање. Обе имају знања и невероватне ресурсе; обе имају енергије и разума, заједничко им је да цене и заједницу и појединца.

Шта ће се десити ако се те две земље удруже и постану савезници ? Остатак Европе би морао да их прати и формирао би се веома јак, снажан и - важно је напоменути - природни блок,  способан за изазов, ако не и за контролисање других природних блокова - било азијских, било северноамеричког.

Али. Између Русије и Немачке су Украјина и Пољска, две земље које се такмиче за титулу 52. и 53. државе САД. Русофобна и националистичка Украјина, заједно са русофобном Пољском и балтичким земљама, уклињене су у природну међусобну привлачност Русије и Немачке.

Први Хладни рат је вођен за душу Европе (погледати студију Френсиса Стонор Саундерса: "Културни Хладни рат: ЦИА и Света уметности и књижевности", 2000). Његов циљ није била "правилна" Русија, већ један број европских земаља са веома јаким комунистичким партијама ("тешким" до 40% гласова), које су вукле своје земље, Француску и Италију посебно, према комунистичкој Русији. Стога су уложена огромна средства и напор да се забије клин између Совјета и њихових потенцијалних европских партнера: Европљани су убеђивани да слобода изражавања, апстрактна уметност и џез цветају само на западу, никако у совјетској Русији.

Није било тешко победити у таквом рату.

Украјина је главно поприште Другог хладног рата. Његова сврха, још једном, јесте да одвуче европске земље од Русије.

Русија није стаљинистичка земља, тако да привлачност музике, сликарства, односно западне робе овај пут не функционише. И репресија над "Пуси рајот", Ходорковским и гејевима није упоредива са стаљинистичким логорима.

Оштар и неизбежан одговор Русије на украјински пуч је од Бога послат,  да се домаћем "пучанству" покаже и докаже да Русија није подобна за било какву врсту европске алијансе. Што ће рећи, данашњи Руси могу да слушају џез или се диве Џексону Полоку, али не могу сакрити своје варварство и склоност према агресији.

Украјина је била предодређена да буде излог супериорности САД, али не толико у културној сфери, већ у области демократских институција, законитости и дипломатије, све да би се доказало Европљанима, а Немцима посебно, да треба да се ману Русије.

И то је палило. До сада. Међутим, исход овог другог хладног рата је много мање предвидљив него првог. Из минута у минут је све теже доказати супериорност америчке демократије, дипломатије и законитости. Ротко, Полок и Луј Армстронг су могли да Америци изруче Европу. Али могу ли зликовачки  десничарски кијевски режим и безобзирна спољна политика САД бити подједнако ефикасни и убедити данашње Немце да не верују у оно што им кажу разум и џеп ?

Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russia Insider
Превод: Ћирилизовано