О Другом хладном рату

Циљ сукоба у Украјини је да одвуче Европу, а посебно Немачку, подаље од Русије.

НАТО је створен, према добро познатој фрази, да држи Америку унутра, Русију далеко и Немачку доле.

Ипак, географија је судбина. Русија и Немачка су природни партнери. Имале су довољно међусобних ратова  да стекну узајамно поштовање. Обе имају знања и невероватне ресурсе; обе имају енергије и разума, заједничко им је да цене и заједницу и појединца.

Шта ће се десити ако се те две земље удруже и постану савезници ? Остатак Европе би морао да их прати и формирао би се веома јак, снажан и - важно је напоменути - природни блок,  способан за изазов, ако не и за контролисање других природних блокова - било азијских, било северноамеричког.

Али. Између Русије и Немачке су Украјина и Пољска, две земље које се такмиче за титулу 52. и 53. државе САД. Русофобна и националистичка Украјина, заједно са русофобном Пољском и балтичким земљама, уклињене су у природну међусобну привлачност Русије и Немачке.

Први Хладни рат је вођен за душу Европе (погледати студију Френсиса Стонор Саундерса: "Културни Хладни рат: ЦИА и Света уметности и књижевности", 2000). Његов циљ није била "правилна" Русија, већ један број европских земаља са веома јаким комунистичким партијама ("тешким" до 40% гласова), које су вукле своје земље, Француску и Италију посебно, према комунистичкој Русији. Стога су уложена огромна средства и напор да се забије клин између Совјета и њихових потенцијалних европских партнера: Европљани су убеђивани да слобода изражавања, апстрактна уметност и џез цветају само на западу, никако у совјетској Русији.

Није било тешко победити у таквом рату.

Украјина је главно поприште Другог хладног рата. Његова сврха, још једном, јесте да одвуче европске земље од Русије.

Русија није стаљинистичка земља, тако да привлачност музике, сликарства, односно западне робе овај пут не функционише. И репресија над "Пуси рајот", Ходорковским и гејевима није упоредива са стаљинистичким логорима.

Оштар и неизбежан одговор Русије на украјински пуч је од Бога послат,  да се домаћем "пучанству" покаже и докаже да Русија није подобна за било какву врсту европске алијансе. Што ће рећи, данашњи Руси могу да слушају џез или се диве Џексону Полоку, али не могу сакрити своје варварство и склоност према агресији.

Украјина је била предодређена да буде излог супериорности САД, али не толико у културној сфери, већ у области демократских институција, законитости и дипломатије, све да би се доказало Европљанима, а Немцима посебно, да треба да се ману Русије.

И то је палило. До сада. Међутим, исход овог другог хладног рата је много мање предвидљив него првог. Из минута у минут је све теже доказати супериорност америчке демократије, дипломатије и законитости. Ротко, Полок и Луј Армстронг су могли да Америци изруче Европу. Али могу ли зликовачки  десничарски кијевски режим и безобзирна спољна политика САД бити подједнако ефикасни и убедити данашње Немце да не верују у оно што им кажу разум и џеп ?


Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russia Insider
Превод: Ћирилизовано

Коментари