Пол Крејг Робертс: Промена режима на Филипинима

Родриго Дутерте

Хоће ли неоконзервативци почети да запевају "Дутерте мора да оде"? Или ће га, можда, ЦИА убити?

Председник Родриго Дутерте је наговестио да ће водити независну спољну политику. Најавио је посете Кини и Русији, а његов министар спољних послова је изјавио да је време да се оконча подређеност Филипина Вашингтону. У том смислу, промена режима је већ извршена.

Дутерте је суспендовао војне вежбе са САД. Његов министар одбране рече да ће Филипини преживети без америчке војне помоћи и да су радији сарадњи него сукобу са Кином.

Можда Дутерте само покушава да од Вашингтона извуче више него што тренутно добија, али боље да буде опрезан јер му Вашингтон неће дозволити да Филипине преведе у кинески табор.

The Diplomat: Доживотни председници Средње Азије

Емомали Рахмон (Фотографија: Шамил Жуматов / Ројтерс)

Председник Таџикистана је децембра 2015. године по основу посебног закона добио титулу вође нације. Али он не би да се на томе стане. Таџикистанска скупштина је 22. јануара усвојила нове уставне амандмане којима се председнику Емомалију Рахмону омогућава да се неограничено пута кандидује, и минимална старосна доб кандидата са 35 смањује на 30 година. То значи да ће старији Рахмонов син, Рустам Емомали, којем је сада 28 година, моћи да се кандидује за председника 2020. године, када ће се окончати садашњи мандат његовог оца.

Рахмон, којем је 63, а земљом влада 23 године, већ четири пута се успешно изборио за место председника, последњи пут 2013., када је изабран на седам година. Референдум којим треба да се учврсти нова измена највишег закона државе вероватно ће бити одржан у мају или јуну ове године.

Председник Таџикистана успешно следи пут других средњоазијских лидера, који се нимало не стиде да устав мењају зарад својих потреба. Узурпирање власти је у Узбекистану, Таџикистану, Казахстану и Туркменистану уобичајена ствар. Узбечки председник Ислам Каримов (77), који влада од 1989., поново је изабран 29. марта прошле године, а после њега, 26. априла,  исто и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, при чему су обојица званично добили више од 90% гласова, мада се ни један није гњавио предизборним агитовањем и убеђивањем својих поданика.

South Front: Руско-амерички окршај у Средњој Азији (ВИДЕО)

Дан после састанка са министрима пет земаља Средње Азије у Самарканду, у Узбекистану, амерички државни секретар Џон Кери је у понедељак посетио Казахстан, што је почетак турнеје на којој ће посетити сваку од тих средњоазијских држава појединачно и прва таква турнеја неког америчког државног секретара. Њоме се истиче значај Средње Азије за САД, посебно због негативних тенденција за америчку спољну политику у Авганистану, где влада коју су поставиле САД губи грађански рат против талибана и милитантних група, њихових савезника.

Јужни фронт: САД стварају антируско-иранску осовину у Средњој Азији (ВИДЕО)

Овај видео би могао да буде последњи видео пројекта SouthFront, због недостатка средстава за даљу производњу. Даљој видео продукцији, у оквиру које су и ови прегледи војних дешавања у свету, можете помоћи путем PayPal-а: southfront@list.ru, или преко http://southfront.org/donate/

Талибани су у Авганистану почели да преокрећу ситуацију у своју корист. Јуче је група милитаната преузела контролу над покрајином Кундуз. То је најновија победа у низу успешних дејстава талибана широм земље од почетка лета. Велики део авганистанске територије сада је под њиховом контролом.

САД планирају да са Исламском државом запале Средњу Азију (ВИДЕО)

Пред вама је прилог састављен од видеа производње спољнополитичке редакције сајта South Front, преведеног транскрипта који смо допунили неким линковима и вести агенције ТАСС.

Средња Азија је поприште дугогодишњег геополитичког сукоба, који сада прелази у активну фазу претећи да уништи мир читавог региона. Ситуација се погоршава у Туркменистану, Таџикистану, Узбекистану, Авганистану и Аутономном ујгурском региону Синкјанг у Кини.

Да ли је Русија азијска сила ?

Москва би могла да заузме јединствену позицију у балансирању “источних сила” у Азији.

 Москва је одавно објавила свој заокрет ка Азији, па ипак, упркос све горим односима са Западом, Русија још није доказала да је код куће у Азији и на Пацифику.


Како се владавина руских царева ширила од Москве ка Истоку у слабо насељену дивљину Сибира, Русија је постајала све мање европска и све више евроазијска земља у географском смислу. Основан 1860. године, град Владивосток ( владар Истока) је требало да постане манифестација ове “правац Исток” политике.

У следећих 150 година Русија је ратовала у Азији, стварајућићи и савезништва и непријатељства, али се још увек за њу тешко може рећи да је азијска држава. Зашто ?

Иако је сигурно да руски Далеки исток није окупиран од Кинеза (као што неки паничари у Москви воле да тврде), захват централне владе је тамо много слабији него у европском делу земље. Приморска област још увек је “тамо”, није “овде”. Психолошки, на њу се још увек гледа као на неку врсту колоније, најкорисније због минералних ресурса и стратешке вредности. Русе стално подсећају да је Камчатка руска колико и Црвени трг, али однос према њој никад није био исти и мало је вероватно да ће се нешто променити у блиској будућности. Далеки Исток је већином место где идеш, не одакле си.

Удаљеност руских источних територија доноси мањак елите која гледа ка Истоку. Пажња креатора политике је увек била усмерена ка Европи, чак и током хладног рата. Руска уметност и култура је по својој природи европска и Руси су најпознатији по свом учешћу у европским уметничким формама. Политичке и економске теорије које су опстале у Русији, колико год измењене, увек су долазиле из Европе, не из Азије.

Тако да не изненађује да је руска азијска политика увек била на другом месту, у најмању руку. Још од пада Совјетског Савеза, најближи суседи Русије су увек били њена највећа брига, као и Европа, за коју је још увек везује већина пословних интереса.

Импулс да се руска спољна политика према Истоку уравнотежи враћа се непрестано, али је мало садржаја у овом допадљивом концепту. У свом најогољенијем облику, продаја нафте и гаса Кини и више оружја свима осталима је главнина политике Кремља према Азији. Многи су покушавали да то промеене, и многи нису успели.

Разлог неуспеху можда лежи у озбиљној инкомпатибилности азијске потражње са руском понудом. Шта је то што азијске државе желе? Скорашњи политички документ (руски) нуди четири K што Азији требају за даљи развој: конзумација, конективност, капитал и креативност.

Иако време још није истекло, нерешено личи на највероватнији резултат. Русија још увек има велике капацитете у ваздухопловству, енергетском сектору и тешкој индустрији – свe са производима за којима је велика потражња у Азији. Конективност и инфраструктура су такође поља где Руси могу да се искажу, имнајући у виду колико Москва има искуства са повезивањем својих 17 милиона квадратних километара територије.

Капитал и креативност, међутим, можда неће бити јака страна савремене Русије. Економске потешкоће које су на видику не указују да ће Русија постати СДИ џин, да ће бити толико привлачна за стране директне инвестиције у блиској будућности. Не би требало очекивати ни ватромет идеја у овим временима с обзиром на стање привреде земље. Још увек треба доста индустрализације, тако да је постиндустријска креативна економија још увек циљ на дуже стазе.

Међутим, Русија има једну јаку предност у привлачењу држава Азије. Што се тиче мањих држава у региону, оне осећају притисак и САД-а и Кине да изаберу између њих двоје, а Русија би могла да се представи као трећа опција. Земље попут Вијетнама увиделе су шта значи седети на две столице, па пуштају две силе да се отимају око њих успут примајући поклоне у трговини, развојној помоћи и инвестицијама.

Русија може покушати да се врати у Азију као непристрасан али забринут међународни фактор, промовишући ову нову несврстаност и спречавајући поларизацију региона. Виђена као неурачунљива на Западу, Русија би могла да постане миротворац на Истоку.

 О аутору: Антон Цветов је менаџер односа са медијима и владом у Руском савету за међународне послове Russian International Affairs Council (RIAC), московској “тинк тенк” организацији за питања међународне политике. Он твитује о азијским дешавањима и руској спољној политици на @antsvetov. Ставови изнесени овде су ауторови и не представљају ставове Руског савета за међународне послове.
Извор: The Diplomat
Превод. Александар Мачак за The Saker Српски