Дакле,
српски језик увезао је неколико речи за нови појам, и то, погађате – из
енглеског језика, у ком се овај појам и родио, одрастао, а онда и
отишао у свет. Миленијалси су само гласовно-графичка адаптација према енглеском језику. Миленијумци би била наша изведеница према речи миленијум, која се одавно одомаћила у српском језику, суфиксом -ац, још дуже разбашкареног у српском, док су миленијалци својеврстан хибрид енглеског и српског језика.
Проблем с првим решењем миленијалси огледа се у томе што је тешко назрети једнину и с творбеног аспекта је скоро непрозирно у српском, док је проблем с миленијумцима
што их, изгледа, нигде нема, другим речима – углавном је
нераспрострањено у српским медијима. Зато се чини да је Клајнов предлог миленијалци (од којих је могуће издвојити миленијалца) златна средина, али не и безболна.
 |
| Извор: Миленијалци, миленијалси или миленијумци? – Језикофил |
Заиста је дискутабилно, али можда би требало да се зову "вуковци"!?
ОдговориИзбришиОвоме ћемо на крају придодати само неколико детаља у прилог моралном лику Вука Караџића. Испод „Бечког књижевног договора“ Вук се потписује ЛАТИНИЦОМ. Вук се венчава у римокатоличкој такозваној цркви и сву децу крштава у истој (било је неких тврдњи да је мушку децу крстио у православној вери, међутим, његов син Деметар је у православној Русији, у Петрограду, сахрањен на католичком гробљу. Тешко да је то било могућно без његове воље пре смрти). Вук се бави препродајом српског културног блага, мноштво књига непроцењиве вредности је покупио из српских манастира и продавао у Бечу, иако је обећавао да ће их поново штампати. Писао је жени да му пошаље сопствено дете да га прода. Да и не говоримо да је деци давао „чиста српска имена“, попут најпознатијег му детета Вилхемине…