Пређи на главни садржај

Латиничење и „Кад се деца играју филмом…“

Извор: РТС, Ревија филмског стваралаштва деце и омладине, Центар аматерског филма Србије

Кад се деца играју филмом…

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије одржаће се од 24. до 28. јуна под слоганом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ова традиционална годишња смотра радова младих филмских аутора од 7 до 19 година старости, одржава се сваке године крајем јуна месеца у организацији Центра аматерског филма Србије.



Ове године, због епидемије, неће бити јавних биоскопских пројекција, већ ће сви филмови које одабере и награди стручни жири, бити приказани путем интернета, а касније, када то буде дозвољено, и у затвореном простору.

Жири у саставу Градимир Стојковић, писац, Зоран Стефановић, писац, Страхиња Савић, редитељ, Снежана Трстењак, редитељ и аниматор и др Марко Стојановић, етнолог ће на свечаности поводом затварања прогласити добитнике награда 29. јуна.

На 49. ревији биће додељене Гран при, прва, друга и трећа награда за филм и награде за најбољи сценарио (или идеју), камеру, монтажу, звук (или дизајн звука) и режију.

Предвиђена је и награда за најуспешнији клуб и најуспешнијег ментора као и награда за најгледанији филм на сајту.

Ове године биће додељене и награда Етнографског музеја у Београду, као и награда Етнографско-антрополошког друштва Србије.

Сва признања се додељују у две старосне категорије – од 7 до 15 година и од 15 до 19 година, односно за децу из основних школа и средњошколце.

Kако Ревија није комерцијалног карактера и организује се у циљу представљања, популарисања, афирмисања и унапређења филмског стваралаштва најмлађих филмских стваралаца, све филмове публика ће моћи да погледате бесплатно путем сајта filmskarevija.com током сва четири фестивалска дана.

Прва Ревија одржана је 1961. године као Ревија филмова пионира Југославије под геслом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије је њен правни наследник, а последњих 18 година одржавана је у Београду, у Музеју југословенске кинотеке.

Традиционално, Ревију помажу Министарство културе и информисања Републике Србије, Филмски центар Србије и Југословенска кинотека, а ове године генерални покровитељи Ревије су Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“.



СКЦ „Ћирилица“ Београд:

Пратећи траг новца, назначен у последњој реченици РТС-овог чланка, потражисмо ко нам то покровитељује децу и шта му је циљ.
Из „Недељника„:

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.


Али шта је тачно Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“? На њеном званичном сајту, о циљевима (нема на српском):



Треба имати челични стомак па све то превести. Стога само закључак:

Унапређење капацитета младих“  – латиничењем, па и преко дечјих стваралачких делатности и скупова – има за циљ „промовисање и побољшање права свих грађана у региону Југоисточна Европа, заједно са постизањем највиших стандарда цивилног друштва, подстичући грађански дијалог у региону, као и између области Југоисточне Европе и земаља чланица Европске уније„.

Али то је наш закључак. За свој, препоручујемо вам да погледате и ко стоји иза чеда двоструког француског витеза. Има то, јасно истакнуто, на страници:

http://www.civis-see.org/en/index.html#



Приредио: Администратор
Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд 


Коментари

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de