Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Антисемитизам је саставни део европске културе

Begin-Sadat Center for Strategic Studies

РЕЗИМЕ: Агенција ЕУ за темељна права (ФРА) је у децембру 2018. године објавила резултате великог истраживања о антисемитизму у 12 европских земаља. Иако с доста недостатака и статистички нерепрезентативна, студија омогућује извођење доста важних закључака. Тако, опет је потврђено да је антисемитизам саставни дио европске културе. Иако то не значи да су већина Европљана антисемити, налази су ипак оптужница за лицемерство, свеприсутни антисемитизам, неселективну имиграциону политику, распрострањен антиизраелизам и огромну разлику између зарицања европских лидера да се боре и да ће се борити против антисемитизма и њихових поступака.

Агенција Европске уније за темељна права је 10. децембра 2018. године објавила студију о антисемитизму у 12 земаља ЕУ под називом "Искуства и перцепције антисемитизма". Проглашена највећим икад истраживањем о антисемитизму, студија је крцата налазима које су цитирали медији многих земаља, али без икаквог критичког осврта на установљено.

Штета, јер методологија извештаја не задовољава статистичке критеријуме за репрезентативност. Али истраживачи кажу: "Иако се резултати не могу сматрати репрезентативним за читаву јеврејску популацију Европске уније, опет су убедљиво највећа збирка емпиријских доказа о дискриминацији, злочину мржње и антисемитизму спрам европских Јевреја још од првог таквог Агенцијиног истраживање 2012. године. Различите јеврејске организације углавном су користиле своје мејлинг листе како би добиле одговоре на упитник."

А то доводи до логичног закључка да су упитник попунили углавном "ангажовани", не и асимиловани Јевреји. Иако се квалитативни исход анкете може сматрати тачним, неки изнети проценти сигурно су претерани, јер се с разлогом може претпоставити да су ангажовани забринутији због антисемитизма од оних других, асимилованих Јевреја.

Игнорисање ових методолошких недостатака доводи до погрешног тумачења налаза. Ипак, квалитативни налази извештаја изузетно су важни. Чак и ако многи Европљани нису антисемити, антисемитизам јесте, и то већ миленијум, део европске културе. Није се пуно исказивао оно неколико деценија после Холокоста, али је врло уочљив у овом веку.

У уводу студије, аутори кажу да су ЕУ и њене државе чланице дужне да у складу са законом учине све што је у њиховој моћи како би се ефикасно бориле против антисемитизма и заштитило достојанство јеврејског народа. Закључак је, међутим, да су антисемитски иступи и узнемиравање у земљама ЕУ толико чести да су постали свакодневница, "нормална" ствар. То значи да су све ове државе тешко омануле у борби против антисемитизма, неке више од других.

Антисемитски графити на синагоги у Марибору 2009. године. Фотографија: Untamle via Wikipedia

Велика већина испитаника је рекла да је антисемитизам у њиховој држави био у порасту током пет година пре истраживања. Антисемитизам исказиван на интернету и друштвеним мрежама сматрају највећим друштвеним и политичким проблемом. У стопу га прати антисемитизам на јавним местима, у медијима и политичком животу.

После Холокоста, антисемитизам се у западноевропским земљама сматрао политичком некоректношћу. Тако се антисемитизам често претварао у антиизраелизам, који не носи исту стигму. Многи Европљани још увек не желе да признају постојање ове мутације.

Студија оставља мало сумње за овакав закључак. Хришћанство је у средњем веку установило концепт да су Јевреји апсолутно зло, док у данашњем друштву то важи за нацизам. Најчешћи антисемитски иступ на који наилазе европски Јевреји је тврдња да се Израелци према Палестинцима понашају као нацисти према Јеврејима. Истраживање о антисемитским искуствима у Холандији из новембра 2018. године је открило да је девет од десет испитаника лично искусило пребацивања због израелско-палестинског сукоба.

То што Јевреји доживљавају овакве погрде не би требало да изненађује. Истраживање Универитета у Билефелду из 2011. године, спроведено на статистички репрезентативном узорку у седам европских земаља, показало је да се више од 40% становништва слаже са тврдњом да се Израел понаша као нацистичка Немачка.

Чак 28% испитаника су рекли да су били малтретирани најмање једном у протеклој години. Истраживање је такође открило да су они који могу бити физички препознати као Јевреји далеко чешће били подвргнути узнемиравању од испитаика који не личе на Јевреје. Три процента испитаника су рекли су да су током пет године пре истраживања бивали физички нападнути јер су Јевреји.

Током истог периода, 38% анкетираних је размишљало о емигрирању јер се нису осећали безбедним. А то је велики проценат, као и 34% анкетираних Јевреја који нису ишли на јеврејске манифестације или места због осећаја угрожености. Али, треба знати да су многи европски Јевреји, и пре ерупције антисемитизма у овом веку, били толико асимиловани да су се понашали исто, тј. нису посећивали јеврејске манифестације и места.

Што се тиче починилаца узнемиравања, две најчешће спомињане категорије су "неко кога нису познавали" или "неко са екстремистичким муслиманским гледиштем". Следе их они са "левичарским политичким гледиштем", чешће помињани од особа са "десничарским политичким гледиштем".

Чињеница да је левичарски антисемитизам чешће спомињан од десничарског антисемитизма је у сагласности са чињеницом да је главна вербална експресија антисемитизма која је откривена у истраживању оптуживање да су Јевреји одговорни за дела Израела. Ову оптужбу износе углавном левичари, десничари ретко.

Споменуто је и нешто добро. Око половине испитаника рекло је да се власти њихове њихове државе труде да задовоље безбедносне потребе јеврејских заједница. Владе данас улажу далеко више напора да полицију или војску распоређују близу синагога и других јеврејских институција него што су трудиле до пре пет година.

С обзиром на "нормализацију" антисемитизма у Европи, не изненађује што је истраживање показало да незнатан број Јевреја пријављује антисемитске инциденте полицији или другим институцијама. Четири од пет малтретираних испитаника није поднело пријаве.

Чак и ако нису сасвим репрезентативни, налази овог истраживања су осуђујуће сведочанство о европском лицемерју, набујалом антисемитизму и неселективној имиграционој политици која доноси још више мржње према Јеврејима у Европи, о распрострањеном антиизраелству и огромном нескладу између прича о борби против антисемитизма и чињења европских лидера.

Претходно из истог извора: Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русија реагује само на војни притисак, не на економски

Препорука: Why is it still so freakin’ hard to be a Jewish kid at Christmas? | Sari Laufer | The Blogs

Аутор: Др Манфред Гешерфелд, виши истраживач-сарадник Центра за стратешка истраживања "Бегин-Садат" и бивши председник Управног одбора Јерусалимског центра за јавне послове; стручњак за израелско-западноевропске односе, антисемитизам и антиционизам; аутор дела The War of a Million Cuts

Извор: Anti-Semitism Is an Integral Part of European Culture

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу