РЕЗИМЕ: Русија је подвргнута бројним привредним санкцијама од
западних земаља, које покушавају да је приморају да одустане од војних
интервенција на бившем совјетском простору. Иако санкције наносе штету
руској привреди и изазивају незадовољство код становништва, мало је
вероватно да ће се њима променити понашање Москве. Историја Русије
показује да се у том настојању може успети једино војним притиском.
Питање како ће се Русија развијати у наредних неколико деценија је и главоболно и једно од најважнијих питања савремене геополитике.
Русију су задесиле темељне промене од распада СССР-а 1991. године: од демографских прекоо промена спољне политике које увећавају незадовољство међу становништвом, све до западања у тешку економску ситуацију.
Стално опадање Русије као суперсиле показује неколико повезаних трендова. Демографска трајекторија указује да се руско становништво смањује и наставиће са опадањем бројности у наредним деценијама. Кремљ је 2012. проценио да ће се руско становништво са тадашњих 144 милиона до 2045-2050 смањити на 107 милиона.
Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а. Штавише, бројност етничких Руса је у опадању у односу на бројност муслиманског становништва.
Опадање моћи Русије карактерише и технолошка неразвијеност, процес који је започео у последњим деценијама некадашњег СССР-а, а убрзан у деведесетим годинама.
Ситуација у земљи изгледа мирна, али је напета у ободним областима. Етничке мањине могу почети да се буне када центар - Москву - задесе тешке економске невоље.
Гледано из шире историјске перспективе, Русија је увек била технолошки и економски назадна. Чак и после прве две Стаљинове петолетке тридесетих година прошлог века, када је индустријска производња скоро удвостручена, совјетска Русија је у економском и другим кључним компонентама државног развоја и даље заостајала далеко иза европских држава. Да не говоримо о ранијим временима, периоду Романова.
Што се тиче савременог модела "пада Русије" постоје и бројни други чиниоци, на пример, кремаљски унутарелитни сукоб и огромни трошкови за безбедносне службе и војску.
Међутим, истицање тих трендова, иако они јесу важни, било би симплификовање, јер би се занемарио битан фактор, "мајндсет", начин размишљања Руса. Ако политички суверенитет на Западу еманира одоздо, у Русији се власт у контролисању те огромне земље ослања на принуду. Али то за Русе, већину бар, није никаква анатема - Руси и очекују да им вође буду строге и тешке руке. Отуд и безбрижност Кремља у погледу садашњих протеста, који, иако их западни медији драматизују, одражавају ставове само малог дела руског становништва.
Поштовање власти и послушност су кључни елементи етоса руског друштва, које није баш демократско и европејско, иако није ни азијатски деспотско.
У сваком случају, мора се нагласити да је спољна политика главни фактор ремећења укупне руске политике и слабљења државе, јер Русија је ионако увек заостајала за Европом и имала разноразне друге унутрашње проблеме.
Рат са Јапаном 1904-1905 је породио револуцију из 1905 године: народ је био огорчен, стварана су радничка већа, пораз је пореметио постојећи начин доношења одлука у спољној политици. Дванаест година касније, порази у Првом светском рату и накнадни економски проблеми су довели до Фебруарске и Октобарске револуције 1917. Русија је доживела драматичну промену у којој је царско вођство замењено номинално радничком влашћу. Деценијама касније, у доба СССР-а, рат у Авганистану се претворио у одлучујући фактор опадања и распада комунистичке државе.
Дакле, тачно је да су у свим горе наведеним случајевима унутрашњи економски и социјални проблеми одиграли важну улогу, али директни страни војни притисак је увек био главни узрочник преображавајућих гибања у Русији. Исти образац важи за већину великих геополитичких "играча", али руски случај је другачији, јер су Руси током читаве своје историје били и јесу склони да буду лојални својим владарима, што је у њиховом менталном склопу, саставни је део руског начина размишљања.
Што нас доводи до садашње геополитичке ситуације у и око Русије.
Тешка криза између Русије и Запада, која је производ многих основних геополитичких разлика у оквиру бившег совјетског простора и изван њега, неће ускоро попустити. Штавише, успешна експанзија Запада у оно што је Москва одувек сматрала "руским двориштем" зауставила је њену пројекцију моћи и смањила јој домет у северној Евроазији (Кина у брзом развоју, Јапан, друге азијске државе и технолошки напредна европска копнена маса).
Али, можда то није довољно да драстично утиче на развој руске државе. Непосредно војно ангажовање је оно чега се Руси највише плаше. Западњаци су се надали да ће руска војска награбусити у Сирији, али то се није десило. Слично томе, многи су очекивали да ће се Украјина претворити у руско бојно поље, али и то је изостало. Москва можда сматра да јој највећа опасност прети од ширења НАТО-а, али мало је вероватно да ће доћи до већег војног сукоба између њих.
Током протеклих неколико деценија, Русија је изгубила много од свог утицаја на бившем совјетском простору и наставља да заостаје за Западом. Али само унутрашњи проблеми нису и неће произвести радикалне промене у Русији. Руска историја говори да је страни војни притисак основни извор промена, међутим, страни војни притисак је баш оно од чега Русија не трпи. Тренутно.
Претходно из истог извора: Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русији је Израел потребан
Напомена преводиоца: Што је баби мило то јој се и снило. И израелском "трусту мозгова" и грузијском аутору. Међутим, таква сневања Запад често претвара у политику и праксу. Овај текст, у којем је, по мени, најиндикативнија реченица "Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а", потврђује наводе из чланка БИОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације - Uran.frontline.
Аутор: Емил Авдалијани је професор историје и међународних односа на Државном универзитету Тбилисија и Државном универзитету Илија. Радио је за разне међународне консултантске компаније и тренутно објављује чланке о војним и политичким догађајима на бившем совјетском простору.
Извор: Russia Responds to Military Pressure, not Economic
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
 |
| Карикатура преузета из Why is Russia so concerned about NATO’s expansion into their front yard? | O Mouggos |
Питање како ће се Русија развијати у наредних неколико деценија је и главоболно и једно од најважнијих питања савремене геополитике.
Русију су задесиле темељне промене од распада СССР-а 1991. године: од демографских прекоо промена спољне политике које увећавају незадовољство међу становништвом, све до западања у тешку економску ситуацију.
Стално опадање Русије као суперсиле показује неколико повезаних трендова. Демографска трајекторија указује да се руско становништво смањује и наставиће са опадањем бројности у наредним деценијама. Кремљ је 2012. проценио да ће се руско становништво са тадашњих 144 милиона до 2045-2050 смањити на 107 милиона.
Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а. Штавише, бројност етничких Руса је у опадању у односу на бројност муслиманског становништва.
Опадање моћи Русије карактерише и технолошка неразвијеност, процес који је започео у последњим деценијама некадашњег СССР-а, а убрзан у деведесетим годинама.
Ситуација у земљи изгледа мирна, али је напета у ободним областима. Етничке мањине могу почети да се буне када центар - Москву - задесе тешке економске невоље.
Гледано из шире историјске перспективе, Русија је увек била технолошки и економски назадна. Чак и после прве две Стаљинове петолетке тридесетих година прошлог века, када је индустријска производња скоро удвостручена, совјетска Русија је у економском и другим кључним компонентама државног развоја и даље заостајала далеко иза европских држава. Да не говоримо о ранијим временима, периоду Романова.
Што се тиче савременог модела "пада Русије" постоје и бројни други чиниоци, на пример, кремаљски унутарелитни сукоб и огромни трошкови за безбедносне службе и војску.
Међутим, истицање тих трендова, иако они јесу важни, било би симплификовање, јер би се занемарио битан фактор, "мајндсет", начин размишљања Руса. Ако политички суверенитет на Западу еманира одоздо, у Русији се власт у контролисању те огромне земље ослања на принуду. Али то за Русе, већину бар, није никаква анатема - Руси и очекују да им вође буду строге и тешке руке. Отуд и безбрижност Кремља у погледу садашњих протеста, који, иако их западни медији драматизују, одражавају ставове само малог дела руског становништва.
Поштовање власти и послушност су кључни елементи етоса руског друштва, које није баш демократско и европејско, иако није ни азијатски деспотско.
У сваком случају, мора се нагласити да је спољна политика главни фактор ремећења укупне руске политике и слабљења државе, јер Русија је ионако увек заостајала за Европом и имала разноразне друге унутрашње проблеме.
Рат са Јапаном 1904-1905 је породио револуцију из 1905 године: народ је био огорчен, стварана су радничка већа, пораз је пореметио постојећи начин доношења одлука у спољној политици. Дванаест година касније, порази у Првом светском рату и накнадни економски проблеми су довели до Фебруарске и Октобарске револуције 1917. Русија је доживела драматичну промену у којој је царско вођство замењено номинално радничком влашћу. Деценијама касније, у доба СССР-а, рат у Авганистану се претворио у одлучујући фактор опадања и распада комунистичке државе.
Дакле, тачно је да су у свим горе наведеним случајевима унутрашњи економски и социјални проблеми одиграли важну улогу, али директни страни војни притисак је увек био главни узрочник преображавајућих гибања у Русији. Исти образац важи за већину великих геополитичких "играча", али руски случај је другачији, јер су Руси током читаве своје историје били и јесу склони да буду лојални својим владарима, што је у њиховом менталном склопу, саставни је део руског начина размишљања.
Што нас доводи до садашње геополитичке ситуације у и око Русије.
Тешка криза између Русије и Запада, која је производ многих основних геополитичких разлика у оквиру бившег совјетског простора и изван њега, неће ускоро попустити. Штавише, успешна експанзија Запада у оно што је Москва одувек сматрала "руским двориштем" зауставила је њену пројекцију моћи и смањила јој домет у северној Евроазији (Кина у брзом развоју, Јапан, друге азијске државе и технолошки напредна европска копнена маса).
Али, можда то није довољно да драстично утиче на развој руске државе. Непосредно војно ангажовање је оно чега се Руси највише плаше. Западњаци су се надали да ће руска војска награбусити у Сирији, али то се није десило. Слично томе, многи су очекивали да ће се Украјина претворити у руско бојно поље, али и то је изостало. Москва можда сматра да јој највећа опасност прети од ширења НАТО-а, али мало је вероватно да ће доћи до већег војног сукоба између њих.
Током протеклих неколико деценија, Русија је изгубила много од свог утицаја на бившем совјетском простору и наставља да заостаје за Западом. Али само унутрашњи проблеми нису и неће произвести радикалне промене у Русији. Руска историја говори да је страни војни притисак основни извор промена, међутим, страни војни притисак је баш оно од чега Русија не трпи. Тренутно.
Претходно из истог извора: Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русији је Израел потребан
Напомена преводиоца: Што је баби мило то јој се и снило. И израелском "трусту мозгова" и грузијском аутору. Међутим, таква сневања Запад често претвара у политику и праксу. Овај текст, у којем је, по мени, најиндикативнија реченица "Овај демографски пад је резултат неколико фактора, као што су ниска стопа наталитета и ширење ХИВ-а", потврђује наводе из чланка БИОЛОШКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације - Uran.frontline.
Аутор: Емил Авдалијани је професор историје и међународних односа на Државном универзитету Тбилисија и Државном универзитету Илија. Радио је за разне међународне консултантске компаније и тренутно објављује чланке о војним и политичким догађајима на бившем совјетском простору.
Извор: Russia Responds to Military Pressure, not Economic
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!