Сликам ради слике и то ме радује

Сликарка Мирјана Ђошић у светлу уметности и раљама кризе

 

Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. -Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо, каже Ђошићева.

Талентована , веома образована и марљива сликарка, професорка сликарства Перо Арт Центра, Мирјана Ђошић, пример је како млад човек може да се снађе и да живи од свог рада, упркос малим могућностима за запошљавање, посебно уметника, код нас у Србији. Један сасвим случајан сусрет искористили смо за кратак разговор о њеном стваралаштву, тешкоћама кризе, о томе како размишља о косовском проблему, амбицијама и плановима за будућност.

Као млад уметник, стваралац и професор постигли сте пуно. Сликате, излажете, предајете  и налазите се на докторским студијама Факултета ликовних уметности у Београду. Шта Вас радује а шта разочарава у сфери уметности и културном миљеу?

-Морам да кажем да ја у самом раду, односно у стварању слике, налазим задовољство, иако се сваки уметник нада да ће његова дела видети и други људи, сликам ради слике и то ме радује.
Оно што ме увек разочарава јесте јако лош положај, пре свега, младих уметника за које заправо нема места у уметничком свету Србије. Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. 

Колико је важно радити посао који се воли и колико та љубав може да компензира финансијске потешкоће са којима смо данас суочени?

-Мислим да је у сваком случају много лакше и лепше радити посао који волите и зато могу да кажем да имам пуно среће. Новац јесте веома битан јер нам омогућава егзистенцију, али ипак мислим да се не могу све ствари купити новцем. Највише волим када дођем на час, када подучавам децу или одрасле људе, ђаци сликају, ја им помажем својим сугестијама или директно, али се смејемо и на том часу се фантастично проведем. Никад није досадно. Новац то не може да купи.

Да ли су ваша очекивања од професионалног бављења сликарством испуњена?

-Имала сам доста групних и самосталних изложби, више од многих, мање од неких, и све у Србији. Моја очекивања су само донекле испуњена и веома бих волела да излажем у иностранству, па могу рећи да је то мој следећи циљ на коме вредно радим.

Ваша омиљена техника је и декупаж, па нам реците нешто о томе и да ли је то данас неки тренд?

-Моја омиљена техника је колаж, односно колаж и комбиноане технике, тиме се сада доста бавим. Декупажом сам се бавила извесно време и сада умем да посаветујем пријатеље или да им помогнем у вези ове технике.

Декупаж је декоративна техника, веома популарна и код нас. Користећи салвете, декупаж папир, лепак, акрилне боје и друго, старим предметима можете дати нови живот. Настала је у 19. Веку у Енглеској, али су је релативно скоро поново открили па се проширила Европом и стигла и до нас.  

-Како као млад човек гледате на све оно што се дешава на Косову и Метохији, опстанак је тежак, а повратка скоро и да нема? 

-Моје мишљење је да је све што се дешавало на Косову и Метохији, последица лоше политике која је вођена дуги низ година и да се све могло избећи паметним планирањем. Питам се колико тога сада заправо може да се учини.
Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо.

А како размишљају млади из Ваше генерације?

-Колико је мени познато став млађих људи сличан је мом.

Где налазите инспирацију за рад?

-Предмет мог истраживања су наочаре на хиљаду начина, као и делови лица, пре свега усне. Наочаре на лицу и одраз у њима. Наочаре саме, постављене у неки простор и опет одраз. Очи које наочаре скривају. Усне. Усне постављене у пољубац. Овај циклус слика  бави се оком и наочарима које ставља у службу огледала. У њима се у исто време огледа призор који се посматра а некад и особа која све то фотографише. Ова тема одлично се уклапа у моја ранија истраживања и представља неку врсту његовог наставка.

Какве су вам амбиције и планови?

О плановима сам нешто рекла, тичу се излагања у иностранству, затим да докторирам у року. Оно на чему исто веома вредно радим јесте школа сликања у „Перо Арт Центру“ око које се трудим да буде још боља.

Биографија
Мирјана Ђошић рођена је у Трстенику. Факултет ликовних уметности завршила је 2005. године у Београду, одсек сликарство у класи професорке Анђелке Бојовић. Код истог професора  је 2009. Године уписала последипломске студије . Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2006. Године. Статус самосталног уметника има од 2009. године. Добитница је Прве награде за истакнути допринос у савременом сликарству, поводом Ревијалне изложбе Србије одржане у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду 2012. Године.
Излагала је самостално и на групним изложбама у Београду, Новом Саду, Нишу, Вршцу, Крагујевцу, Чачку, Инђији, Трстенику...

Аутор: Славица Ђукић

Извор: Сликам ради слике и то ме радује