Кашика је турска ријеч, a знате ли како је називамо на српском

 

 

Кашика. Локалитет: Старчево Град; Период: Млађе камено доба (неолит) 6000.- 5200. п.н.е, инв. бр. 7.

Опис: Фрагмент кашике са кратком задебљалом дршком, овалног облика. Тамно мрке боје, рађена руком, од непречишћене глине. Служила као део кухињског прибора.

 Кашика је обавезан дио прибора за јело у облику елиптичне плитке посудице са дугачком дршком.

Тако гласи званична дефиниција. Енглези је зову "spoon", Нијемци "lofel", Хрвати "жлица", а Турци – "каşıк". Наша "кашика" је, врло очигледно, најсличнија турској, што значи да јој је и поријекло из Мале Азије.

Ипак смо, што се каже, неколико вијекова били под Турцима, па смо усвојили и неке њихове ријечи. Подсјетимо, чак неколико хиљада. Међутим, словенски појам за елиптични предмет којим се једе је – "ложица", и потиче од глагола јести или заложити се.Већина словенских народа данас користи ријеч изведену из тих појмова. Тако је, на примјер, кашика у Русији и Украјини "ложка", Словаци кажу "лyжичка", Пољаци "лyжка", Чеси "лжице", Македонци "лажица"... Нећете погрјешити, дакле, ако употребите ту ријеч, само што ће у Србији мало ко разумети на шта се односи.

Ипак, у неким крајевима наше земље могла се чути и "ложица". Када се једном приликом повела полемика о томе, коментари су били врло занимљиви: "Тако је моја покојна баба говорила, а ми је исправљали", "Моја баба и данас каже ложица", "Зато имамо израз 'заложи глад'", "Петсто година није мало"...

 

Извор: Глас Српске