Српски језик и ћирилица на Косову и Метохији

Голуб Јашовић. Фото: umetnostzivota.net

Са др Голубом Јашовићем о српском језичком хаосу на Косову и Метохији: Незнање квари језик

И добри студенти излазе са оскудним језичким знањем и културом. -Ћирилица избачена из званичних докумената, институција, медија… - Људи који уписују докторске студије не могу да одговоре ни на питања из тестова за основце који уписују средњу школу, упозорава Јашовић 

Моји ђаци сада на Факултету, долазе са веома, веома оскудним знањем. Имали су пре неки дан пријемни испит за докторске студије. Јавила су се четири кандидата, од тога два кандидата су моје колеге а два кандидата су лектори или асистенти, раде по 20 година на факултету. Ја сам њима дао тест од 15 питања, од тога су 12 питања била из тестова за припреме основаца за упис у средњу школу и само три су била мало тежа. Верујте од 15 питања једна колегиница је урадила само четири, а један колега је урадио само седам. То су људи који уписују докторске студије на Филозофском факултету. Овако започињемо разговор са др Голубом Јашовићем, професором Филозофског факултета у Косовској Митровици Универзитета у Приштини о хаосу у којем се налазе српски језик и писмо на Косову и Метохији и о све слабијем знању српског језика и код високих академаца.

У званичним документима ћирилице нема!?

Питали смо професора Јашовића у каквом су положају српски језик и српско писмо на Косову и Метохији?

У званичним документима и на основу мог искуства ћирилица је потпуно избачена. Ћирилице нема. На Косову се употребљава само латиница и то искварена латиница.. Прво искварена графички јер ваљда у недостатку фонтова пишу куца уместо кућа, а уместо неће пишу неце… па је то нека енглеска латиница која се употребљава и за српски језик.

А српски језик је до зла Бога лош, и када је у питању правопис и када је у питању фонетика, морфологија. Ту раде људи који не само да нису студирали, него којима српски језик није матерњи језик или неко ко нема елементарно образовање. Јер нико на табли у селу Угљару код Косова Поља не би написао „Српским децама из Угљара“, каже професор Јашовић. Друго ја сам по Косову записивао натписе на саобраћајним знаковима. Ту има много грешака. Назив скоро сваког села и града на Косову и Метохији написан је погрешно.

Који су узроци таквог стања: намера, незнање, немар…?

Људи просто не знају. Узме се албански назив па га преведу на српски. Затим они не разликују слова Ћ и Џ. Ево још једног примера, на табли у Подујеву на албанском пише Podjev а онда на српском Podjevo. Или још гори пример назив „Кисела бања“ на албанском је „Sala baja“ а они на српском напишу „Кисела баја“.

Кафана “Мек Милутин“ на ћирилици

А да ли Срби на Косову и Метохији поштују ћирилицу и да ли се у школама пише на ћирилици?

Ја само могу да кажем своје лично искуство. Ја ћирилицом пишем увек и свуда, чак и обрасце штампане латиницом ја попуњавам ћириличним писмом, а што би у складу са правописним нормама требало да буде на писму на ком је штампан образац. Моји ђаци ако раде писмени рад ћирилицом, исправка задатка је латиницом. Тако су радили и моји наставници са мном и тако ја радим. Али ја сада на Факултету изричито тражим и замолим студенте да рад раде ћирилицом јер учимо испит који се зове „Савремени српски језик“ и углавном пишу ћирилицом.

Ћирилица је прогнана из свих места, институција, медија… не чувају је ни они који су по закону дужни да је поштују. И ово да вам кажем. Пре рата у Приштини, на пример, Албанци и поред строгог кажњавања због тога што натписе својих фирми нису хтели да истакну на српском језику, нису пристајали да примене овај законски пропис. Са доласком међународних институција не само  да не поштују српски језик и ћирилицу него сви пишу, и то добровољно, називе својих фирми на енглеском, немачком, италијанском… Али исто се понашају и Срби. То је мало и ствар моде, а понекад има и неких шаљивих назива фирми… Ових дана сам видео у Косовској Митровици отворена кафана на Мосту „Мек Милутин“ на ћирилици.

Граматика ни у основној школи

Спроводе се разне акције ради неговања и чувања српског језика и српске ћирилице. Шта мислите о томе?

Акцију треба подржати али мислим да то није довољно. Ја мислим да је најважније урадити све на нивоу државних комисија на доношењу планова  дугорочног развоја неговања наше језичке културе. Ми смо једна од ретких земаља у којој наши студенти, осим на матичним катедрама где се изучава српски језик, уопште више немају никаквог контакта са граматиком, стилистиком, лингвистиком и излазе са веома оскудном језичком културом. Руски студенти, на пример, који студирају машинство, медицину или неки други факултет, обавезно имају предмете у којима се макар у току једног семестра уче основи матерњег језика. Ми то немамо. Зато нам добри студенти са Правног или неког другог факултета излазе са оскудним знањем!

На нашем факултету, наставља др Јашовић, студенти који студирају стране језике имају по два или четири семестра наставу српског језика. Исто толико имају и студенти који студирају књижевност. А  студенти који студирају психологију и педагогију немају српски језик на факултеу! А то су људи који се спремају за професоре и наставнике. Е на том плану очекујем од државе да поради, каже професор др Голуб Јашовић.

Због наводне преоптерећености студената и ђака учењем, није нам дозвољено да тражимо од ђака да науче напамет неку народну песму. -Ја сам једном рекао ђацима да науче напамет песму „Бановић Страхиња“ и на следећем часу су се јавиле само две девојке, које су добиле петице. Нажалост то је тако. И у основним школама на Косову и Метохији граматика се не ради. Наставници и студенти који су студирали књижевност нерадо предају граматику, највероватније што ни сами нису превише способни за то, изричит је професор Јашовић.

Др Јашовић подсећа на још неке моменте битне за српски језик и каже да је једном приликом присуствовао једном округлом столу у САНУ на коме су учествовали наши највећи језички зналци и да је тада академик Павле Ивић говорио „док ја будем жив наш језик ће се звати српско-хрватски јер он то јесте“. -Како би се звао српски језик када би му поред хрватског додали и црногорски, па бошљачки, шумадијски, лички… закључује др Јашовић.

    Из биографије Голуба Јашовића

Голуб Јашовић рођен је 1960. године у селу Ћушка код Пећи. Филозофски факултет, Одсек за српски језик и југословенску књижевност, завршио је у Приштини 1986. године. Радио је као професор српског језика у Подујеву, Дечанима, Пећи, Приштини, Косову Пољу, Баточини и у Тивту. На Филозофском факултету у Косовској Митровици одбранио је докторску дисертацију под насловом „Микротопонимија околине Куршумлије“ у априлу 2008. године. Стручне и научне радове објављује у разним листовима. Објавио је 15 књига. Припремио је и приредио за штампу више од 20 књига, углавном из књижевне и културне прошлости Северне Метохије. Ушао је у ред најпризнатијих проучавалаца језика, културе и историје Срба на Косову и Метохији. Радна биографија Голуба Јашовића убедљиво потврђује да се Јашовић сврстао у истраживаче од формата. Добро познаје и албански језик.


Аутор: С. Ђукић
Извор: Магацин