Гилад Ацмон: Јудаизам, ционизам, конфлација и јеврејска квантна механика

Кошер Тројство

Јевреје антиционисте повремено нервира "конфлација" ционизма и јудаизма, али ти термини и јесу инхерентно повезани.

Под конфлацијом се обично подразумева спајање два или више различитих скупова информација, текстова, идеја итд. Да ли овај концепт важи и за ционизам и јудаизам? Да ли су ционизам и јудаизам различити појмови? Да ли су Јевреји и ционизам и категоријски међусобно различити?

На пример, да ли се могу спојити/конфлатирати американизам и изузетност? Или кружно и циркуларно? Разлика између повезаних израза може да буде збуњујућа. Али однос Јевреја и ционизма је јасан. Исто важи и за однос између ционизма, Јевреја и јудаизма. Ови изрази су суштински повезани - политички, културно и религиозно,  и понекад образују метафизички континуум.

Рабин Јаков Шапиро, вероватно најелоквентнији гласноговорник Јевреја који се држе Торе, непрестано понавља да су они који "конфлатирају" јеврејство и ционизам "или ционисти или антисемити". Али, ционизам и јудаизам, као што ћемо видети, јесу чврсто повезани.

Огромна већина рабинистичких Јевреја (који се строго придржавају Талмуда - прим. прев.) види јудаизам и ционизам као корелиране прописе. Што није ништа ново. Још 1942. године, на врхунцу Другог светског рата, 818 ортодоксних америчких рабина су потписали документ којим се потврђује постојање суштинске везе између ционизма и јудаизма: "Већина америчких рабина сматра да ционизам не само да јесте у потпуности конзистентан са јудаизмом, него је и његов логични израз и примена." Ту је и јудејско учење рабина Абрахама Исака Кука. Кук, који је умро 1935. године, био је главни рабин Палестине под британским мандатом. Сматра се једним од очева религијског ционизма. По Куку, Ерец Израел је средишњи свети простор читавог света. Као и други ционистички агитатори, Кук је одбацивао галут (јеврејска дијаспора). Месијански покрет ционистичких насељеника је у великој мери инспирисан Куковим учењем.

Рабини који су се поистоветили с ционистичким подухватом не праве разлику између јудаизма и ционизма. За њих су ционизам и јудаизам срж јудејског позвања. Ови рабини не "конфлатирају" ционизам и јудаизам - једноставно их не разликују.

Али шта је са такозваним антисемитима, да ли они "конфлатирају" јудаизам и ционизам? Неки критичари Израела тврде да је ционистички криминал последица јудејског одбацивања различитости. Они указују на неке проблематичне сегменте Талмуда и тврде да је израелска бруталност само исказ тог нечовечног учења. Био овај аргумент валидан или не, закључак да ционизам своју бруталност црпи из јудаизма, сугерише да тзв. антисемитско схватање ционизма и Талмуда повезује ланац каузалности и да ту немамо конфлатирање.

Значи, рабински ционисти и "антисемити" не повезују ционизам и јудаизам, али шта је са Израелом и Израелцима? Израел је подоста инвестирао у дијалектичку борбу поистовећивања јудаизма с ционизмом. Израел се самодефинише као "јеврејска", а не "јудејска" држава. Секуларни ционизам још од оснивања има амбивалентан однос са рабинским институтима. Иако су рабинске институције у Израелу успеле да успоставе важење Халахе, система верских закона, израелске политичке институције су, до сада бар, раздвајале верске и грађанске ствари.

Иако у јудаизму (као и у исламу) не постоји дихотомија између религиозног и грађанског, ционизам је обећао да ће Јевреје учинити "људима налик свим другим". Ово обећање је инспирисала хришћанска цивилизација - друштвено окружење које настоји да одржи дихотомију између религијских и грађанских закона. Првобитно обећање ционизма да ће цивилизовати Јевреје је дато с намером да новоизмишљену јеврејску нацију ратосиља њеног "реакционарног" верског наслеђа. То указује да чак ни Израелци не поистовећују јудаизам и ционизам. Они их, некако, разликују, мада вероватно у себи признају да им се та два појма често преклапају.

Јудаизам и ционизам нису појмови истог садржаја и, као резултат тога, њихова конфлатација није могућа, али такође би било погрешно тврдити, као што чине многи коментатори, да је "ционизам запосео јудаизам". Штавише, чињенице говоре супротно - јудаизам је надвладао ционизам. Ционизам је почео као антијудејски покрет. Обећавао је да ће еманциповати Јевреје од њихове "реакционарне" прошлости помоћу "повратка кући". Обећавао је да ће Јевреје из дијаспоре цивилизовати и учинити да буду део продуктивне, функционалне и аутономне нације. Многи рани ционистички текстови звуче као антисемитски трактати. Бљују антијеврејство. Али јудаизму није требало много времена да обузда цунами раноционистичког клеветања и да Јевреје научи да поново себе воле. Важно је напоменути да је ционизам, када је био антијудејски, универзалистички и хуманистички, био и маргинални покрет. Рани ционистички идеалисти једва да су имали по којег следбеника Јеврејина. Међутим, чим је ционизам постао трибалистички, експанзионистички и чак милитантан покрет, популарност међу Јеврејима му је одмах порасла. С правом се може тврдити да су рабини попут Кука и, касније, хабадистичка секта, намерно и вешто интегрисали ционизам у свој јудаизам. Тиме су затрли "антијеврејска" клеветања циониста. И поново ујединили племе.

Тако испада да нико не конфлатира јудаизам и ционизам - ни рабинистички ционисти за које су јудаизам и ционизам једно те исто, нити антисемити који на јудаизам и ционизам гледају каузално. Чак ни Израелци не стапају та два појма. Они који то чине су они желе да и даље влада конфузија у погледу Јевреја и њихове политике.


Кошер Тројство и јеврејска квантна механика

Нееманциповани Јевреји су били прилично безбрижни по питању свог етно-религијског идентитета, али су Француска револуција, еманципација и секуларизација наметнули сложеност питању идентитета европских Јевреја. Од тада, секуларним Јеврејима је тешко или чак немогуће да консолидују свој племенски идентитет унутар свеобухватног универзалног дискурса средине. Постало им је немогуће да споје своју расно оријентисану културу и сопствена антирасистичко-прогресивистичка политичка бунцања. Ционизам је понудио решење. Обећао је да ће Јевреје одвести, и овај проблем ће нестати. Али једино у чему је ционизам успео јесте да проблем измести на ново место.

Јевреји из дијаспоре су развили више тактика како би се суочили са кризом идентитета. Савремени јеврејски идентитет је обликован као триполарно магнетско поље у којем је један пол религија, други - раса, а трећи политика.

Кад јеврејска политика (Израел, ционизам, јеврејски лоби итд.) дође под удар критике, неки Јевреји тврде да су "расно увређени" - иако расу, биологију, крв или етничку припадност нико није ни поменуо. Када се критикује јеврејски расизам ("изабраност", израелски расни закони итд.), има Јевреја који сматрају да су угрожени јер им је нападнута религија. Када им се религија или нека опсцена јеврејска верска учења омаловажавају, многи Јевреји одмах кажу да једва да су религиозни (што је тачно, узгред буди речено). Ту се суочавамо с квантним скоком - неодређеним идентитетом који се стално мења, брзо се крећући унутар свог триполарног поља Кошер Тројства, да буде свуда и нигде. А зашто? Зато што Кошер Тројство отежава па чак и потпуно онемогућава критиковање јеврејске политике, идеологије и религије. С друге стране, Кошер Тројство Јеврејима омогућава да се хвале сопственим културним симптомима и великим достигнућима, а да истовремено полажу право на увређеност ако о истом дискутују други. Овакав квантни модел спречава свако неслагање и Јеврејима омогућава да избегну самопреиспитивање. Дакле, ма колико вама било тешко да схватите Јевреје, и сами Јевреји се копрцају да добаце до тога ко су и шта су.


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Јеврејско припитомљавање "белих националиста"

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Judaism, Zionism and Conflation — Gilad Atzmon
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у