Рат је мир

Илустрација преузета из War is Peace — Gilad Atzmon

Нико се успешније не држи правила "рат је мир" од Доналда Трампа. У Орвеловој "1984", Партија одржава унурашњу стабилност државе непрестано водећи ратове.

Неки тврде да је амерички председник "неписмен" и "незналица". Други кажу да су његове интелектуалне способности ограничене. Прочитао сам неке негативне оцене менталног стања председника. Али нико не може стварно оспорити Трампова достигнућа. Мимо свих шанси, Трамп ипак постаде председник. Упркос непрестаним и горљивим настојањима да га ишутирају, успео је да се остане у Белој зградурини. Доналд Трамп доноси непредвидиве и непопуларне одлуке и комуницира са светом просто проширеним реченицама и твитовима, али опет побеђује.

За човека који, кажу, у животу није прочитао ниједну целу књигу, Трамп је доста успео да постигне. Како му успева? На основу чега, каквих замисли? Изгледа да правило "рат је мир" чини саму суштину Трампове стратегије преживљавања. Док је рата, Трамп је спокојан.

Од првог дана на месту америчког председника није пропустио ниједну прилику да запрети изазивањем светског сукоба. Провоцира Иран, разбеснео је Сјеверну Кореју, а сада намерава да узнемири Палестинце. Наводно безнадежно убога, Северна Кореја је до сада била врло успешна у борби против америчке агресије. Инжењерима Ким Јонг-уна је било потребно само неколико месеци за балистичку ракету која неки амерички град може да претвори у прашину. Северна Кореја је преопасан противник за Трампа. Као регионална велесила, Иран такође није идеалан непријатељ. Трампу је потребан неко слабији. Рецимо, Палестинци.

Рат у Палестини значи спокој у Вашингтону. Сасвим у складу с Трамповом доктрином. Али да ли су Палестинци стварно идеални за ту улогу? Израелски коментатори верују да арапски и муслимански лидери неће пристати да жртвују Палестину. Опасно је и то што арапске и муслиманске масе реагују веома различито. Ситуација би могла брзо постати нестабилна. Јер Американци ће одмах почети да сумњају да ће "рат је мир" довести до Трамповог "Учинимо Америку поново великом?". А и неће. Јер то је само Трампова тактика сопственог опстанка. И једино њему иде у корист.

Али, по мени, Трамп тако обавља и непроцењиво важан посао уклањања и оно мало преосталих мрвица америчке светске хегемоније. Дајте му још годину дана власти, под препоставком да човечанство може тако нешто да свари, и амерички престиж и утицај ће потпуно нестати. Што је већ само по себи довољно, сматрају многи, да Трамп буде позитивна снага у данашњој светској политици.


Being in Time - A Post Political Manifesto, 

Amazon.co.uk , Amazon.com and  here (gilad.co.uk).



Напомена преводиоца: Очигледно, текст је настао пре званичног Трамповог саопштења о Јерусалиму као престоници Израела, али је Ацмон добро предвидео каква ће бити одлука. Међутим, сматрам да му је погрешна претпоставка да ће Палестинци (тачније, палестински Арапи) сада бити на удару америчких "ратних напора", јер ће Израелци наставити да их, успешно као и протеклих деценија, сами чисте.

Док са шиитима то иде много теже.

Зато Израел тражи, а Трамп зна ко је старији и мора да се слуша, да му се војно помогне у елиминисању Хезболаха у Либану (чиме ће тамошњи шиити остати без заштите) и сламању Ирана.

"Ћирилизовано" ће наставити с праћењем таквих настојања. Делом и из бојазни да Јевреји и њихова англо-слушчад не одлуче да мало смире уму (светска муслиманска заједница) опет јој дајући заузврат нешто у Европи. Рецимо читаву Босну и Херцеговину...


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: У средишту афере са Флином и Кушнером је - Израел

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: War is Peace — Gilad Atzmon
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари