Гилад Ацмон: Статистика антисемитизма

Поломљени споменик на Јеврејском гробљу у Србији: Фотографија: Кућа Шабата - Србија (Chabad House in Serbia). Преузето из 2017 Anti-Semitism Report shows hike in worldwide anti-Jewish incidents

По писању израелске штампе прошлог викенда, глобални погром може да избије сваког часа. Или, насловом "Инет њуса", "Извештај о антисемитизму за 2017. показује све већи број антијеврејских инцидената широм света" / 2017 Anti-Semitism Report shows hike in worldwide anti-Jewish incidents.

Министарство за дијаспору Државе Израел је у недељу објавило "Извештај о антисемитизму за 2017. годину", где се каже да је дошло до "значајног повећања броја расистичких инцидената против Јевреја у Европи, посебно у западним деловима континента".

По Извештају, "У Великој Британији је 2017. године забележено повећање инцидената с физичким насиљем над Јеврејима за 78% и повећање броја антисемитских инцидената за 30%." Сазнали смо и о повећању броја антисемитских инциденти у Немачкој. Истраживање у земаљама Средње и Источне Европе је показало да "20% испитаника не жели Јевреје у својој земљи, с тим да их 30% не жели да им Јевреји буду суседи. Поред тога, 22% грађана Румуније и 18% грађана Пољске је за то да се Јеврејима ускрати право на држављанство њихове земље."

Наводно, Јевреји из дијаспоре су потресени порастом антисемитема. Уочи Међународног дана сећања на Холокауст, Светска ционистичка организација је објавила да је 83% учесника њене анкете изјавило да су били изложени антисемитизму на интернету и друштвеним мрежама, да 59% анкетираних јевреја верује да су политичари у њиховој земљи бар донекле антисемитски настројени, и да се 51% испитаника плаши да у јавности носи јеврејска обележја.

Што се мене тиче, будите сигурни да не верујем ни у шта од горе наведеног. И нисам једини који није импресиониран ционистичком статистиком. У Великој Британији, на пример, Краљевска тужилачка служба је скептична у погледу њене валидности. Али, хајде да претпоставимо да су све изнете цифре ваљане, и фактички и статистички. Но где је питање - и у чланку и у Извештају - зашто су Јевреји опет омражени?

Наравно, ако се изузме "палестинско" објашњење: "Палестинка управа систематски користи верске и друге антисемитске наративе за подстрекивање мржње према Израелцима и Јеврејима међу својим грађанима... Председник Палестинске управе Махмуд Абас је на састанку Централног комитета ПЛО изјавио следеће: 'Израел је колонијални пројекат који нема никакве везе са Јеврејима.'"

Абас је можда у праву, можда није. Али његова изјава нипошто није подстицање на антисемитизам. Напротив, ослобађа јеврејски народ од кривице за злочине што их је починила држава која се самопрогласила "јеврејском државом".

Али ајд да мало помогнем Нафтали Бенету и његовом Министарству за дијаспору. Ако сте искрено забринути због антисемитизма и високог процента Источноевропљана који не желе да живе поред Јевреја, утврдите проценат израелских Јевреја радих да им Арапи буду суседи. Покушајте да утврдите проценат "Јевреја из дијаспоре", на пример Јевреја из града Киријас Џоел у држави Њујорк или лондонског Голдерс Грина вољних да живе уз гоје. И пре но што почнете да тужакате Пољаке да неће Јевреје за сународнике, реците нам шта ви лично мислите колике су шансе да Израел постане "држава свих својих грађана", а не "јеврејска држава".

Можда би антисемитизам - када би Бенет, Министарство за дијаспору и друге институције имали храбрости да поразмисле о овим питањима - једног дана нестао, а Јевреји, што је још важније, престали да се плаше својих комшија.

Јер не би имали разлога - волели би ближњега свог.

И он њих.


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Тотално понижење САД и Израела у Уједињеним нацијама

Аутор: Гилад Ацмон
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у