Родио се 6. фебруара
1946. године у Каршину
(Karsin) у близини
Вјела (Wiele). Педагошку
гимназију је
завршио у Кошћежини
(Kościerzyna, 1964), а студије
из области
историје на
Гдањском
универзитету.
Кратко је радио
у Гдањском
библиотеци
Пољске академије
наука, да би
после тога
прешао да ради
на Универзитету.
Магистрирао
је 1976, а докторирао
1986. Године 1991. је
постао редовни
професор. У
периоду 1988-1990. је
био заменик
директора
Института
историје. Од
1997. до 2015. је био
председник
Кашупског
института.
Члан је Гдањског
научног друштва,
Научног друштва
у Торуњу и Центра
за научна истраживања
Војћеха кентшињског
у Олштину. Члан
је Научног
савета Гдањске
научне библиотеке
Пољске академије
наука, као и
Музеја кашупско-поморск е
писане речи
и музике у Вејхерову.
Аутор је преко
30 књига и око
300 научних и
популарних
чланака. Значајно
место у његовој
библиографији
заузима монографија
Пољска интелигенција
у Западној
Пруској 1848-1920
(1986, Inteligencja polska w Prusach Zachodnich 1848-1920),
као и Из историје
теренског рада
на Поморју.
Привредна
делатност
Стањислава
Шикорског у
време пруске
окупације
(1979, Z dziejów pracy organicznej na Pomorzu.
Działalność gospodarcza Stanisława Sikorskiego w
okresie zaboru pruskiego),
Природа кашупског
покрета и његове
мене од половине
XIX века до дана
данашњег
(1982, Istota ruchu kaszubskiego i jego przemiany od połowy
XIX w. po współczesność),
Пољски народни
покрет у картуском
срезу у 2. половини
XIX и на почетку
ХХ века
(Polski ruch narodowy w powiecie kartuskim w II połowie
XIX i na początkach XX wieku,
као и, заједно
са Пшемиславом
Хаусером приређен
документ Пољски
Парламент о
Поморју 1920. године.
Извештај Поморске
комисије
(1985, Sejm Rzeczypospolitej o Pomorzu w 1920 roku.
Sprawozdanie Komisji Pomorskiej).
Посебно
место заузимају
монографије
села: Тамо
где је крај
Кашупске Земље.
Монографија
села Каршин
(1973, Tam gdze Kaszëb kuńc. Monografia wsi
Karsin), Надоле.
Прошлост села
у сећању њених
становника
(1977, Nadole. Przerszłość wsi w pamięci
jej mieszkańców),
Вјелевска
брда. Историја
Вјела и његове
калварије
(1986, Wielewskie góry. Dzieje Wiela i jego
kalwarii). Приредио
за штампу и
написао предговор
књизи Болеслава
Јажџевског
(Bolesław Jażdżewski), Сећања
кашупског
сељака
(1992, Dzieje kaszubskiego gbura).
Уредник је
такође великог
броја групних
радова. (Нешто
касније – 2000
године, Ј. Божишковски
је објавио
књигу Александер
Мајковски
(1876-1938). Историјска
биографија
– Aleksander Majkowski (1876-1938). Biografia
historyczna – у
којој описује
живот и дело
значајно кашупског
делатника и
лидера покрета
Младокашуба.
- ДВП).
Ј. Божишковски
спада у активне
чланове Кашупско-приморс ког
савеза. Као
студент је
учествовао
у раду Студентског
клуба „Поморанија”
(клуб студената-Кашуба
на гдањским
високим школама),
затим је био
вишегодишњи
председник
Гдањског одбора
Савеза, члан
централних
власти, а у периоду
1986-1992. председник
Главног одбора.
Иницирао је
сарадњу савеза
са Подхалањским
савезом, Горњошлезијским
савезом, Унијом
Великопљске,
са етничким
групама Фризијаца
и Реторомана.
За време његовог
мандата Кашупско-приморс ки
савез је почео
да сарађује
са Федеративном
унијом европских
етничких заједница.
Године 1978. је добио
Медаљу Столема
(најзначајније
признање за
пропагирање
кашупске културе.
- ДВП).
Чланак
Тадеуша Болдуана
о Јузефу
Божишковском
превео, адаптирао
и допунио
Душан-Владислав
Пажђерски.
Ћирилизовано: Кашуби (17 чланака)
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!