Кашуби: Едвард Бреза (Edward Breza, р. 1932)

Лингвиста, проучавалац пољског и кашупског језика у Кашупској Земљи, који се посебно бавио локалним именима и презименима.

Родио се 24. септембра 1932. године у Калишу (Kalisz) код Кошћежине (Kościerzyna). Матуру је положио у Познању (Poznań), 1953. године, а затим је завршио теологију и предавао у кошћежињској гимназији религију, језик пољски, руски и немачки. У периоду 1964-1970. је био управник Среског центра за методику и инструктор пољског језику у Кошћежини. У гдањској Вишој педагошкој школи је ванредно студирао пољску филологију (дипломирао 1964), а магистрирао (1972) и докторирао (1978) на Гдањском универзитету. Ванредни професор је постао 1988, а редован 1993.

Вршио је велики број важних функција на Универзитету и ван њега. Био је продекан за студентска питања на Хуманистичком факултету (1978-1981), директор Института за пољску филологију (1981-1991), а од 1990. је шеф Радионице за дијалектологију и ономастику (до пензије 2002. године. - ДВП). Члан је Међународног комитета за ономастику и Леувену (Белгија), члан Антропономске поткомисије Лингвистичког комитета Пољске академије наука, као и Кашупско-приморског савета. (Кашушски) Студентски клуб „Поморанија” га је наградио Медаљом Столема (1983) (најзначија кашупска награда за неговање кашупске културе).

Био је такође активан и као уредник серијских публикација и зборника, популаризатор и пре свега лингвиста.

Међу око 3000 његових публикација налазе се монографије, попут Топонимија кошћержињског среза (Toponimia powiatu kościerskiego, 1974) и Порекло надимака поморјанског племства (Pochodzenie przydomków szlachty pomorskiej, два издања – 1978. и 1986) – озбиљна студија у којој аутор анализира порекло надимака на Гдањском Приморју, у Лемборском (Lębork) и Битовском (Bytów) крају. У периоду 1977-1984. је пуно пажње посветио називима у кошћежињским судским књигама из XVI-XVIII века, објављујући на ту тему неколико чланака.

Интересовања професора Брезе су широка; коаутор је (заједно са Ј. Тредером – J. Treder) Принципа кашупског правописа (Zasady pisowni kaszubskiej, 1975, 1984) и Кашупске граматике. Популарни преглед (1982), коју је као приручник наградило Министарство едукације. Уредио је и предговор написао Каупско-пољском речнику (Słowôrz kaszëbsko-polsczi) А. Лабуде (A. Labuda, 1982) и других кашупских издања.

У супротности од других познатих пољских дијалектолога (док је кашупски језик још био сматран за дијалекат пољског. - ДВП), изашао је са интересантом идејом да се на дијалекте и њихов развој анализира – пре свега у случају кашупског – према генеаолошким критеријумима. Том питању је посветио чланак Кашупски језик међу словенским језицима, његов језички статус (Język kaszubski wśród języków słowiańskich, jej status językowy, 1994).

Чланак Тадеуша Болдуана о Едварду Брези превео, адаптирао и допунио Душан-Владислав Пажђерски.

Ћирилизовано: Кашуби (18 текстова)