Кашуби: Блата (мочваре)

Има их много и представљају карактеристични елеменат приобалног пејзажа, то јест северног дела Кашупске Земље. Најпознатија су Карвјењска (Karwieńskie Błota) и Бјелавска (Bielawskie Błota) у пуцком (Puck) срезу, а даље на запад – Лепска Блата (Łebskie Błota). Постоје и друга, мања, расејана по целој Кашупској Земљи – места на коме је био копан тресет, ритови и језерца. Блата генерално нису претерано популарна. Већ сам њихов настанак се везивао за неки мрачан и узнемиравајући догађај. О Лепским Блатима људи говоре да је на њиховом месту некада била велика шума (њен траг се до данас види по стаблима у тресетишту), а у шуми је живео извесни столем (кашупски легендарни див, митолошко биће које је учествовало у стварању Кашупске Земље - прим. ДВП). Столем је пакостио људима како је могао, чак је и димњаке премештао ноћу на кућама. Све док се на крају људи нису побунили и запалили шуму. Столем је морао да бежи. Тада је из беса својим огромним рукама поделио дине на обали мора, а море је потпило запаљену шуму. Тако су настала Лепска Блата и можда је слична судбина била и осталих. У блатима се одигравају лоше ствари. Ко тамо неопрезно ноћу залута, маме га удаљени пламенови и воде на ђавоља беспућа, пуртковим (кашупски ђаво - прим. ДВП) стазама, све док се не удаве у риту. Уз те пламенове ђаволи суше новац.
   
„Када се ноћу негде у даљини види пламен, то сигурно неко суши новац. А још када светлост поскакује горе-доле и то по метар и по изнад земље, треба узети у руку нешто свето и кренути напред. Без гледања и враћања уназад, само напред. Чак иако пут почну да нам препречују разна чудовишта, страшила, чак иако нам са ђавољим урликом буду скакали на главу и бљували огњем, кезили зубе – треба ићи напред, а када смо већ близу, треба убацити свету ствар у пламен који поскакује. Одмах ће све то престати и следећег дана благо – често цео ковчег пун злата – можемо однети кући. Али ко то може да издржи... (Јан Пјепка – Jan Piepka – „Пурткове стазе”).

У вези са блатом, њихову најинтересантнију и настрашнију сценографију налазимо у роману Александра Мајковског (Aleksander Majkowski) „Живот и доживљаји Ремуса” („Żëcé i przigodë Remusa”), као и у савременој драми Леха Бонтковског (Lech Bądkowski) „Несудњи дан” („Sąd nieostateczny”).

[Напомена преводиоца: таквих мочварних терена је у Кашупској Земљи све мање. Плански се исушују и касније представљају одличне туристичке дестинације. Још само народна предања говоре да су некада постојала]

Карвјењска блата (Извор: Karwieńskie Błota z lotu ptaka - Karwia, noclegi w Karwi, atrakcje, mapa, pogoda, imprezy)

 
На основу текста Руже Островске и Изабеле Тројановске. Превод, адаптација и коментари: Д. В. Пажђерски

Ћирилизовано