Некада је то била непроходна прашума,
богата дрвећем, такође листопадним.
Малобројни становници су се бавили
локалним занатима: шумским пчеларством,
смоларством, сплаварењем. Током векова,
некадашња прашума је проређивана.
Пустошили су је ратови – са Швеђанима,
затим седмогодишњи, пробијали су кроз
њу путеве војске Наполеона. Привреда
пруског окупатора ју је највише уништила.
Посечене су најквалитетније врсте
дрвета, а сађен искључиво бор. Пораст
броја пожара у сушно доба, паразити који
су нападали ту тада монокултурну шуму,
крчење великих површина у пољопривредне
сврхе, учинили су своје. Од некадашње
прашуме, остале су једино мале
оазе-резервати природе и њени, овде-онде
поразбацани споменици.
Али Тухолска прашума је до дана данашњег
један од највећих шумских комплекса у
Пољској (око 250 000 хектара!! - ДВП). У њен
састав улази, ни мање ни више, него 35
шумских газдинстава! И представља једну
од најлепших туристичких дестинација.
Наравно, за оне праве туристе-луталице
.
Испресецану долинама реке Брде и Вде,
засејану живописним језерима. То, у
давној прошлости, ледничко подручје,
препуно је природњачких изненађења, а
они који воле тишину, усамљеност и
дивљину, још увек лако могу да је пронађу
у прашуми. Истина, давно су истребљена
прашумска говеда (турови) и даброви,
који су некада били бројни становници
прашуме (данас их је поново све више. -
ДВП), али се појављује вук, живи буљина,
повремено промакне цењени сиви соко.
Може се сусрести црна рода, ждрал, а у
најдивљијим деловима шумских газдинстава
Клосново (Kłosnowo), Осушњица (Osusznica), Ласка
– велики тетреб. Све чешће и рађе се ту
легу лабудови и ретке врсте водених и
мочварних птица. Ове последње су заштићене
на само њима намењеним језерима Крушињском
(Kruszyńskie), Скошевском (Skoszewskie) и Виточње
(Witocznie). Око 40 гнезда сиве чапље се може
сусрести у резервату Чапловиско
(Czaplowisko) у шумском газдинству Рител
(Rytel).
 |
| Рител |
Ретка биљна оаза најисконскијих северних
тресетишта се могу видети у резервату
Ошини (Osiny) шумског газдинства Валрубје
(Walrubie). Тамо расте грезуља, кљунка,
орхидеје, дивљи рузмарин и росуља.
Понегде потпуно нестало дрво, некада у
прашуми сасвим обично, брекињу, рођака
оскоруше, пронаћи ћемо у резервату Дури
(Dury) у шумском газдинству Оше (Osie) и у
Шчеркову (Szczerkowo), поред старих храстова,
грабова и букви. Треба такође поменути
шумски резерват Кужњица (Kuźnica), у шумском
газдинству Валрубје.
 |
| Језеро Мукш (Фотографија, извор: mukrz) |
Један од лепших споменика природе је
свакако Резерват старопољске тисе Леона
Вичулковског (Rezerwat Cisów Staropolskich im. Leona
Wyczółkowskiego), у шумском газдинству Вјешхлас
(Wierzchlas). Највеће и најстарије станиште
тисе у Европи представља право светилиште
првобитне прашуме, које је са севера
затворено језером Мукш (Mukrz). Најдебља
тиса, звана Тисом Храброг (Болеслав
Хробри-Храбри - син првог пољског владара
Мјешка I), има обим 250 цм. Није чудно што
је то култно место привукло некада
заљубљеника у пољске пејзаже, сликара
Леона Вичулковског, који је оставио сто
платана насликаних у том „Светом гају”.
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!