Аустрији потребно 75 000 нових болничарки и неговатељица

Напомена преводиоца: Чланак је од пре месец дана али подаци нису застарели и застрашујући су. Тешко нама Србима, хоће ли нам остати која болничарка...

Фотографија: Хелмут Форингер и Аустријска новинска агенција (АПА)

Од 2024. године свршени аустријски средњошколци, здравствене струке, више неће моћи да задовоље потребе за неговатељицама и болничаркама у Аустрији. Друго истраживање је показало да финансирање лечења и неге преко социјалног осигурања не би било оптимално решење.

Беч. Аустрија ће се дугорочно суочити са проблемом због све веће потребе за неговатељицама и болничаркама. Поред тога, плаћање лечења и неге старих из социјалног осигурања  би имало негативан утицај на плате и порезе (када Аустријанци кажу социјално осигурање мисле првенствено на пензијско осигурање па тек онда на чисто социјално за децу незапослене, инвалиде и друге, јер су ова два система у Аустрији обједињени – прим.прев.). Ово су резултати два истраживања које је у понедељак представила министарка за социјална питања Бригита Царфл. Резултати треба да послуже као смерница за владу која тек треба да буде образована и као основа за преговоре странака о образовању владе (у Аустрији су избори одржани у септембру, али договора о образовању нове владе још нема, тако да земљом управља техничка влада коју је указом поставио председник државе Александер Ван дер Белен још у јуну – прим.прев.).

Истраживање „Аустријско здравство“ (Gesundheit Österreich) претпоставља да ће до 2030. бити додатно потребно још 75 700 радника у здравству (болничарки и неговатељица, не рачунајући лекаре - прим.прев.), објаснио је аутор студије Хервих Остерман. Према објављеној прогнози, постоји 41 800 квалификованих болничарки, 25 200 неговатељица (по болницама и старчким домовима-прим.прев.) и 8 700 помоћника у кући (у Аустрији је плата неговатељица и болничарки од 1 890 до 2 740 евра у зависности од стручне спреме и стажа - прим.прев.).

Будући да је око трећина неговатељица и болничарки старија од 50 година, њиховим одласком у пензију јавља се потреба за 41 500 нових запослених (жене у Аустрији одлазе у пензију са 60 година по тренутним законским одредбама – прим.прев.), преосталих 34 200  су додатне потребе и последица су демографских фактора (старења домаћег немачког становништва – прим.прев.)

Студија претпоставља годишње потребе за медицинским особљем између 3 900 и 6 700 људи годишње. Најкасније од 2024. овај број запослених се неће моћи попунити болничаркама и неговатељицама које ће завршити медицинске школе у Аустрији, каже Остерман. Стога би већ сада требало предузети опсежне мере.
 
Скуп потребних активности

Према министру за социјална питања, потребан је "читав скуп активности". Треба појачати иницијативе на привлачењу људи, како би се определили за ова занимања. Истовремено, неопходне су мере да се створи такво радно окружење да они што дуже остану способни и здрави како би што дуже радили овај посао.

Аустрија тренутно троши између 1,3 и 1,9% БНП-а на услуге неге (здравствене и геријатријске – прим.прев.).  Друга студија коју је написао Институт за напредне студије (ИНС) испитала је финансирање здравствене заштите широм Европе. У ту сврху, модели из Данске, Немачке, Француске, Холандије, Шведске и Шпаније упоређени су са домаћим у погледу карактеристика система, финансирања и исхода недавних реформи. Показало се, на пример, да је аустријски начин прикупљања средстава путем општих пореза без посебног издвајања из плата (код нас се то зове допринос  - прим.прев.) дефинитивно у међународном тренду, објаснио је шеф ИНС-а, Мартин Кохер. Студија такође закључује да је овакво финансирање без интеграције са социјалним осигурањем прилично необично за модел социјалне заштите континенталне државе .

 
Нема оптималног решења

Међутим, Кохер је нагласио да прелазак на модел који се пре свега финансира доприносима за социјално осигурање "није оптимално решење", јер би имало негативног утицаја на плате и пореске стопе. Такви модели су такође више зависни од економских кретања на тржишту рада. Народна странка је такав модел изнела као предлог у прошлој предизборној кампањи.

Међутим, ако се тако нешто узме у разматрање, треба узети у обзир две ствари, каже ауторка студије ИНС-а Моника Ридл. С једне стране, морало би се тачно одредити које се услуге преносе на терет социјалног осигурања. Тренутно, надлежност за новчана давања (социјална помоћ у новцу, исплата боловања и пензија – прим.прев.) је на савезној држави, а лечење и нега на покрајинама.

С друге стране, поред прихода на тржишту рада (плате и хонорари – прим. прев.), доприносе би требало плаћати и на друге врсте прихода као што су приходи од финансијских улагања - што је у међународној пракси уобичајено. То би ублажило све негативне ефекте на тржишту рада.

Извор: Ди пресе

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано