Упркос очигледним промашајима, ни влада ни Гаспром нису обесхрабрени
 |
| Фото: Виталий Невар/ТАСС |
Упркос непрестаним
најавама власти о диверсификацији економије,
Русија је и даље земља
усмерена претежно на извоз сировина. Стога ситуација у
нафтном и гасном сектору непосредно
утиче на економске прилике државе у целини. Година 2019. је у том погледу била противречна. Ако је са нафтом, то јест са ценама нафте, све било мање више у реду, онда је стање у гасном сектору
тешко назвати успешним, а крај године је донео, без претеривања, промашај.
Нафта спасава привреду
У 2019. Години, цене сирове нафте марке Брент порасле су за 8,8%, а марке ВТИ - за 13,9%. Почетком године цене су се колебале око 54 долара по барелу, али до краја априла скочиле су на 75, након чега су поново почеле да падају. Главни узрок поскупљења било је смањење понуде на тржишту - Сједињене Државе увеле су санкције против Венецуеле, а ОПЕК плус (који чине 14 земаља чланица ОПЕК-а и најчешће Русија и Азербејџан-прим.прев.) није само испунио договорено смањење производње, већ је и премашио договор о смањењу производње нафте. Поред тога, извоз из Русије се смањио због убацивања запрљане сирове нафте у нафтовод „Дружба“.
Нафта спасава привреду
У 2019. Години, цене сирове нафте марке Брент порасле су за 8,8%, а марке ВТИ - за 13,9%. Почетком године цене су се колебале око 54 долара по барелу, али до краја априла скочиле су на 75, након чега су поново почеле да падају. Главни узрок поскупљења било је смањење понуде на тржишту - Сједињене Државе увеле су санкције против Венецуеле, а ОПЕК плус (који чине 14 земаља чланица ОПЕК-а и најчешће Русија и Азербејџан-прим.прев.) није само испунио договорено смањење производње, већ је и премашио договор о смањењу производње нафте. Поред тога, извоз из Русије се смањио због убацивања запрљане сирове нафте у нафтовод „Дружба“.
Средином године тржиште је савладало ове факторе, а цене су поново почеле падати услед погоршања трговинског
рата између Кине и Сједињених Држава и страха због могућег успоравања глобалне
економије. До августа, цене су поново пале на 55 долара по барелу. Међутим, већ средином септембра
дошло је до напада на нафтна поља Саудијске Арабије и цене су скочиле на 68. Ипак су до краја септембра
Саудијци готово обновили обим производње, што је цене подигло на
око 60 долара.
Почев од октобра, цене „црног злата“ полако али сигурно расту. Делимични договор између САД-а и Кине подигао је оптимизам тржишта. Земље ОПЕК плуса, одлучиле су не само да продуже споразум, већ да додатно смање производњу, а раст производње нафте из шкриљаца у Сједињеним Државама, иако незнатно, ипак успорава.
Почев од октобра, цене „црног злата“ полако али сигурно расту. Делимични договор између САД-а и Кине подигао је оптимизам тржишта. Земље ОПЕК плуса, одлучиле су не само да продуже споразум, већ да додатно смање производњу, а раст производње нафте из шкриљаца у Сједињеним Државама, иако незнатно, ипак успорава.
Извоз нафте из Русије према подацима Федералне службе за
статистику у раздобљу јануар-октобар 2019. године повећан је за 4,4% у односу на исти период
2018. године и износио је 222,9 милиона тона. Учешће извоза нафте у укупном
обиму руског извоза у јануару-октобру 2019. године износило је 29,3%, у извозу
горива и енергената - 46,4%.
Производња нафте у Руској Федерацији у јануару и октобру износила је 466,9 милиона тона, што је за 1,3% више него годину дана раније. Цена светског тржишта за нафту марке Уралс износила је 426,7 долара за 1 тону (95,7% цене у односу на септембар 2019.).
С обзиром, да су планирани приходи за Национални фонд добробити (нешто као државни штедни рачун, са којег се узима кад загусти –прим.прев,), за 2019. годину засновани на цени од 42 долара по барелу, тренутне цене су прилично комотне и за државу и за руске произвођаче. Омогућују нам активно стварање залиха у новцу, које су до краја 2019. премашиле 7% БНП-а, након чега се, по закону, вишкови могу усмерити на додатну потрошњу.
Количине расту, гас је све јефтинији
За разлику од нафте, ситуација у гасном сектору била је у минусу. У 2019. години цене гаса на европском и азијском тржишту срушиле су се на вишегодишњи минимум због превелике понуде. Највише због, велике количине течног природног гаса (ТПГ - који Американци повећањем притиска и хлађењем из гасног облика претварају у течни облик и превозе до купаца танкерима – прим.прев.). При чему, Европској Унији, течни гас испоручује и Русија, стекавши водећу позицију углавном захваљујући покретању пројекта компаније Новатек „Јамал ТПГ“.
Компанија Новатек је 2019. Године извезла више од 80% произведеног гаса у Европу, иако је првобитно рекла да ће се усмерити на азијска тржишта како не би била конкуренција Гаспрому. На крају године, Русија ће снабдети Европу са 12–13 милиона тона ТПГ -а, око 20% укупне потрошње. За поређење, амерички ТПГ сада покрива 13% европских потреба.
Просечна цена од хиљаду кубних метара гаса из руског гасовода у трећем кварталу 2019. износила је 169,8 долара. У поређењу с другим кварталом (205,1 долара), наш гас је појефтинио за 18%, а за годину дана су цене пале за 32%.
Цена гаса са тренутним плаћањем и испоруком за годину дана на европским спот тржиштима опала је за 57% и једва прелази 110-120 долара за хиљаду кубних метара.
Производња нафте у Руској Федерацији у јануару и октобру износила је 466,9 милиона тона, што је за 1,3% више него годину дана раније. Цена светског тржишта за нафту марке Уралс износила је 426,7 долара за 1 тону (95,7% цене у односу на септембар 2019.).
С обзиром, да су планирани приходи за Национални фонд добробити (нешто као државни штедни рачун, са којег се узима кад загусти –прим.прев,), за 2019. годину засновани на цени од 42 долара по барелу, тренутне цене су прилично комотне и за државу и за руске произвођаче. Омогућују нам активно стварање залиха у новцу, које су до краја 2019. премашиле 7% БНП-а, након чега се, по закону, вишкови могу усмерити на додатну потрошњу.
Количине расту, гас је све јефтинији
За разлику од нафте, ситуација у гасном сектору била је у минусу. У 2019. години цене гаса на европском и азијском тржишту срушиле су се на вишегодишњи минимум због превелике понуде. Највише због, велике количине течног природног гаса (ТПГ - који Американци повећањем притиска и хлађењем из гасног облика претварају у течни облик и превозе до купаца танкерима – прим.прев.). При чему, Европској Унији, течни гас испоручује и Русија, стекавши водећу позицију углавном захваљујући покретању пројекта компаније Новатек „Јамал ТПГ“.
Компанија Новатек је 2019. Године извезла више од 80% произведеног гаса у Европу, иако је првобитно рекла да ће се усмерити на азијска тржишта како не би била конкуренција Гаспрому. На крају године, Русија ће снабдети Европу са 12–13 милиона тона ТПГ -а, око 20% укупне потрошње. За поређење, амерички ТПГ сада покрива 13% европских потреба.
Просечна цена од хиљаду кубних метара гаса из руског гасовода у трећем кварталу 2019. износила је 169,8 долара. У поређењу с другим кварталом (205,1 долара), наш гас је појефтинио за 18%, а за годину дана су цене пале за 32%.
Цена гаса са тренутним плаћањем и испоруком за годину дана на европским спот тржиштима опала је за 57% и једва прелази 110-120 долара за хиљаду кубних метара.
Штавише, упркос прогнозама Гаспрома да
ће се 2020–2021 цене гаса опет повећати на просечно 200 долара, постоје
озбиљни разлози за веровање да ће се пад цена наставити. У 2019. години пет
извозних постројења за ТПГ је
већ радило у
Сједињеним Државама, а њихови капацитети износе око 65 милијарди кубних метара гаса на
годишњем нивоу. То је отприлике трећина испорука Газпрома за Европу. У идућој години, производња гаса у САД ће порасти за 10% на 95 милијарди
кубних метара, а наредне године може достићи 140 милијарди кубних метара.
Усред ниских европских цена, Норвешка, још један важан испоручилац гаса кроз гасоводе, ограничила је производњу, а испоруке су пале на петнаестогодишњи минимум. Гаспром се, напротив, кладио на задржавање тржишног удела, повећавајући продају по ценама блиским спот ценама. Као резултат тога, пад извоза, према проценама компанија, биће незнатан, са укупно 198 милијарди кубика у односу на 201 милијарду у 2018. години Међутим, просечна продајна цена за годину ће пасти за 17%, што ће утицати на висину добити.
Међутим, није свугде руски гасни гигант успео да одржи своју позицију. Према резултатима прва три тромесечја, извоз у Турску смањен је за 34% због конкуренције американског ТПГ-а и азербејџанског гаса, а испоруке Пољској пале су за 20%. Можда ће се покретањем гасовода Турски ток, који је шеф Гаспрома Алексеј Милер најавио крајем децембра, чак и раније од првобитно планираног датума, ситуација на турском тржишту побољшати.
Неуспех транзита
Наравно, главни догађај у гасном сектору крајем године био је завршетак транзитних преговора са Украјином. Свиђало се то некоме или не, овај споразум се тешко може назвати победом Гаспрома, а неки стручњаци га директно називају неуспехом. Од позитивних аспеката може се издвојити само чињеница да је уговор закључен само на пет година, а не на 10 као што је желела Украјина.
Усред ниских европских цена, Норвешка, још један важан испоручилац гаса кроз гасоводе, ограничила је производњу, а испоруке су пале на петнаестогодишњи минимум. Гаспром се, напротив, кладио на задржавање тржишног удела, повећавајући продају по ценама блиским спот ценама. Као резултат тога, пад извоза, према проценама компанија, биће незнатан, са укупно 198 милијарди кубика у односу на 201 милијарду у 2018. години Међутим, просечна продајна цена за годину ће пасти за 17%, што ће утицати на висину добити.
Међутим, није свугде руски гасни гигант успео да одржи своју позицију. Према резултатима прва три тромесечја, извоз у Турску смањен је за 34% због конкуренције американског ТПГ-а и азербејџанског гаса, а испоруке Пољској пале су за 20%. Можда ће се покретањем гасовода Турски ток, који је шеф Гаспрома Алексеј Милер најавио крајем децембра, чак и раније од првобитно планираног датума, ситуација на турском тржишту побољшати.
Неуспех транзита
Наравно, главни догађај у гасном сектору крајем године био је завршетак транзитних преговора са Украјином. Свиђало се то некоме или не, овај споразум се тешко може назвати победом Гаспрома, а неки стручњаци га директно називају неуспехом. Од позитивних аспеката може се издвојити само чињеница да је уговор закључен само на пет година, а не на 10 као што је желела Украјина.
Уосталом, Газпром ће морати да пребаци 65
милијарди кубних метара гаса кроз Украјину 2020. и најмање 40 милијарди годишње до 2024.
Истовремено, трошкови транзита ће се готово удвостручити, барем према
украјинским званичницима. Сваке године Украјина ће добити око три милијарде
долара за транзит гаса, без
обзира на знатно смањење
количина. И то упркос изјавама руских званичника да Кијев наводно није успео да
подигне тарифе.
Поред тога, Гаспром је коначно изгубио судски спор због уговора о гасу и обавезао се да ће Украјини платити скоро три милијарде долара, узимајући у обзир судске таксе. Међутим, према министру енергетике Руске Федерације, Александру Новаку, након тога су стране отказале све друге међусобне правосудне захтеве, а Украјина је потраживала најмање још 15 милијарди долара и сложила се да почне све изнова. Судећи по резултатима арбитраже из Стокхолма, за Русију је то добра вест.
Власти генерално покушавају умањити величину неуспеха око гаса, а на крају крајева није било ни оставки ни јавних казни за кривце. Потпредседник владе Дмитриј Козак, чак је назвао „капљицом у мору“ оне 2,9 милијарди долара које Гаспром мора да исплати Украјини, упоредивши их са могућим ризицима који су претили Русији. Истина на таласу непрестаних изјава да земља нема новца за социјалне потребе, прича о капи у мору звучи као лаж. На пример, према начелнику руског пензионог фонда, на усклађивање радничких пензија требало би потрошити 368 милијарди рубаља наредне године, али таквог новца у буџету нема. 2,9 милијарди долара је око 180 милијарди рубаља, односно половина овог износа.
Поред тога, Гаспром је коначно изгубио судски спор због уговора о гасу и обавезао се да ће Украјини платити скоро три милијарде долара, узимајући у обзир судске таксе. Међутим, према министру енергетике Руске Федерације, Александру Новаку, након тога су стране отказале све друге међусобне правосудне захтеве, а Украјина је потраживала најмање још 15 милијарди долара и сложила се да почне све изнова. Судећи по резултатима арбитраже из Стокхолма, за Русију је то добра вест.
Власти генерално покушавају умањити величину неуспеха око гаса, а на крају крајева није било ни оставки ни јавних казни за кривце. Потпредседник владе Дмитриј Козак, чак је назвао „капљицом у мору“ оне 2,9 милијарди долара које Гаспром мора да исплати Украјини, упоредивши их са могућим ризицима који су претили Русији. Истина на таласу непрестаних изјава да земља нема новца за социјалне потребе, прича о капи у мору звучи као лаж. На пример, према начелнику руског пензионог фонда, на усклађивање радничких пензија требало би потрошити 368 милијарди рубаља наредне године, али таквог новца у буџету нема. 2,9 милијарди долара је око 180 милијарди рубаља, односно половина овог износа.
Мало је вероватно да би таква победа Украјине била могућа
да је Газпром успео да доврши гасовод Северни ток-2 на време. Међутим,
заједнички напори Сједињених Држава и њихових савезника били су успешни. У почетку,
Данска је
одуговлачила до самог краја са
дозволом за полагање
цеви у својим водама, а онда је у децембру Вашингтон
укључио санкције против извођача пројеката у свој буџет за одбрану за 2020.
годину.
То је довело до тога да је
швајцарска компанија Олсиз
(Allseas), која се бавила полагањем цеви на великим дубинама, одмах повукла своја пловила са Балтика, а „Северни ток-2“ је остао назавршен око 160 километара.
Александар Новак рекао је да Русија још увек има прилику да доврши цевовод у року од неколико месеци, али није прецизирао како. Иако, према стручњацима, поред Олсиза-а, Русија нема такве могућности. Два сопствена цевополагача „Фортуна“ и „Академик Черки“ нису погодна за ову врсту радова, а судећи по чињеници да их нису ни послали на одредиште, то је истина.
Председник Уједињене корпорације бродоградње (ОСК) Алексеј Рахманов рекао је да његова компанија може да изгради неопходни брод, али да ће за то бити потребно 4,5 до 6 година. И даље се можете ослонити на Кинезе, који имају одговарајућа пловила (у ствари, наши полагачи цеви су изграђени у Кини), али није познато да ли ће Пекинг желети да се петља са санкцијама. Очигледно је да руска страна очекује да ће се Европљани некако нагодити са Сједињеним Државама, и тако укинути санкције, али на то се не вреди кладити. У сваком случају, судбина „Северног тока 2“ сада је неизвесна.
За крај, вреди поменути покретање гасовода „Снага Сибира“ до Кине, који се догодио 2. децембра. Испоруке ће почети из поља Чајандинскоје (у Јакутији), касније ће се прикључити Ковиктинскоје (Иркутска област), а део гасовода између њих је још у изградњи.
Упркос важном геополитичком значају, многи стручњаци сумњају у профитабилност овог пројекта. Тачни економски параметри нису званично објављени. Још 2014. године објављено је да ће износ уговора на 30 година износити 400 милијарди долара, али тада су и цене нафте и гаса и курс долара били потпуно различити. А и градња цеви је процењена на 55 милијарди долара, такође по старој цени.
Водећи стручњак Националног фонда за енергетску безбедност Игор Јушков споменуо је неколико других тачака које се могу сматрати кључним за руски нафтни и гасни сектор у 2019. години.
- Тешко је рећи нешто на крају 2019. године, јер је крај године донео врхунац догађаја у гасном сектору. Американци су увели санкције против „Северног тока 2“ и макар прекинули његову изградњу. Читава ова прича остаје замршена и почиње да „мрси“ украјински транзит са собом, мада су овде шансе за какво-такво решење много веће.
Најважнији исход свих догађаја у овој години је да је Русија сачувала транзит гаса преко Украјине. То је и добро и лоше. Добро је што ће све нормално проћи током грејне сезоне, а лоше је што је за нас економски то врло спорна прича. Мораћемо да платимо казну у складу с одлуком Стокхолмске арбитраже, а за сада тарифа за транзит није у потпуности одређена.
Важан резултат године било је покретање гасовода „Снага Сибира“, улазимо на кинеско тржиште са великим количинама, и то је значајан догађај.
Александар Новак рекао је да Русија још увек има прилику да доврши цевовод у року од неколико месеци, али није прецизирао како. Иако, према стручњацима, поред Олсиза-а, Русија нема такве могућности. Два сопствена цевополагача „Фортуна“ и „Академик Черки“ нису погодна за ову врсту радова, а судећи по чињеници да их нису ни послали на одредиште, то је истина.
Председник Уједињене корпорације бродоградње (ОСК) Алексеј Рахманов рекао је да његова компанија може да изгради неопходни брод, али да ће за то бити потребно 4,5 до 6 година. И даље се можете ослонити на Кинезе, који имају одговарајућа пловила (у ствари, наши полагачи цеви су изграђени у Кини), али није познато да ли ће Пекинг желети да се петља са санкцијама. Очигледно је да руска страна очекује да ће се Европљани некако нагодити са Сједињеним Државама, и тако укинути санкције, али на то се не вреди кладити. У сваком случају, судбина „Северног тока 2“ сада је неизвесна.
За крај, вреди поменути покретање гасовода „Снага Сибира“ до Кине, који се догодио 2. децембра. Испоруке ће почети из поља Чајандинскоје (у Јакутији), касније ће се прикључити Ковиктинскоје (Иркутска област), а део гасовода између њих је још у изградњи.
Упркос важном геополитичком значају, многи стручњаци сумњају у профитабилност овог пројекта. Тачни економски параметри нису званично објављени. Још 2014. године објављено је да ће износ уговора на 30 година износити 400 милијарди долара, али тада су и цене нафте и гаса и курс долара били потпуно различити. А и градња цеви је процењена на 55 милијарди долара, такође по старој цени.
Водећи стручњак Националног фонда за енергетску безбедност Игор Јушков споменуо је неколико других тачака које се могу сматрати кључним за руски нафтни и гасни сектор у 2019. години.
- Тешко је рећи нешто на крају 2019. године, јер је крај године донео врхунац догађаја у гасном сектору. Американци су увели санкције против „Северног тока 2“ и макар прекинули његову изградњу. Читава ова прича остаје замршена и почиње да „мрси“ украјински транзит са собом, мада су овде шансе за какво-такво решење много веће.
Најважнији исход свих догађаја у овој години је да је Русија сачувала транзит гаса преко Украјине. То је и добро и лоше. Добро је што ће све нормално проћи током грејне сезоне, а лоше је што је за нас економски то врло спорна прича. Мораћемо да платимо казну у складу с одлуком Стокхолмске арбитраже, а за сада тарифа за транзит није у потпуности одређена.
Важан резултат године било је покретање гасовода „Снага Сибира“, улазимо на кинеско тржиште са великим количинама, и то је значајан догађај.
„СП“: - Шта се може
рећи о развоју нашег ТПГ-а?
- Треба напоменути да у 2019. години није реализован нити један пројекат ТПГ осим „Јамал ТПГ“ - ни трећа фаза постројења на Сахалину, ни балтичка, ни далеко-источни ТПГ. Новатек је довршио све три линије своје фабрике и саставио скуп акционара за „Арктик ТПГ-2“.
Гаспром је 2019. године преобликовао балтички ТПГ пројекат. Шел је напустио конзорцијум, додата је гасно-хемијска компонента, а сада је то чисто руски пројекат без страног учешћа.
„СП“: - Који су догађаји постали кључни у нафтном сектору?
„Било је неколико важних прича у нафтној индустрији. Прва је хлорисана, „запрљана“ нафта, која је доспела у нафтовод „Дружба“. Тада су рекли да би то могло најјаче да погоди наш извоз, али као резултат, није било катастрофалних последица. Ниједна рафинерија није пропала, нити један нафтовод није претворен у сито, како су рекли белоруски научници. Сада полако размишљају о накнади.
Кад је реч о постројењима, сви су рекли да ће то бити ударац „Трансњефту“, али компанија је успешно окренула целу ову ситуацију у своју корист и чак је добила додатна овлашћења за контролу нафтних утакачких места.
Други значајан тренутак је ширење система гасовода „Источни Сибир-Тихи океан“ на 50 милиона тона и борба „Росњефта“ за користи око новог арктичког скупа нафтних поља. Деломично они скупљају користи и у будућности могу пустити у рад овај скуп поља.
- Треба напоменути да у 2019. години није реализован нити један пројекат ТПГ осим „Јамал ТПГ“ - ни трећа фаза постројења на Сахалину, ни балтичка, ни далеко-источни ТПГ. Новатек је довршио све три линије своје фабрике и саставио скуп акционара за „Арктик ТПГ-2“.
Гаспром је 2019. године преобликовао балтички ТПГ пројекат. Шел је напустио конзорцијум, додата је гасно-хемијска компонента, а сада је то чисто руски пројекат без страног учешћа.
„СП“: - Који су догађаји постали кључни у нафтном сектору?
„Било је неколико важних прича у нафтној индустрији. Прва је хлорисана, „запрљана“ нафта, која је доспела у нафтовод „Дружба“. Тада су рекли да би то могло најјаче да погоди наш извоз, али као резултат, није било катастрофалних последица. Ниједна рафинерија није пропала, нити један нафтовод није претворен у сито, како су рекли белоруски научници. Сада полако размишљају о накнади.
Кад је реч о постројењима, сви су рекли да ће то бити ударац „Трансњефту“, али компанија је успешно окренула целу ову ситуацију у своју корист и чак је добила додатна овлашћења за контролу нафтних утакачких места.
Други значајан тренутак је ширење система гасовода „Источни Сибир-Тихи океан“ на 50 милиона тона и борба „Росњефта“ за користи око новог арктичког скупа нафтних поља. Деломично они скупљају користи и у будућности могу пустити у рад овај скуп поља.
Аутор.Марија
Бесчаснаја
Извор:
 |
| https://svpressa.ru/economy/article/253032/ |
Превео: Драган Вукојевић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!