Слободан Каназир: РАСПЕТОМ КОСОВУ

Ми, Срби, немамо ништа осим Косова.

С Косовом се рађамо,

Косовом живимо,

за Косово умиремо.

Мајке нас Косовом умјесто млијеком доје.

Косово у души и око врата носимо

кад Богу на истину идемо.

Оно нас на небу и у паклу чека.

На небу кад зањ' страдамо,

у паклу кад га издајемо.

Страдањем се од греха перемо,

Богу приближавамо

и царство небеско купујемо.

Издајом корјене одбацујемо,

прадједове заборављамо,

а Бога се не сјећамо.

Косово нам опет разапињу.

Сатанске војске га газе,

сатанске пјесме пјевају,

ал' Дечанска звона их надгласаше.

Радуј се распето Косово

светога кнеза Лазара

и свих мученика твојих.

Радуј се страдању своме

јер ћеш васкрснути.

Слободан Каназир – 1389. (цртеж)

(Објављено у часописима за књижевност:

LIBERO ARS – СЛОБОДНА УМЕТНОСТ и СЦЕНА ЦРЊАНСКИ

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић