"Гардијан" и "Политика" у рату против Путинове троладије

Inside the Red Web: Russia's back door onto the internet – extract | World news | The Guardian: Vladimir Putin, former director of the FSB. Photograph: Reuters Photographer / Reuter/Reuters

Разочарани у свој лист који је "некада био лево од центра", коментатори британског Гардијана са свих страна света, како кажу "сити цензурисања" и неистинитог и тенденциозног извештавања о Либији, Сирији и украјинској кризи, основали су свој сајт Оф Гардијан, на коме вам се и око одмори кад га посетите, толико је зналачки а наизглед једноставно уеђен, али је, пре свега, медиј где можете прочитати вести и коментаре написане на начин какав и очекујете од неповерљивог и понекад циничног, правог новинарског ума, без обзира што их не пишу "професионалци", пера на изнајмљивање.

Такав је био и чланак-коментар the Guardian mods are terrified the ‘Putinbots’ will turn us all into pod people | OffGuardian, одговор на хитац Гардијановог "вишег детектора путинботова" Марка Бароуса,испаљен под насловом What spawned Russia's 'troll army'? Experts on the red web share their views | World news | The Guardian, .

Препоручујемо вам оба чланка, али, ако не знате енглески или просто нећете да читате латиницу (као наша драга САВА РОСИЋ: Чувајмо ону искру божанског коју свако од нас у себи носи) погледајте сочиненје повремено српске, али увек власти податне Политике, у виду издашно препричаног (а потписаног као ауторски текст) Гардијановог чланка, дакле, допринос најрепрезентативнијег и најутицајнијег овдашњег медија најновијој офанзиви Запада у информативном рату против Русије.



ДОСИЈЕ: Рат коментарима на интернету

Игра ботова


Главни циљ армије „кремаљских ботова” јесте да искористе раширено осећање антиамериканизма, да га каналишу у корист руских власти, а Путина представе као једину глобалну алтернативу, довољно храброг да се супротстави америчкој надмоћи, тврде новинари „Гардијана”
Јован Прокопљевић

Већ годину дана на интернету се интензивно води прави рат између зараћених страна, Истока и Запада. Воде га тролови, чије име потиче из енглеског и означава особу која својим коментарима на текстове, смисленим или бесмисленим, провоцира читаоце. Код нас се користи реч бот, настала скраћивањем од речи робот, и означава некога ко нема своје мишљење о некој ситуацији или тексту, него испуњава дати му задатак, политички или маркетиншки. Последњу годину обележила је права поплава руских ботова, пред којом су се нашли затечени читаоци и уредници „Њујорк тајмса”, „Гардијана” и осталих угледних западних новина. Прошле недеље британски „Гардијан” је на свом сајту отворио линк на коме су двоје руских новинара, који су претходно били дописници „Гардијана” из Москве, сат времена одговарали на питања о томе како препознати „руску армију ботова”, шта су јој циљеви и како их неутралисати.

Андреј Солдатов и Ирина Бороган, који су аутори књиге „Црвени нет”, закључили су на растанку са читаоцима којима су сат времена одговарали на питања о руским ботовима – да они до сада нису били ефикасни на Западу.

„Истина, они могу да поремете дебату, али не могу да придобију јавно мњење аргументима и у многим случајевима они то и не покушавају. На крају крајева – то су само тролови.”

Колико год је овај закључак успео да одагна непријатност на Западу од поплаве руских ставова који се увлаче у западни јавни простор и провоцирају јавно мњење поводом бројних ратова и улоге САД и ЕУ у њима – још је интересантнија била дебата.

Како је главна тема била „кремаљска армија тролова”, о којој врло често пише и „Њујорк тајмс” (да раде у једној владиној згради у Санкт Петербургу, у сменама од 24 сата, за плату од 700 долара), покретачи ове дебате навели су пример „Твитерове” странице „Дан ослобођења Донбаса”, за коју су сигурни да је шире плаћени руски ботови, „како би направили конфузију у вези са прославом победе над Немачком у Другом светском рату, усмеравајући тај датум на ослобађање источне Украјине” и идентификујући га са руском победом над фашизмом. Њихов задатак је да пренесу поруку, која би требало да буде емотивна: слика или директно и лично вређање, била би кратка дефиниција коју су дали новинари „Гардијана”.

Због тога што је, између осталог, на свом „твитер” налогу постављала и фотографије из концлогора како би илустровала ситуацију у источној Украјини, пре неколико месеци је избио велики скандал када је Филхармонија у Торонту отказала два концерта украјинске пијанисткиње Валентине Лисице због њених „увредљивих и провокативних коментара о сукобу у Украјини”. Пијанисткиња је тврдила да је једини циљ њених постова био да се чује и друга страна приче, о страдању њеног народа у источној Украјини „која се никада не види у главним медијима”. Њена страница на којој је критиковала Канаду због цензуре добила је подршку стотине хиљада људи.

Једном од аргумената да је руске тролове лако препознати по лошем енглеском, мали допринос дао је и руски министар спорта Виталиј Мутко, који постао легенда међу интернет троловима. На недавно одржаној конференцији за новинаре поводом Светског купа Фифа 2018. он није успео да на енглеском каже „добро дошли”, него је после неколико покушаја то рекао на руском.

На питање шта је главни циљ армије ботова, Солдатов и Бороган су одговорили да постоји раширено осећање антиамериканизма и да је главни циљ „армије руских ботова” да га каналишу у корист руских власти. Циљ је да се Путин представи као једина глобална алтернатива, довољно храбар да се супротстави америчкој надмоћи. Дискусија о америчким спољнополитичким грешкама, као што је на пример рат у Ираку, усмерава се на начин који користи Кремљу. Укратко, циљ је промовисање Путиновог личног имиџа код западне публике која већ критички гледа на САД и њене савезнике. „Тролови не треба ни да буду софистицирани, они имају задатак да преносе емотивну поруку. Рецимо, да нешто није у реду са начином на који „Гардијан” пише о неким темама или да постоји нешто што се на Западу крије. Ако неки читаоци добију ову поруку, тролови успевају”, објаснили су новинари „Гардијана” откривајући зашто је ова тема заправо отворена на сајту листа.

Марк Бароуз, „Гардијанов” шеф модератора који одлучују које ће коментаре скинути са сајта, навео је да су за разлику од других координираних тролова и спамова на сајту, које је релативно лако препознати, руски прилично софистицирани. „Они маскирају ИП адресе, користе лажне локације и отварају налоге који изгледају легитимно. Ми покушавамо да уочимо специфичне синтагме у језику, али их они редовно мењају, што отежава брисање лажних порука. Пропаганда руских државних медија веома је ефикасна и многи легитимни читаоци остављају сличне постове као и тимови плаћених онлајн коментатора”, написао је Бароуз и додао да је фрустрирајуће то што се гаји атмосфера неповерења међу коментаторима на текстове. „Најотровније расправе сада постају лоше пародије из хладноратовског периода, када се свако представљао као двоструки агент. Тешко је знати коме веровати и шта је стварно.”

Други учесник у расправи (занимљиво је да се већина њих на сајту представљала никнејмом, то јест измишљеним именом) сматра да Путин и његове „кохорте” (војне јединице у античком Риму) верују да је руска јавност глупа и да је њоме лако манипулисати – поставио је питање покретачима овог блога шта мисле да ли су ти руски „силовики” (политичари који су претходно били у војсци или КГБ-у) интелектуално и морално супериорни у односу на западне политичаре, нарочито америчке, како они, чини ми се, себе доживљавају.

„Ми не знамо шта Путин мисли, на крају крајева, у раним двехиљадитим био је веома склон бившем америчком председнику Џорџу Бушу. Али изгледа да ’силовики’ заиста верују у супериорност политичког режима који су изградили”, уследио је одговор.

Занимљиво питање било је шта човека чини „путинботом”? Можете ли се бити „путинбот” ако вас не плаћа Кремљ? Ја волим Путина и страсно мрзим „Гардијан”, али нисам плаћен због тога. Да ли сам ја због тога трол, упитао је Дејв Скајплеснс, за кога се испоставило да је једини дао своју праву слику, име и оно чиме се бави. Наиме, Дејв Николс је 35-годишњак рођен у близини Лондона, завршио је Универзитет у Есексу, а 10 година је провео у Москви подучавајући енглески. Сада то чини широм света, преко „скајпа”, из свог дома у Великој Британији.

Одговор је гласио: Када ретвитујете слику злочина у Сирији, на пример, користећи страницу „Спасите људе у Донбасу”, ви очигледно помажете троловима да пошаљу поруку. Али требало би да вам се плати да бисте постали истински „путинбот”. „Путинботови” немају своје мишљење, они чак нису ни прокремаљски настројени. Они само обављају један веома специфичан задатак.

Можда је најбољи одговор за решавање задатка који су преузели новинари „Гардијана” дала финска телевизија Иле. Они су објавили да би најбоља стратегија НАТО-а за борбу против „дезинформација” које стижу из Русије и терористичке Исламске државе могла бити обучавање „интернет вилењака” који могу да „победе злонамерне руске тролове у борби један на један”. Експерти Летонског института за међународне односе направили су и класификацију тролова. Има „правих”, оних који за све окривљују САД, а постоје и „бикини-тролови” или „плавуше”, који постављају посебно глупа питања како би на њих остали могли да дају „прави” одговор.

-------------------------------------------------------
Вилењаци из Пентагона

Руски одговор на текстове у западној штампи јесте да „кремаљски тролови” постоје само у „троловској делиријумској машти Пентагона”. Амерички лист „Дифенс” је 17. августа објавио да руски тролови искривљују јавно мњење у САД, али и да веома отежавају рад америчким шпијунима, јер добијају погрешне обавештајне податке који могу да доведу до лоших процена догађаја, анализа и предвиђања ситуација.

Иако никада нису потврдили да поседују и плаћају тролове, Руси су веома задовољни пропагандним ефектом који су произвели. Легална борба води се на нивоу званичних медија. На ширење ТВ Раша тудеј и Спутњика, САД су одговориле улагањем у медије бившег источног блока, и то за програме на руском језику. У Бриселу је почетком месеца формиран тим који би осмислио адекватан одговор на „руске дезинформације”.

Америчка амбасада у Литванији уложила је пола милиона долара за обучавање новинара који говоре руски, а живе у овој земљи, Летонији и Естонији. Руски извори наводе да улагања у медијску пропаганду функционишу по принципу „Пропаблика”, непрофитне невладине организације са седиштем на Менхетну, која је само у 2013. години добила 26 милиона долара, највероватније од Џорџа Сороса и фондације Форд. „Спутњик”, који се однедавно емитује у 29 држава, наводи да најновија америчка улагања у медије посебно збуњују Русију „с обзиром на то да су САД већ имале пропагандну руку која функционише под маском Радија Слободна Европа, који има историјске везе са ЦИА”.

Пре седам дана је и Би-Би-Си најавио да оснива ТВ канал на руском језику као „реакцију на све агресивнију медијску стратегију руског председника Владимира Путина”. Руси, с друге стране, постављају питање зашто би плаћали ботове када је још 2011. откривено да је америчка војска развила софтвер за троловање на друштвеним мрежама који омогућава да само један човек контролише десетак различитих идентитета. Такав софтвер су, по свему судећи, могли и они да направе.


Биљана Митриновић / Политика


Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари

  1. "Они маскирају ИП адресе, користе лажне локације и отварају налоге који изгледају легитимно. Ми покушавамо да уочимо специфичне синтагме у језику, али их они редовно мењају, што отежава брисање лажних порука. Пропаганда руских државних медија веома је ефикасна и многи легитимни читаоци остављају сличне постове као и тимови плаћених онлајн коментатора..."
    --
    тј. раде све јавно да не би изгледало тајно

    ОдговориИзбриши

Постави коментар