Духовност у Новом светском поретку - да ли ће папа бити првосвештеник Једне светске вере? (Први део)

Напомена преводилаца: Поштовани читаоци, пред вама је текст од марта месеца ове године. Но, сматрамо да је, без обзира на "шта је писац хтео да каже", добро полазиште за даље истраживање теме о новој, једној и јединој вери у једном и једином Новом светском поретку, па се надамо да ћете нам послати своје предлоге шта даље објављивати: радове домаћих и текстове страних аутора. Замолићемо вас да предлози из стране продукције буду на енглеском језику - знате већ како стоје сајтови иза којих нема разних вучића и петреуса...

Папа Франциско и Шимон Перес јуна 2014. год. Извор: UltimasNoticias

Прошлог септембра je бивши израелски председник Шимон Перес запитао папу Франциска да ли би руководио будућим „Уједињеним нацијама религија“, организацијом са неупитним ауторитетом да спроводи Божју вољу. Перес тврди да је глобализација вере, под једним светским ауторитетом, неопходна за борбу против тероризма. Да ли је ово концепт, који може имати огромне импликације, заиста заснован на мирољубивим идејама или се иза њега крије какав мрачан план?

Политички и економски моћници су већ дуже време одвојени од грађана и држава, а блиски глобалним организацијама. Како ове организације обликују нови светски поредак фаворизујући корпорацијску и финансијску елиту, народ се не пита много код доношења економских одлука које га погађају, поготово када га представљају политичари каријеристи одани глобалној елити.

Недавно су се појавиле назнаке да се религија глобализује, што тражи глобални политички ауторитет над светском духовношћу.

Најочигледнија потврда таквих намера исказана је прошлог септембра када се бивши председник Израела Шимон Перес састао са папом како би му предложио формирање нових „Уједињених нација религије“, којима би управљао папа. Перес је сугерисао како би ова организација требало да представља несумњиви ауторитет који би објављивао шта Бог жели и не жели, а ради борбе против верског екстремизма.

Импликације су огромне. Осамдесет четири процента човечанства је верујуће. Хришћанство, ислам, хиндуизам и будизам следи 5.3 милијарди људи, док их у разноразне мешавине веровања од бахаизма до вике верује још око пола милијарде. Како духовност има средишњу улогу у животима већег дела човечанства, чини се неизбежним да ће „светска власт“ морати да преузме и религију.

Многи теоретичари кажу да ће „Једна светска религија“ бити саставни део „Новог светског поретка“. Да ли је могуће да моћници из светске елите желе глобалну хегемонију над светском духовношћу како би религије и њихови следбеници били под утицајем централне власти? Ако је тако, то значи да ће се модел хијерархијске глобализације преко мултилатералних организација у политици, економији и трговини пресликати и на духовност.

Међутим, колико су племените намере оних који промовишу ову идеју? Да ли је њихова прича веродостојна?

Пажљивије испитивање сугерише да је тај нацрт прилично сумњив и да је део ширег тајног плана који може имати кобне последице.


Шематски план светског верског ауторитета


Пре септембарског састанка са папом на коме се разговарало о формирању “УН религија”, Шимон Перес је детаљно објаснио своје идеје у интервјуу за италијански католички часопис "Фамиља кристиана".

Молитва за мир: папа Франциско, Махмуд Абас. Шимон Перес... јуна 2014. Извор: UltimasNoticias




“Потребна је Организација Уједињених Религија, УН религија. То би био најбољи начин да се боримо против терориста који убијају у име вере.”, рекао је Перес,”У прошлости, већина ратова је била мотисивана идејом националности. Данас се ратови воде под изговором религије.”

Иницијативе за међуверску сарадњу већ постоје, таква је, на пример, Иницијатива за уједињене религије, али је очигледно да Перес има у виду више хијерархијску и ауторитативну организацију. Био је прилично неодређен у погледу овлашћења: “Потребан нам је несумњив морални ауторитет који ће јасно рећи - “Не, Бог не жели то и не дозвољава то.” Он предлаже да таквом организацијом руководи папа јер је вероватно једини лидер којег стварно поштују.

Према "Џерусалем посту", папа је наводно био склон идеји, али није "донео одлуку о личном ангажману", тако да остаје да се види да ли ће се та структура материјализовати.

Перес није прва елитна политичка фигура која има такав приступ. Ту је и Тони Блерова верска фондација, која се фокусира на веру и глобализацију. У јануару прошле године, бивши премијер Британије Тони Блер је написао популарни есеј у коме наводи чему фондација тежи:

“… сврха је да се промени политика влада: да се почне са третманом проблема религиозног екстремизма који је проблем и религије и политике, да се дође до корена погрешног погледа на религију, те да постане главна ставка на дневном реду светских лидера како би се ефикасно борили против тога. То је борба која је само почетак.”

Попут Переса, Блер тврди да је религиозни ектремизам главни узрок сукоба у данашњем свету и да се светски лидери морају ујединити по том питању. Такође као Перес, Блер каже да политички ауторитет мора имати овлашћења да одређује који су верски погледи погрешни. Блер је затражио подршку од Ватикана, који руководи највећом светском верском заједницом. Међутим, иако је недавно постао католик, није имао нарочитог успеха у својим посетама Ватикану 2011. године. Један католички научник, професор Мичел Шујанс, верује да бивши премијер има мрачне циљеве:

“Један од циљева Блерове верске фондације је поновно стварање великих религија, као што његов колега Барак Обама жели да створи глобално друштво. Са овим циљем, фондација ће ширити “нова права”, користећи и прилагођавајући светске религије новим дужностима. Религије ће морати да се смање на најмањи заједнички заједнички садржалац, чиме ће изгубити идентитет...

Овај пројекат прети да нас врати у доба када је политичка моћ имала задатак промовисања или мењања вероисповести. И Блерова фондације промовише само једну религију, веру коју ће глобална политичка моћ наметнути целом свету.”

У Блеровом покушају да проглашава шта је верски екстремизам види се корен данашњег глобалног конфликта - он у исто време тврдоглаво оправдава своју улогу у инвазји на Ирак и позива на још директних војних интервенција на Блиском истоку. Но, како није уверљив као миротворац, не изненађује што пензионисани светски лидер у Ватикану лобира за верску глобализацију.

Недавно пензионисани Перес се боље уклопио у посао. Док Блер има репутацију јастреба, Перес се последњих година полако претворио у "голуба", просто делује благо у односу на задрте ционисте.

Папа Франциско, пи-ар Цркве и човек године по часопису "Тајмс", такође има кредибилитета за спровођење такве иницијативе, чега је Перес свестан.

Дакле, да ли је ово легитимна иницијатива промовисања мира или нешто сасвим друго?


Сумњиви адвокати

 

Блер и Перес јуна 2014. Извор: Tony Blair meets with President Peres | Latest News | Office of the Quartet Representative

И поред привидних разлика, основни аргумент Переса и Блера је исти: религијски екстремизам је одговоран за данашње сукобе и глобални политички ауторитет треба да успостави контролу над религијама. Иако је насиље мотивисано религијом, посебно у исламском свету, несумњиво велики проблем, овај аргумент је изузетно дволичан јер игнорише скривену руку која проблем подстиче.

Чињеница је да је узрок експлозије насиља на Блиском истоку деструктивна политика НАТО влада и њихових савезника. Инвазија на Ирак, којој је предводник био и Блер, је била заснована на лажима да та земља има оружје за масовно уништење. У рату је страдало готово милион људи, уништени су секуларна влада, војска и инфраструктура. Хаос је верским екстремистима омогућио да харају регионом: прво Ал Каида у Ираку (тамо је није било пре рата), сада самопрокламована Исламска држава.

Иако га сада сматрају голубом, и Перес има превише "шарену" прошлост да би се залагао за мир у свету: ту су повезаност са ратним злочинима и послом главног архитекте израелског тајног нуклеарног програма. Јавна је тајна да Израел има непријављени нуклеарни арсенал. Израел је са тајним нуклеарним програмом почео 50-их година прошлог века, поткрадајући нуклеарне тајне и материјале из многих земаља, укључујући САД.

Холивудски продуцент Арнон Милчан открио је да га је Перес 1965. године у једном ноћном клубу Тел Авива врбовао да буде израелски шпијун и кријумчар за нуклеарни програм.

Средином 70-их, Израел је покушао да прода нуклеарно оружје Јужноафричкој републици у којој је тада владао апартхејд. Документа је објавио Гардијан 2010., а у њима је откривено да је 1975. године Шимон Перес, тада израелски министар одбране, био у директним преговорима са колегом из Јужноафричке републике и да је понудио да му прода нуклеарке “у три величине”.

И Блер и Перес имају везе са оружјем за масовно уништење. Па кад они позивају на глобализацију религија, како би промовисали мир, морамо да се запитамо: можемо ли да верујемо особи која је лагала о оружју за масовно уништење и другој која је њиме трговала?


Лажна претпоставка


Још једна чињеница коју Блер и Перес свесно игноришу јесте да је спољна политика владе САД и њихових савезника подстицала исламски екстремизам још од 70-их година, када је ЦИА финансирала и наоружавала муџахедине у Авганистану како би увукла Совјете у рат, што је довело до појаве талибана и Ал Каиде. На исти начин је садашња спољна политика владе САД и њихових савезника створила Исламску државу, што пензионисани генерал из Америке скоро признаде, начинивши "фројдовску грешку".

Пошто су уништене ирачка војска и влада, НАТО се окренуо Либији и бомбардовао је све док није постала разорена земља, истовремено подржавајући "побуњенике" џихадисте у свргавању Гадафија (и Ирак и Либија су имали секуларне владе, што је спречавало верски екстремизам). Када је Либија пала, џихадисти и оружје су преплавили Сирију, која такође има секуларну власт, и коју САД такође покушавају да свргну. Резултат: Исламску државу у Либији сада предводе побуњеници које је подржавао НАТО.

Када је некадашња Исламска држава Ирака и Леванта а сада Исламска држава 2014. прешла из Сирије у Ирак, ратом уништена земља није могла то да спречи. У Сирији, где бесни грађански рат (у Сирији није грађански рат већ рат против терориста - примедба преводиоца М.О.), влада САД и савезници наоружавају и обучавају такозване умерене побуњенике како би свргли Асадову владу, и поред њихових веза са џихадистима. Доста оружја и бораца које финансирају Сједињене Америчке Државе заврши у рукама Исламске државе која се такође бори против Асада. Постоје и недавни извештаји ирачке владе о хапшењу америчких и израелских саветника у тој земљи због директне помоћи терористима Исламске државе.

Такве везе америчке владе и Исламске државе постоје иако би америчка влада ваљда требало да се бори против Исламске државе. Чини се да се игра геополитичка “двострука игра”. Више о пореклу Исламске државе у снимку испод:



Овде постоји образац. Спољна политика САД и савезника прети секуларним режимима, а рат и хаос у њиховим државама иде на руку екстремистичким групама попут Исламске државе, који лакше регрутују нове припаднике после ваздушних, авионских или дроновских напада, када убијање цивила изазива гнев. Истовремено, ови екстремисти уживају бенефите "случајних” испорука оружја и новца од америчке владе и савезника.

Наравно, промена деструктивне и самопоражавајуће спољне политике би требало да буде прва ствар на листи мера за смањивање сукоба и верског екстремизма у свету.

Али шта ако није то циљ?


Проблем - реакција - решење


Образац наоружавања и подржавања екстремиста а потом борбе против њих је толико дуготрајан да је тешко поверовати да су “негативни ефекти” случајни.

“Проблем - реакција - решење” описује процес којим владаоци стварају проблем, провоцирајући реакцију јавности, јавност тражи да се нешто уради, што онда влади омогућава да примени већ припремљено решење за проблем који је сама створила.

У овом случају у питању је рат против тероризма. Рат се одржава сталним распиривањем екстремизма, што оправдава наставак војног ангажмана, интервенције у иностранству и смањењивање грађанских слобода код куће. Пошто је непријатељ, тј. “тероризам”, нејасан и променљив, рату нема краја. То значи да стање полицијске државе и надзор може постати трајна мера. Рат против тероризма служи за остваривање више циљева. Политичке и војне последице су више уочљиве, духовне мање.

Од верског екстремизма, пре свега исламског, начињен је изговор за садашњи светски сукоб, тако да не буде крива спољна политика која га подстиче и финансира.

Код рата на Блиском истоку, очигледан је покушај да се хришћанске и муслиманске заједнице света окрену једна против друге у вештачки створеном “сукобу цивилизација”, сукобу који служи војно-индустријском комплексу. Занимљиво је да поједини угледни атеисти, од којих су неки против сваке религије, оштро подржавају милитаризам.

Можда ће из пепела ове ватре избити једна светска религија, пошто се на опасност од исфабрикованог "екстремизма" стално и опет позива као на разлог за стварање једне светске вере.

Овде се глобалистички тајни план о духовности и вери укршта са ратом против тероризма у новом светском поретку. Јер поред одржавања трајног рата, пружа се изговор за стварање светске религије.


Паралеле између рата против терора и рата против алтернативне духовности


Ако је једна светска вера крајњи циљ елите, ттреба рећи да то није прва стратегија направљена за контролисање духовног избора преко страха од вештачки створене опасности.

Многи не схватају да кампања против алтернативне духовности на Западу бесни већ деценијама. Започета је великим катастрофалним догађајем, масакром у Џонстауну. Трагедија у забаченој хришћанској заједници у џунгли Гвајане 1978. године резултовала је највећим бројем мртвих америчких цивила све до напада 11. септембра, а њене последице изазвале су поплаву страха подстицаног пропагандом.

Супротно општем мишљењу, у Џоунстауну већина их није починила самоубиство испијањем “Кул ејда”. Тамо га није ни било. Већина људи је убијена систематски, смртоносном инекцијом, што је потврдио сведок са лица места, а пронађене су и велике количине дроге за контролу ума. Америчке власти су "изгубиле"доказе, а аутопсије мртвих су “смандрљане” иза затворених врата америчких војних база.

Прича о масовном самоубиству потиче из ЦИА-иног извора из Гвајане, извештаја послатог пре него што је ико истражио место злочина. Ову причу по великим медијима врте "експерти", медицинари тесно повезани са истраживачким програмима америчке владе за контролу ума, попут МК-УЛТРА (под чијом заштитом су извођени тајни и незаконити експерименти над затвореницима у затворима и психијатријским установама).


Мрачни савез између антикултног покрета, владе и медија


Користећи масовну хистерију коју је проузроковао масакр у Џоунстауну, антикултни покрет је постао моћно средство за ширење моралне панике - уз помоћ медија, наравно. Психолог Маргарет Сингер, један од главних лумена са биографијом истраживача контроле ума за потребе америчке војске, ширила је непоткрепљену теорију “култова” (нови израз за организовано веровање изван великих религијских установа) и причу да они користе софистициране технике за испирање мозга. ЦИА је тврдила да су њени покушаји контроле ума били неуспешни и бескорисни упркос неограниченим средствима која су ишла за "црне" пројекте, тајновитост, стручњаке, дроге, најсавременију опрему и терапије електрошоком. И поред свега тога на располагању, бивши владин истраживач Сингер и њен сарадник Луј Џојлон Вест, психијатар из МК-УЛТРА, желели су да људи верују у то да мале духовне групе са малим средствима могу да постигну оно што читава машинерија америчке владе тврди да не може.
Џонстаун, Гвајана. Више о томе на: http://consciousreporter.com/conspiracy-against-consciousness/jonestown-massacre-911-war-alternative-spirituality/

Медији су ту причу спремно прихватили. Иако теорија Сингерове није призната од науке  и што су судови окончали њену каријеру плаћеног стручњака-сведока у верским случајевима пошто су њене теорије разоткривене и одбачене, антикултни покрети и новинари и даље некритички настављају са њеном идеологијом.

Резултат тога је масовна кампања дезинформисања. После Џонстауна је дошло до експлозије медијске пропаганде о малим религијским групама, пропаганде која је код народа условила страх од алтернативне духовности и довела до цензуре алтернативних веровања на интернету.

Преокрет у перцепцији се десио када је свака мала и неконвенционална група постала култ. Пежоративна ознака, ретка пре Џонстауна, у медијима је после масакра коришћена редовно и тако постала повезана са смрћу и самоубиством.

Жиг "култ" је довољно неодређен да може да обухвати све, што значи да су хиљаде безопасних група постале криве, док не потврде своју невиност, и повезане са злом. Џонстаун је такође обесхрабрио идеје о животу у алтернативној заједници, религијској или некој другој. Окупљање зарад другачијег живота постала је сумњива ствар.

Крај првог дела

Аутор: Метју Батлер
Извор: The Conscious Reporter
Превод: Маја Орлић /  СРБИН.ИНФО и Александар Јовановић / Ћирилизовано

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!