Ерик Зисе: Јавно разилажење Oбаминог режима и ЕУ око украјинског рата


Сада се и отворено показује неслагање три западна лидера око питања шта даље чинити у погледу Украјине - Обама (САД) против Оланда (Француска) и Меркел (Немачка).

Раздор је у петак 29. августа постао јавна ствар - а разлог питање да ли споразум Минск II треба да остане на снази да би се окончао грађански рат. Обама подржава став украјинског председника Петро Порошенка да треба кршити одредбе Минска II  да би се споразум једног дана окончао, док се Оланд и Меркел слажу са председником Русије Владимиром Путином, да споразум Минск II треба остварити у потпуности.

Меркелова и Оланд су организовали Минск II без учешћа америчког председника Обаме, јер је Обамина администрација инсталирала антируску владу у Украјини фебруара 2014. године - пучем који је изазвао отцепљење две бивше украјинске области, где се огромном већином гласало за човека кога је Обама збацио, Виктора Јануковича: прво, Крим, који је гласао 75 +% за Јануковича; онда Донбас (који се састоји од Доњецке и Луганске области) са 90+% за Јануковича. Обамин агент и надзорник пуча Викторија Нуланд је изабрала Арсенија Јацењука да води постпучистичку владу, па је он и постао премијер када је пуч 18 дана касније извршен. Затим, 25. маја 2014. године, у деловима Украјине који се нису одвојили од Украјине, за новог председника Украјине изабран је Петро Порошенко. Господин Порошенко је 25. фебруара 2014. године обавестио истражитеље из ЕУ да је збацивање Јануковича изведено пучем а не револуцијом (као што је тврдила Обамина администрација), али је, када је  25. маја 2014. године он сам постао нови председник Украјине, да би предупредио могућност да буде насилно збачен као његов претходник Јанукович, поднео захтев највишем украјинском суду, Уставном суду, да званично призна да је Јанукович незаконито уклоњен са места председника. (Тај случај је још увек у току.)

Садашњи расцеп међу западним лидерима у вези је са одредбом Минска II која од украјинске владе тражи да отцепљеном Донбасу одобри да његови становници у оквиру новог украјинског федералног система могу сами да бирају своје локално вођство, а не да му лидере, као после пуча што је било, намеће централна власт из Кијева. У том случају би се Донбас вратио у Украјину и рат би званично био завршен.

Руска новинска агенција Интерфакс је 29. августа објавила вест под насловом "Порошенко: Украјинским уставом неће бити одређен посебан статус за Донбас", у којој се наводе Порошенкове речи (које се односе на садашњи украјински устав): "Без обзира колико то они тамо тражили, неће бити специјалног статуса [за Донбас]... То би довело до параде суверенитета.  Моји амандмани на Устав елиминише овај члан, неће бити права на такав посебан статус."

Неколико сати касније опет Интерфакс: "Меркелова и Оланд информисали Путина о поштовању Минског споразума". Вест каже да је Путин у телефонском разговору са двоје европских лидера од њих добио уверавања да, као и он, остају опредељени за пуну имплементацију Минска II. (Путин не жели да Донбас постане део Русије, али исто тако не жели да  Украјинске оружане снаге наставе да га нападају, нарочито не јер је то изазвало да у Русији сада има скоро милион избеглица из Донбаса. Дакле, Путину је било потребно да зна да ли Меркелова и Оланд стоје иза Порошенкове изјаве или она одражава једино Обамин став.)

Ово је интернационализација неслагања унутар Обамине администрације у вези са недавним Порошенковим претњама да ће поново напасти и силом вратити Донбас и поред тога што постоји Мински споразум. Прво је Кери рекао да САД неће подржати такав напад, али се онда његов званично подређени, помоћник државног секретара за ту област, Викторија Нуланд, томе супротставила, а председник Обама је стао на њену страну - што значи да је Нуландовој било наложено да противречи Керију.

Једино се може нагађати зашто је Порошенко сада рекао да у уставу никако неће бити  "посебног административног статуса", по 11. одредби споразума Минск II . Та одредба изричито захтева оно што Порошенко сада изричито одбацује: "Уставну реформу у Украјини, с тим да нови устав ступи на снагу до краја 2015. године, а чега је кључни елемент децентрализација (која ће одговарати специфичностима појединих округа Доњецке и Луганске области, одобрена од представника ових округа), као и одобрење трајно важећег закона о посебном статусу појединих округа Доњецке и Луганске области у складу са мерама наведеним у приложеној фусноти, [број 1] до краја 2015. године."

Путин не жели да Донбас буде у Русији, али Порошенко сада одбија да се Донбасу одобри "посебан административни статус" унутар Украјине. Једини начин којим биПорошенко да врати Донбас јесте сила. 30. априла је рекао да "Рат ће се завршити када Украјина поврати Донбас и Крим", а 11. маја: "У то уопште не сумњам: ослободићемо [Доњецки] аеродром  [у Доњецкој области]  јер то је наша земља."

Заменик министра одбране ДНР Едуард Басурин је 27. августа објавио "УОС масовно гранатирају ДНР - драстично погоршање", где се каже да су "Фашисти против цивилних подручја Александровка и Маринка користили тешку артиљерију која је забрањена Минским споразумом. Гађана је и периферији Доњецка." Према томе, када је Порошенко, два дана касније, изјавио да се више неће придржавати споразума Минск II, Путин је одмах ступио у директан контакт са Оландом и Меркеловом, и упитао их да ли још увек у потпуности подржавају споразум.

Резултат је садашњи отворен разлаз САД и Европе у погледу Украјине. Разлаз између Нуландове и Керија је сада разлаз САД и Европе, или, како Нуланд рече 4. фебруара 2014. године кад је потчињенима у Кијеву издавала инструкције за припреме и исход пуча: “F—k the EU!” Изгледа да лидерима ЕУ више није до таквих ствари, сада, годину и по дана касније.



Напомена преводиоца: Текст сам превео са сајта "Новорусија тудеј". Када сам превод завршио и почео да га постављам на блог и убацујем "живе" линкове, проверавајући један "мртав", установио сам да овај текст припада аутору Ерику Зисеу и сајту "Глобал рисерч" - који нису потписани на "Новорусија тудеј".

То није обичан пропуст. И државни руски медији још вуку обичај из времена СССР-а да се туђи интелектуални рад присваја и багателише - да се не наводе аутори и извори, чиме се исказује не само непоштовање према туђем раду и праву, већ је штетно и штеточински: одбијају се и постојећи и потенцијални пријатељи.

На насловној страници "Ћирилизовано" је банер "Novorossia today" и са ње се може слушати радио програм из истог извора. Мислим да је јасно зашто. Јасно ће бити и ако их више не буде. Наказној пракси овакве врсте код утицајних западних медија бих се радовао (да је има, али тамо је власништво светиња), али се код пријатеља и браће не може толерисати, бар не до у бескрај.


Аутор: Ерик Зисе
Извори: Global Research и Novorossia Today
Избор и превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари