СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НАУКА И УМЕТНОСТИ, БЕОГРАД,председнику Владимиру Костићу



Годинама је САНУ препозната у свом народу као антисрпска установа. Жалосно је што се деловање највише научне установе показало као темељ неке нове и друге Србије и као први чин у прекомпоновању српске нације по задатим мерилима глобалиста. Оваквим ставом САНУ додатно усложњава ионако тежак положај Србије и српског народа у целини, ма где се он налази.

Уместо да пружи отпор таквом наметању свести о свеукупној кривици коју треба да прихватимо без поговора, САНУ својим нечињењем не само да није дала одговарајући отпор нападима на српску нацију, језик, културу, историјско наслеђе, као и интегритет Републике Србије, већ је као највиша научна и културна институција отворено почела да преузима и спроводи политику супротну интересима свога народа.

Српско удружење Ћирилица непрестано упозорава српску јавност о нечасној улози САНУ и наводи чињенице због којих је неопходно таквој установи одузети одређење «Српска», јер је недостојна имена српског народа, његове историје и традиције, као што је и недостојна својих часних прегалаца и оснивача, врлих српских синова:

1. САНУ и њен институт за српски језик упркос свим молбама, апелима и петицијама грађана и родољубивих организација и даље штампа речник српскохрватског језика не желећи да се одрекне спровођења осмишљеног српско-хрватског језичког заједништва. САНУ наставља са финансирањем, штампањем и издавањем српскохрватског речника, језика који више не постоји и који је наметнут уместо српског назива језика тзв. Новосадским Договором. САНУ одбија да врати изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.

2. САНУ одбија да угаси Одбор за стандардизацију српског језика, иако је непознат његов начин формирања и рада, а који је усмерен на спровођење језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског народа. Одбор је такође одобрио и крађу српског језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.

3. САНУ никада није недвосмислено потврдила недељивост српског језика као највеће нематеријалне духовне народне баштине Српског народа и сходно томе јавно се одредила према крађи и преименовању српског језика у тзв. бошњачки, црногорски, и сл., као и према дискриминацији српског народа у Црној Гори и Републици Српској, коме је истовремено тзв. међународна заједница одузела право да свој језик назива српским. Истовремено се у Хрватској спроводи затирање ћирилице сходно законима НДХ. Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање прворазредног значаја и САНУ нема право да и даље језичку политику добровољно кроатизује. Српска култура није југославенска и никако не може бити подређена циљевима и потребама Загреба.

4. САНУ одбија да научним установама света проследи књигу Магнум Кримен Виктора Новака, као непобитан доказ страдања српског народа и тиме упозна светску јавност о извршеном геноциду на територији тзв. НДХ.

5. Председник САНУ постаје заштитник сепаратистичке политике тзв „републике косова“ прихватајући њихов захтев за независност, супротно Уставу Републике Србије. Председник САНУ заборавља да је наказна држава Косово настала злочином и протеривањем без повратка српског народа, кршењем свих важећих међународних споразума и да су њихови властодршци пример бескруполозних злочина трговине људским органима.

6. Председник САНУ својим политичким ставом да ЕУ нема алтернативу и „да повраћајући морамо ући у ЕУ“ - организацију спремну да нас прогласи геноцидним народом, злоупотребљава позицију на којој се налази за промовисање својих политичких ставова на линији дневне политичке кампање. Таквим деловањем до краја срозава и обесмишљава смисао постојања САНУ и доказује да је за председника САНУ-а почела да важи и нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести и промени историје српског народа.


У Београду, 18. октобра 2015. год.

За Управни одбор удружења,                                                                     

                                                                                                                            Миодраг Којић, потпредседник

Коментари