Aмерички и израелски ратни злочини

Како описати америчко-израелски однос? „Завереници“? „Зависници једно од другог“? “Frenemies”? Корпоративни медији у Сједињеним Америчким Државама и другим западним земљама игноришу, минимизирају или отворено лажу о садашњем масакру Палестинаца, али би и израелски медији сигурно учинили исто за САД. Како вам изгледа „саучесници у ратним злочинима“?

Од свих сада постојећих партнера у међународном криминалу, Сједињене Државе и Израел су најгори. Заједно са својим мање моћним компањонима, као што је Саудијска Арабија, подстицали су окупације и покоље у огромним размерама. Ипак, једна рука мије другу и није увек јасно ко кога контролише. Израел користи политичку и економску мускулатуру својих присталица да задржи америчке политичаре на „правом путу“, али и не мора пуно да се труди да пронађе пријемчиво ухо у Вашингтону.

После убиства америчког држављанина Анвара ал Авлакија 2011 године, Обамина администрација је одбила да открије правно покриће за убиство. Срећом, тужбе „Њујорк тајмса“ и Америчке уније за грађанске слободе (American Civil Liberties Union) по основу Закона о слободи информисања су откриле да су израелски ратни злочини коришћени као изговор за америчку злочиначку праксу.

Меморандум Министарства правде што га је написао Дејвид Барон, сада федерални судија именован од Обаме, легитимише вансудска убиства на основу тога што Израел чини исту ствар. Израелски Врховни суд је 2006 пресудио да су циљана убиства стотина Палестинаца била легална и да није прекршено међународно право.

Акције страних влада се ретко користе да оправдају одлуке америчке политике. По било којем другом предмету Обама тврди да су Сједињене Америчке Државе изузетне и да морају не само да предводе свет, већ и да му буду једини лидер. Изузетност се очигледно негде загуби када треба образложити државно спонзорисани терор.

Израел постаје згодан изговор за америчку криминалност, али он такође делује и као најгори непријатељ ове земље. Израел је безброј пута ухваћен како шпијунира САД. Израел је убио 34 америчка морнара када је напао брод Америчке ратне морнарице УСС Либерти 1967 године, убио је америчке грађане Рејчел Кори и Фаркана Долгана и користи претњу изборним поразом да задржи америчке политичаре на линији. Ниједно од ових неделе никада није наудило способности Израела да истера своје у Вашингтону. Чак и локални државни политичари широм земље нерадо скрећу са ционистичке партијске линије.

Ипак, Израел је и средство америчког империјализма. Његова наводна потреба за безбедношћу се користи као изговор да се иранска економија уништи санкцијама или било чим другим што такође служи америчким империјалним интересима. Две земље су прави “frenemies”, зависе једна од друге, али су и у високо дисфункционалним односима.

Управо сада Израел у Гази тера по своме, убија мушкарце, жене и децу некажњено. Прича је иста. Израелци у Здероту седе на врху брда и гледају како бомбе падају на куће, школе и болнице – до сада је погинуло најмање 185 људи. Само један Израелац је убијен од ракета Хамаса, за које су Американци рекли да су претња постојању Израела.

Корпоративни медији у Сједињеним Америчким Државама и другим западним земљама игноришу, минимизирају или отворено лажу о садашњем масакру. Најстрашнији пример је АБЦ Њуз, ТВ која је користила видео разарања у Гази и тврдила да је снимак дошао из Израела.

Иако је тачно да фотографије и видеа осакаћене и мртве деце баш и нису врхунска тајна у доба интернета, неко би морао да буде изузетно посвећен да успе у проналажењу информација о израелској политици циљаних атентата и клања читавих породица. РТВ мреже и главне новине могле би да учине такве информације доступним, али се не усуђују да се супротставе политичком поретку.

Барак Обама и његови други партнери у светском гангстеризму, попут премијера Канаде, Велике Британије и других земаља НАТО-а, сви брбљају исте лажи. Као роботи понављају исту мантру, да само Израел, земља скоро без жртава, има право да се брани. Палестинци једино имају право да буду убијени.

Американци су као рогоње који за прељубу последњи сазнају. У великој мери захваљујући медијској и владиној пропаганди, они појма немају ко је агресор, а ко прогоњени. Милиони људи широм света су огорчени и мрзе не само нашег председника и Конгрес, већ сваког од нас као појединца. Израелска и америчка влада су залепиле мете на наша леђа, а грађани ове земље углавном нису свесни опасности по све нас.

Гоњење за ратне злочине никада није било намењено моћним земљама и њеним пријатељима. А кад би било, Барак Обама и Бењамин Нетањаху, Тони Блер и краљ Абдулах, Џорџ Буш и Пол Кагаме би сви одреда били на оптуженичкој клупи. Они дефинитивно јесу криминалци, али криминалци највишег ранга или саучесници. Они никада не сносе последице, али људи у Гази да. И даље.


Аутор: Маргарет Кимберли
Извор: American and Israeli War Crimes | Global Research
Превео: Александар Јовановић
Преузето са: Магацин
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат