Монсанто, Транс-пацифичко партнерство и глобална доминација над храном

Како се преговори о Транс-пацифичком партнерству ближе крају, Елен Браун открива њихову праву сврху: корпоративна контрола светске хране, здравља, животне средине и финансијских система. Од свега тога, храна је највећа…

„Контолишите нафту и контролисаћете народе“, рекао је амерички државни секретар Хенри Кисинџер у 1970. „Контролишите храну и контролисаћете људе.“


А сада је глобална контрола хране скоро остварена, смањивањем диверситета (различитих врста) семена са ГМ семеном које дистрибуира само неколико транснационалних корпорација.

Овај програм је реализован по цену смртне опасности по наше здравље, а ако Транс-пацифичко партнерство прође, не само контрола над нашом храном, већ и над нашим здрављем, нашом животном средином и над нашим финансијским системом ће бити у рукама транснационалних корпорација.

 Добит испред становништва

Генетски инжењеринг је омогућио власничку контролу над семеном од кога зависи светско снабдевање храном. Према интервјуу за Acres USA, биљног патолога Дона Хубера, професора емеритуса (пензионисани, али професори који су још у настави у којој су провели већи део радног века и, углавном, академици – прим. прев) на Универзитету Пердју, две модификоване особине обележавају све генетски модификоване усеве који се данас гаје у свету.

Једна подразумева  отпорност на инсекте. Друга, више узнемиравајућа модификација подразумева неосетљивост на глифосат-хербициде (хемикалије против корова). Најпознатији као Раундап, по најпродаванијем Монсантовом производу тог имена,  глифосат трује све редом, осим отпорне генетски модификоване биљке.

Хербициди на бази глифосата су сада најчешће коришћени хербициди на свету. Глифосат је суштински партнер ГМО-а који су главни посао растуће биотехнолошке индустрије.. Глифосат је хербицид „широког спектра“ који уништава неселективно, не директним убијањем нежељених биљака, већ везујући приступ хранљивим материјама.

Због подмуклог начина на који делује, протурен је као релативно бенигна замена за раније разорне хербициде на бази диоксина. Али бараж експерименталних података сада показује да глифосат – и ГМ храна у коју је уграђен, представљају озбиљну опасност по здравље. 


Велики коорпорацијски брат„Они пажљиво граде Транс-пацифичко партнерство да се осигурају да грађани укључених земаља немају контролу над безбедности хране, над тим шта ће јести, где ће се то што једу гајити, над условима под којима се узгаја храна и над употребом хербицида и пестицида.“
Хербициди на бази глифосата су сада најчешће коришћени хербициди на свету. Глифосат је суштински партнер ГМО-а који су главни посао растуће биотехнолошке индустрије.. Глифосат је хербицид „широког спектра“ који уништава неселективно, не директним убијањем нежељених биљака, већ везујући приступ хранљивим материјама.Због подмуклог начина на који делује, протурен је као релативно бенигна замена за раније разорне хербициде на бази диоксина. Али бараж експерименталних података сада показује да глифосат – и ГМ храна у коју је уграђен, представљају озбиљну опасност по здравље.
Употпуњујући ризичност, ту је и токсичност такозваних инертних састојака који се користе да би глифосат био моћнији. Истраживачи су пронашли, на пример, да сурфактант ПОЕА (POEA ) може убити људске ћелије, посебно ембриона, постељице и ћелије пупчаника. Али ови ризици су пригодно игнорисани.

Широка употреба ГМО хране и глифосат хербицида помаже да се објасни аномалија да САД троше преко два пута више по глави становника на здравствену заштиту него просечно развијене земље, а ипак су далеко доле на скали најздравије светске популације. Светска здравствена организација је рангирала САД као ПОСЛЕДЊУ од 17 развијених земаља, гледајући целокупно здравље .

Шездесет до седамдесет одсто намирница у супермаркетима у САД сада су генетски модификоване. Насупрот томе , у најмање 26 других земаља – укључујући Швајцарску , Аустралију , Аустрију , Кину, Индију, Француску, Немачку, Мађарску, Луксембург, Грчку, Бугарску, Пољску, Италију, Мексико и Русију – ГМО су потпуно или делимично забрањени а значајна ограничења на ГМО постоје у око шездесет других земаља.

Забрана ГМО и употребе глифосата може значајно допринети побољшању здравља Американаца. Али Транс-пацифичко партнерство, глобални трговински споразум за који Обамина администрација тражи „Fast Track status“ ( убрзаног и олакшаног процеса – прим. прев.), ће блокирати ту врсту на узрок усмереног фокуса на кризу здравства.

Учинак Раундапа

Усеви отпорни на Раундап могу избећи убијање од глифосата, али не могу побећи од његове апсорпције у своја ткива. Хербицид-толерантни усеви имају знатно виши ниво остатка хербицида од других усева. У ствари, многе земље су морале правно да повећеју дозвољене нивое – и до 50 пута –  да би олакшале увођење ГМ усева.

У Европској унији,  дозвољени ниво остатака хербицида у храни ће порасти 100-150 пута, ако нови предлог Монсанта буде одобрен. У међувремену, појавили су се хербицид-толерантни „супер корови“, захтевајући још веће токсичне дозе и токсичније хемикалије да би се биљка убила.

Људски ензими су погођени глифосатом као и биљни ензими: хемикалија блокира апсорпцију мангана и других есенцијалних минерала. Без тих минерала, не можемо правилно метаболизовати храну. То помаже да се објасни раширена епидемије гојазности у Сједињеним Државама. Људи једу ли једу, покушавајући да унесу хранљиве материје којих једноставно нема у њиховој храни .

Према истраживачима Самселу и Сенефу у „Биосемиотска Ентропија : поремећај , болести и морталитет“, април 2013 (Biosemiotic Entropy: Disorder, Disease, and Mortality) :

„Инхибиција глифосата у цитохром P450 (CYP) ензим је превиђена компонента његове токсичности за сисаре. CYP ензими играју кључну улогу у биологији . … Негативан утицај на тело је подмукао и манифестује се полако током времена као упална оштећења ћелијских система у телу.“

„Последице су већина болести и стања повезаних са западњачком исхраном, који укључују гастроинтестиналне поремећаје, гојазност дијабет, болести срца, депресију, аутизам, неплодност, рак и Алцхајмерову болест. „


Више од 40 болести је повезано са употребом глифосата, а појављује их се још. У септембру 2013, Национални Универзитет из Рио Куарта у Аргентини је објавио резултате истраживања који кажу да глифосат поспешује раст гљивица које производе афлатоксин Б1, једну од најканцерогенијих материја.

Лекар из Чакоа, Аргентина, изјавио је за Асошијетед прес: “ Ми смо, од прилично здравог народа, дошли до популације са једном од највиших стопа канцера, урођених дефеката и болести ретко виђаних раније.“ Гљивичне израслине су се значајно повећале на усевима америчког кукуруза.

Глифосат је такође нанео озбиљну штету животној  средини. Према извештају Института за науку у друштву ( Institute of Science in Society) из октобра 2012 :

“ Агробизнис тврди да ће глифосат и глифосат – толерантни усеви побољшати приносе , повећање профита пољопривредника и користити животној средини смањењем употребе пестицида .

Управо супротно је случај … Докази указују на то да су глифосат хербициди и глифосат – толерантни усеви имали штетне ефекте у широком обиму, укључујући глифосат-отпорни супер коров, заразне биљне ( и нове сточне ) патогене, редуковано здравље усева и приноса, штете по нециљане врсте, од инсеката  до водоземаца и стоке, као и смањену плодност. „


Политика адутира науку

У светлу негативних налаза, зашто су Вашингтон и Европска комисија наставили да подржавају глифосат као безбедан ? Критичари указују на лабаве прописе, велики утицај корпоративних лобиста и политичку агенду која има више везе са моћи и контролом него заштитом здравља људи.

У пионирској књизи из 2007.год, „Семе уништавања: Скривени план иза генетске манипулације“ (Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of Genetic Manipulation), Вилијам Енгдал наводи да су глобална контрола над храном и депопулација постале стратешка политика САД под Рокфелеровим штићеником Хенријем Кисинџером и да, заједно са нафтном геополитиком, оне треба да буду нова „решења“ за претње глобалној моћи САД и да Америци омогуће даљи приступ јевтиним сировинама из света у развоју.

У складу с тим планом, влада је показала изузетну борбеност у корист биотехнолошке индустрије агробизниса, опредељујући се за систем у којем индустрија „добровољно“ саму себе регулише. Био-инжењерска храна се третира као „природни адитив“ и за њу нису потребне никакве посебне провере.

Џефри М. Смит, извршни директор Института за одговорну технологију, потврђује да политика америчке Управе за храну и лекове омогућава биотехнолошким компанијама да саме утврде да ли је њихова храна безбедна. Достављање података је потпуно добровољно. Он закључује:

„У критичкој арени истраживања безбедности хране, биотехнолошка индустрија је без одговорности, стандарда и без рецензија. Лош наук науци.“

Без обзира да ли је депопулација намерни део плана, широка употреба ГМО и глифосата даје тај резултат. Својство глифосата да изазива ендокрина оштећења је повезано са неплодношћу, урођеним дефектима и заустављеним полним развојем.

У руским експериментима , животиње храњене ГМ сојом биле су стерилне од треће генерације. Огромне количине обрадивих површина су такође систематски уништене затирањем корисних микроорганизама који омогућавају да биљни корен из земљишта узима хранљиве материје .

У освешћујућем документарцу Гарија Нула, „Семе смрти: Разоткривање лажи о ГМО“ ( Seeds of Death: Unveiling the Lies of GMOs), Др Брус Липтон упозорава: „Ми водимо свет у шесто масивно изумирање живота на овој планети…Људско понашање подрива животну мрежу.“


ТПП и међународна корпоративна контрола

Како су разорни закључци ових и других истраживача људе широм света упозорили на опасности од ГМО хране и Раундап, транснационалне корпорације барабар са Обамином администрацијом раде на брзој реализацији Транс-пацифичког партнерства, трговинског споразума који би владе лишио моћи да регулишу активности транснационалних корпорација.

Преговори се од Конгреса држе у тајности, али не и од корпоративних саветника, од којих је 600 консултовано и зна детаље. Према Барбари Чичерио из Nation of Change:

„Транс-пацифичко партнерство ( ТПП ) има потенцијал да постане највећи регионални споразум о слободној трговини у историји …“

„Главни преговарач из области америчке агрикултуре је бивши Монсантов лобиста, Ислам Сидик. Ако ће ратификовање ТПП-а наметнути казнене прописе који дају мултинационалним корпорацијама невиђено право да захтевају накнаду од пореских обвезника, због политике коју корпорације сматрају препреком за свој профит…“

“Они пажљиво граде Транс-пацифичко партнерство да се осигурају да грађани укључених земаља немају контролу над безбедности хране, над тим шта ће јести, где ће се то што једу гајити, над условима под којима се узгаја храна и над употребом хербицида и пестицида.”

Безбедност хране је само једно право и заштита која може пасти од овог супер-оружја међународне корпоративне контроле. У априлском интервјуу из 2013 за  The Real News Network, Кевин Зиси је ТПП назвао „НАФТА на стероидима“ (North American Free Trade Agreement -NAFTA) и „глобалним корпоративним ударом“. Он је упозорио:

„Без обзира до чега вам је стало – плате, радног места, заштите животне средине…овај споразум ће на то негативно утицати…Ако држава предузме кораке да регулише финансијску индустрију или успостави јавну банку да заступа јавни интерес, онда споразум може бити правно оспорен, тужен.“

Повратак природи : Није касно

Постоје сигурнији, разумнији и више земљи сроднији начини да се народи нахране. Док Монсанто и амерички регулатори намећу ГМ усеве америчким породицама, руске породице показују шта се може урадити са пермафрост методама на обичним окућницама.

У 2011, 40 одсто руске хране је било гајено на дачама ( баштама викендица или на парцелама). Баште дача произвеле су преко 80 одсто воћа и бобичастог воћа државе, преко 66 одсто поврћа, скоро 80 одсто кромпира и скоро 50 одсто од националне производње млека. Већи део тога је конзумиран у сировом облику. Према Владимиру Мегреу, аутору бестселер серијала  „Ringing Cedars“:

„У суштини, руски баштовани показују да баштовани могу да нахране свет – и да вам не треба никакав ГМО, индустријско фармерство или било који други технолошки трик да свако има довољно хране за јело.

Имајте на уму да Русија има само 110 вегетативних дана у току године – дакле, у САД, на пример, производ баштована би могао да буде знатно већи. Данас, међутим, амерички травњаци заузимају два пута више површине од руских башта – не производећи ништа изузев индустрије за негу травњака од више милијарди.“

Само око 0,6 одсто укупне пољопривредне површине САД је намењено органској пољопривреди. Ова област треба да буде знатно проширена ако желимо да избегнемо „шесто масовно изумирање“. Али прво морамо затражити од наших представника да зауставе убрзану процедуру и да не гласају за ТТП, да траже глобалну обуставу употребе глифосат-хербицида и ГМО хране.

У питању је наше здравље, наше финансије су у питању и у питању је животно окружење.


Аутор: Елен Браун
Извор: Monsanto, the TPP and global food dominance - News - The Ecologist
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат






Коментари