субота, 05. децембар 2015.

Мирослав Лазански нема пооојма!

Ево шта написа наш вајни војни аналитичар


 
"У војном смислу, НАТО уласком Црне Горе не добија скоро ништа. Можда највише 300 војника за „топовско месо” у операцијама широм света и под страном командом. Аеродроми и луке Црне Горе немају велики капацитет прихвата, пошто су стандарди НАТО-а, да би им нека лука или аеродром били и сталне базе, могућност пријема и логистике највећег брода и највећег авиона. А то су нуклеарни носач авиона класе „нимиц” од 100.000 тона и транспортни авион типа „галаксија”. Јер „Нимиц” нема где да пристане у Црној Гори. Може само да остане испред луке. Ипак, НАТО-у је политички важан улазак Црне Горе, јер ако се не шири – он стагнира. Попут сваке мултинационалне компрадорске компаније. Нови простор и ново тржиште. То је оно што Црна Гора уноси у алијансу. Какве реформе и демократија." - Политика Online - Стрико

"Њујорк тајмс" о штрајку руских камионџија код Москве

Руске камионџије, бесне због нових путарина, блокирале путеве код Москве



Стотине камиона за дуголинијски транспорт је у петак блокирало подужу секцију московске обилазнице, протестујући због новог државног намета, првог знака да привредни проблеми Русије могу еродирати подршку власти председника Владимира Путина.

Едуард Лимонов: Црна Гора и НАТО


Russia Insider:

Едуард Лимонов је познати руски писац и важи за припадник крајње левице. Добровољац на страни Срба у грађанском рату у бившој Југославији 1990-их је бесан је на монтенегринску владу која је недавно прихватила позив да уђе у НАТО - исти онај војни савез који јој је бомбардовао земљу.

Још једна словенска земља је изневерила вековно пријатељство Русије.

Српско удружење "Ћирилица" Београд: Промоција књиге "Бити Американац" Хенрија Луиса Менкена


Мислим да нико до сада није боље описао ту бесрамну, изазивачки постављену америчку лаж, то свесно безобразно хвалисање и слепо праћење вођа као Хенри Луис Менкен. Интимни познавалац америчке сцене, неуморни хроничар и аналитичар америчког друштва, за живота је објавио преко шездесет томова. Прошао је све нивое новинарске хијерархије, од репортера до уредника, а био је и ратни дописник. Ко воли да изучава Американце, ово је прворазредно штиво, без увијања, и са гомилом драгоцених опсервација. За сладокусце, на крају књиге, налази се индекс од преко 450 личних имена са оригиналним спеловањем тако да свако може на интернету да провери о каквим се особама ради. Књига је замишљена као фини инструмент за проучавање америчке сцене, те „бљештaве, прекомерно динaмичне и бескрaјно гротескне дрaме aмеричког животa“.