Вељко Лађевац: А они једва дочекали



А они једва дочекали
 
 
Што виси капија?
Где вам је ограда? 
Што је цреп крив?
Докле је ваше? 
Има ли ишта ваше?
Што је подрум празан? 
Што су бурад сува?
Што је паучина на икони? 
Што није окречено?
Где ми је слика са заната? 
Где је очева слика из армије?
Где вам је кућно дрво? 
Кад га пре одсекосте?
Где је чуваркућа? 
Где је љуљашка? 
Ко је затрпао бунар?
Што хлеб не печете?
Што се не изувате кад улазите?
Што вам мишеви трче по тавану?
 
Што шурујете са онима, да им име не помињем? 
Јесте ли заборавили шта су нам учинили?
Да идете на гробље не би заборавили!
Што до касно спавате?
Како уопште спавате кад сте такви?
Где вам деца спавају?
Да л' вам деца гладна спавају?
 
Знате ли род бар до трећег колена?
Знате ли где смо пушке закопали?
Што се не крстите пре вечере?
Где је она моја јабука?
Што сте се омусили и само ћутите?
Одговарајте!
 
Али деда,
ти си јуче умро.
Врати се и лези.
Смеје нам се свет.
 

Вељко Лађевац
Неко ко носи презиме Лађевац мене као пилота је одмах подсетио на Лађевце. 
Проста, а тешка Вељкова питања, постављена преко деде, свакако нису авијатичарска, али небеска јесу. Замислимо се над њима. 

Приредио за Ћирилизовано:
пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић-пилот

Коментари