Нови светски интернет поредак...НАТО-а

Илустрација, извор: Cyber Security Nation: Why Israel Is A Cyber Security Leader | Technology News

Црифин Базе, један од архитеката израелских војних одбрамбених информатичких снага, предложио је 2015. године да се оснује глобални безбедносни савез - сличан НАТО-у - за супротстављање информатичким претњама. Или, како рече бригадни генерал Израелских одбрамбених снага Габријел Брен: "Размишљамо о војном облику савеза који би служио заједничкој одбрани нација које слично мисле...Ако хоћете, на основу нечега што би, угрубо, било Информатички Члан 5 сличан садашњем Члану 5.(Повеље НАТО-а - прим. прев.)." А израелски премијер Бењамин Нетанјаху је такав орган информатичке безбедности описао као "нову авијацију за нове опасности".

Израел је већ етаблирани светски центар информатичке безбедности. Захваљујући великим улагањима у војску, мору новопокренутих компанија које се баве високом технологијом и информатичком безбедности, а посебно повољним економским условима, Израел је постао један од најистакнутијих светских лидера у домену информатичке безбедности. Са више од 300 компанија управо из те области, Израел је други највећи извозник информатичких производа, одмах после Сједињених Америчких Држава.

Да ли је "сајбер алијанса" одрживо решење за НАТО?


Интернет као ново ратно поприште

НАТО-ов Центар за заједничко стицање вештина у информатичкој одбрани (Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence - CCD CoE) из Талина у Естонији није део командне структуре алијансе, али пружа стручно усавршавање државама чланицама. Војна вежба “Cyber Coalition 2014” можда представља модел најсличнији израелском пројекту. Као до сада највећа иницијатива у информатичкој одбрани, није само начин да се испроба и унапреди НАТО-ова онлајн респонзивност, већ и јединствена платформа за окупљање више од 600 стручњака из целе алијансе.

Посвећеност НАТО-а овом новом нивоу информатичке сарадње најјасније је изражена ажурирањем Члана 5 Северноатлантског споразума, који сада прописује да велики дигитални напад на државу чланицу значи напад на све државе НАТО-а. Међутим, и како се каже у недавном извештају тинк-тенка Чатам хаус, овим се само повећава недоумица - шта је "велики" дигитални напад.

Иако су информатички напади укључени у Члан 5. још 2011. године, а заједничке вежбе сајбер-одбране изводе скоро деценију, сајбер напади постају све продорнији и ефикаснији - део савремене војне стратегије.

После сукоба Русије и Грузије 2008. године, руски хакери су ушли у систем грузијског Министарства унутрашњих послова. Пре тога, 2007. г., изведени су велики информатички напади на Естонију, а још раније, 1999.године, за време операција на Косову, снаге НАТО-а су потпале под удар сирових информатичких напада.

Што даје само наговештај руских способности.

Према компанији FireEye која се бави питањима информатичке безбедности, Русија је од 2007. године напала владе и војске неколико земаља Источне Европе, и кључне европске безбедносне организације. А iSight Partners је прошле године саопштио да су "руски хакери искористили рањивост Мајкрософтовог оперативног система Виндоуз да шпијунирају рачунаре НАТО-а и других европских влада".

Такви напади постају норма за војне операције, јер помоћу њих се процењује респонзивност непријатеља пре него што се крене у акцију. Зато CISCO, као главни партнер НАТО-а у области информатичке безбедности, истиче да је повећање сајбер-сарадње између чланица од виталне важности. Међутим, предност сарадње обично бива надвладана императивом заштите најсавременијих технологија и тајни државе.


Геополитички оквир информатичке политике

Један од многих изазова у стварању кохерентне политике НАТО-а је то што нема сагласности свих чланица да деле информатички осетљиве обавештајне податке. Члан 5. сада од чланица тражи да открију своје капацитете у информатичкој одбрани, што, ма и овако ограничено само на НАТО савезнике, може наудити америчкој обавештајној заједници. У ствари, врло лако може постати двосекли мач за све инволвиране.

Други непосредни изазов НАТО-а је то да, с обзиром да је већина чланица у Европи, постоје очигледна институционална преклапања са Европском унијом, што многе креаторе политике наводи на сумњу да ли или не би требало да НАТО води европску информатичку одбрану.

Иронично, али дигитални свет, наизглед без граница, удари баш у зид безбедности. Што рече Шин Мекгурк, директор Националног центра за интеграцију комуникација и информатичке безбедности у оквиру Министарства унутрашње безбедности: "Информатички свет нема граница...Политика, међутим, функционише другачије. Нису се све привреде подједнако опоравиле од финансијске кризе 2008. године, а имајући у виду колико су неке чланице НАТО-а остале позади, трошкови стварања информатичке одбране значајних могућности заиста јесу велика препрека."


Опције за Информатички НАТО: Исток

Израел је шампион у политици информатичке безбедности. Стратегија му, међутим, још увек одражава локалне безбедносне проблеме, што утиче и на израелске амбиције у погледу глобалне информатичке алијансе. Али широк правни оквир који је створио може бити сјајан узор за НАТО. Како каже главни архитекта технолошког развоја Израела: "Циљ израелског предлога информатичке алијансе је откривање и спречавање претњи пре но што чланице буду принуђене да активирају "информатички Члан 5" механизма заједничке одбране."

А о томе и јесте реч - способности превентивног деловања, заустављању безбедносних упада пре но што се дође то тачке с које нема повратка. Таква неопходност изазива и вапаје, сличне ономе Форбсовог експерта за обавештајна питања Андерса Кора, који је раније ове године позвао на веће ангажовање у Азији и на Пацифику, што би и НАТО-у помогло да предводи у домену информатичке безбедности: "Заштита земаља НАТО-а од информатичких напада и информатичких крађа војних и других осетљивих технологија сада захтева ширење НАТО-овог "кишобрана" информатичке безбедности и на развијене демократске државе Азије и Пацифика."

За тако нешто већ постоји преседан. НАТО је своју информатичку одбрану за државе нечланице отворио још раније, 2015. године, када је Шведска, као контрибутивни учесник, приступила Центру за заједничко стицање вештина у информатичкој одбрани из Талина.


Напомена преводиоца: И аутор овог чланка и извор, веб-сајт Republic of the East су канадска средства НАТО-а. Пјер-Оливије Бусијер је млађи истраживач у NATO Association of Canada и службеник деска монтреалског Института за људска права и истраживање геноцида, а Republic of the East | East to No One је, а шта друго, "непрофитна организација", како пише у рубрици About Us | Republic of the East.

Дакле, изабрани народ гојима поручује ко треба да их учи информатичкој одбрани - преко Канаде, државе у којој је приватност већ постала "зломисао", а свака критика државе Израел - антисемитизам кажњив робијом.


Аутор: Пјер-Оливије Бусијер
Извор: The Internet of NATO | Republic of the East
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари