Ћирилизовано : Русија и Кина под једним ударом

Русија и Кина под једним ударом

Запад може да уништи пројекат евроазијске уније и "Пута свиле" преко државног удара у Казахстану

Извор за фотографију: Казахстан: Кровопролитие в Актобе застало власти врасплох | Политика | ИноСМИ - Все, что достойно перевода © аккаунт сообщества Aktobe People в сети «ВКонтакте»

Специјалне служб Казахстана јавиле су да је државни удар осујећен. По њима, вођа завере био је директор компаније "Шимкентпиво" предузетник Тохтар Тулешов. Ако је информација служби безбедности тачна, у опасности су били интеграциони процеси у евроазијском простору, које су иницирале Русија и Кина.

"План дејства је предвиђао дестабилизацију земље кроз стварање жаришта напетости, организовање протеста и масовних немира, после којих је планирано да се створи тзв. алтернативна Влада и промени структура садашње власти" - каже званични извештај Комитета за националну безбедност Казахстана.

По специјалним службама, "краљ пива" Тулешов је за свој државни удар циљано тражио присталице широм земље. При том се оружје скупљало одсвуда. Нису се гадили ни складиштења дроге која би се продавала да би се имало новца за "револуцију" ...

До скора, Казахстан је сматран за политички стабилну земљу. Али недавно, у априлу и мају ове године, догодио се талас масовних народних демонстрација. За навикле на устаљени политички живот Казахстана то је постао изазов и испит чврстине.

Наравно, сви нагађају ко ће бити следећи шеф републике. Сада је Нурсултан Назарбајев - неприкосновени лидер нације. Чак и незадовољни његовим друштвено-економским курсом признају да је захваљујући Назарбајеву држава успела да избегне унутрашње сукобе. Али он има већ 75 година, и нико не зна како ће власт пренети и на ког наследника.

Све време треба имати на уму да од политичка стабилност у Казахстану зависе пројекти евроазијских интеграција. Кина је уложила милијарде долара у изградњу инфраструктуре "Новог пута свиле". Значајан део транзита ће ићи преко територије Казахстана. Истовремено, Казахстан је главни савезник Русије у Евроазијскијом економском савезу (ЕАЕС) и ОДКБ. Тако, организовање немира у Казахстану може одједном да уништи многе геополитичке амбиције и Москве и Пекинга.

- У Казахстанупостоји могућност државног удара - рекао је шеф Одељења за централну Азију Института земаља ЗНД, Андреј Грозин.

- То је прича о казахстанској елити. Један званично потврђен случај, не, припреме државног удара, већ пре оружане побуне, се већ догодио. Тада је бивши зет председника, Рахат Алијев, био оптужен за припрему побуне. Војни суд га је на затвореном суђењу осудио на 25 година, затим на још 25. Друга ствар је што је био у изгнанству и живот окончао, према званичним подацима, у бечком затвору.

Осим овог случаја, постоје и мање познате чињенице. Током протеклих десет година, била су два могућа пуча у Казахстану. У 2009. години је била раширена верзија о завери клана "јужњака" под вођством бившег директора канцеларије председника Сарибаја Калмурзајева, сада покојног.

У 2011. години су биле веома распрострањене гласине да су ојачали паралелни механизми власти окупљени око првог човека после председника, шефа његове администрације Аслана Мусина. Сада је Мусин амбасадор Казахстана у Хрватској, и очигледно је да се неће убрзо вратити.

Казахстанска елита је сталној борби између кланова. Могуће је да су гласине о заверама тек покушаји да се дискредитују конкуренти. Али борба постоји.

Ни тренутна ситуација није тако једноставна. У последњих неколико година, повећано је врење унутар елите, прича се да би се у Републици могао појавити нови премијер. За промене у влади, које су почеле након пролећних демонстрација, многи сматрају да су недовршене. Већ су послали у пензију министра националне економије Ерболата Досајева и министра пољопривреде Асилжана Мамитбекова. И, како кажу, ту није крај.

Очигледно, око нове номинације за премијера води се озбиљна, тајна борба међу руководиоцима. Могуће је да у овој борби буду коришћене различите технике.

Немојмо заборавити да је таква интрига у 2011. години резултирала пуцањем полиције на демонстранте у Жанаозену. По многима, узрок трагедије се налази у борби елита са сувише јаком позицијом тадашњег шефа канцеларије председника.

Садашње оптужбе против Тохтара Тулешова можда немају толико објективан карактер колико карактер сукоба између кланова.

Ово је искључиво борба између кланова?

- Спољне снаге, наравно, неће остати на маргинама. Уверен сам да већина светских играча данас прати промене у власти Казахстана. Свако разуме последице. И у Москви, Пекингу, Вашингтону и Бриселу. Сада се много тога одлучује.

Ако се промена на власти убрза, премијер може да се нађе на победничкој позицији. Према Уставу Казахстана, у случају да је председник спречен да врши дужност, њега мења председник горњег дома, а затим доњег, па тек онда премијер. Али једна ствар је Устав, а друга - реалне могућности људи на одређеним позицијама.

Око места премијера ће се борити не само казахстански кланови. О утицају на новог човека ће морати да постигну договор и спољне силе. Нови премијер би могао да постане следећи председник.

Наравно проблеми су пре свега у казахстанској држави. Потичу од елите и нерешених социјалних и економских проблемима. Земља тоне у кризу, што доприноси већој нестабилности. У складу с тим, страни центри ће бити принуђени да се активније укључе у послове Казахстана.

Са искуством Украјине, Русија и Кина неће остати по страни. Без Казахстана, све стратегије Кине "један појас – један пут" ће бити безвредне. Без Казахстана, наши интеграциони процеси се поништавају и руши се цела архитектура ЕАЕС-а. Дакле, Русија и Кина ће се борити врло озбиљно за Казахстан, ако буде било потребе.

Која идеологија може бити употребљена од стране оних који се боре за власт у Казахстану?

- Јасно је да Казахстан није угрожен на начин да постане део заједничког европског дома. Ускоро ће при покушајима "Мајдана" користити потпуно рационалне слогане. Такозвана "креативна класа", која не ради нигде али много седи на интернету, у Казахстану је малобројна и ни на шта не утиче.

Остају националисти, који могу да одиграју своју улогу. Друго је што у Казахстану нема националиста који личе на украјинске фашисте. Постоји одређени заједнички начин размишљања. Националистички дискурс је концентрисан међу интелигенцијом. То су обично научници са образовањем у друштвеним наукама, неки аутори, псеудоисторичари, неуспешни новинари и тако даље. То је контингент "бораца за слободу". Али у Казахстану постоји један феномен: сачувало се поштовање према високообразованој особи која пише на казашком језику. Такви људи имају утицај на свест масе.

Али националисти, за разлику од оних у Украјини, немају борбене јединице. А служба безбедности је довољно паметна да не кокетира са националистима, који могу измаћи контроли. Свако организовање које укључује борбену обуку није дозвољено.

Да ли постоји механизам за пренос власти у Казахстану после одласка Назарбајева?

- Можда. Можда је у столу председника неки скривени план. Али друштво не зна о том плану ништа, као ни велика већина елите.

Постоји формална уставна норма, и она је у реду. Али била је у реду и процедура прописана у Туркменистану уочи 2006. године, односно непосредно пре смрти Сапармурата Нијазова, па није ишло баш како је написано. У Туркменистану се окупила војска на челу са шефом председничке службе безбедности, и изабрала, како су они мислили, кога ће контролисати, Курбангули Бердимухамедова. Резултат ? За годину дана сви су се обрели или у затвору или пензији, а Бердимухамедов влада сам.

У Казахстану, већина сматра да неће ићи по написаним правилима. Једноставно ће се окупити, не генерали, већ представници регионалних кланова, лидери финансијских и индустријских група. Али то ће бити само ако садашњи председник не буде у стању да контролише ситуацију.

Већ десет година, постоји притисак на друштво и на владајућу класу, јер нико није сигуран у будућност. Сви се плаше промена и елите која се не може договорити. У идеалном случају, сви виде Назарбајева као вечног председника. Како ће се понашати елита у случају кризе – нико не може да да никаве гаранције. Зато су на муци и руски и западни и кинески стручњаци. Последњих десет година сви покушавају да погоде ко ће постати следећи премијер.

- Догађаји у протекла два месеца показују да досадашње самозадовољство руководства Казахстана не одговара стварном стању ствари - каже заменик шефа сектора за Централноазијске студије руског Института за стратешко истраживање Дмитриј Александров.

- У Казахстану се компликује социјално-економска ситуација, вероватноћа потреса расте. Ипак, не бих драматизовао ситуацију. Власт у земљи је довољно стабилна. Али не онолико колико се донедавно мислило. Казахстанске власти су себе убедиле да је њихова земља пример стабилности у централној Азији. Не треба заборављати ни на реметилачки потенцијал елите.

Која је улога спољних сила у нарастању незадовољства у друштву?

- Протести у априлу и мају су показали да су "пожар" почели да распирују прозападни медији. Американци нису одступили од своје праксе "обојених" револуција. Сада им се чини да је наступио повољан тренутак.

Исламистичке групе такође не одустају од могућност организовања нереда у Казахстану.

Да ли у Казахстану постоји систем преноса власти?

- Назарбајев не може да се пореди ни са једним садашњим политичарем Казахстана. Ниједан од њих нема такав утицај. Упркос својим годинама, Назарбајев контролише ситуацију.

Постоји ли воља да се на демократски начин у будућности изврши пренос власти? Ја сам лично веома скептичан према демократским процедурама у централној Азији. Нисам сигуран да су они гаранција против социјалне експлозије, већ супротно. Слободни избори могу само изазвати оштру конкуренцију. Данас у било којим изборима побеђује Назарбајев јер у очима јавности он је гарант стабилности.

Колико су за нас опасни немири у Казахстану?

- Ми имамо дугу границу са Казахстаном, то је наш партнер у ЕАЕС-у и ОДКБ-у. Дестабилизација ситуације не може а да негативно не утиче и на нас. Ни Кина није заинтересована за дестабилизацију Казахстана. Због "Пута свиле" и ујгурског фактора.

Али нестабилност је у интересу Запада и исламиста, морамо то запамтити.