Кашуби: Бруси (Brusy)

Градић у кашупском региону Забори (Zabory), са преко 5000 становника, 35 км од града Кошћежине (Kościerzyna) и 25 км од града Хојњице (Chojnice). Његове становнике зову Заборацима (Zaboraki) или Кребанима (каш. Krëbanë). На југоисток од Бруса се простире Заборски парк природе.

Пре 1324. године, када су Бруси по први пут споменути у документима, представљали су главни центар запорског краја. Крсташи су, ипак, откупили оближње село Кособуди (Kosobudy) и од њих направили главни административни центар, коме су Бруси подлегали скоро 400 година. Развој Бруса је започео тек у 19. веку, када је постављен макадам и отворена железничка пруга Кошћежина-Хојњице. Од друге половине 19. века представљају најважнији пољски просветни и привредни центар у том делу региона (за разлику од других германизованих градића. - прим. Д. В. Пажђерски). Основана је Народна банка, задруга „Трговац” („Kupiec”) и културне институције, попут мешовитог хора и библиотеке.

Бруси су увек биле сматране за чисто и вредно село и данас су такве као градић. Становници су поносни на једину кашупску гимназију у Кашупској Земљи и тиме да се код њих одржава Међународни фестивал фолклора, као и чињеницом да представљају место доста честих сусрета научника, писаца и других кашупских делатника. Приликом фестивала, до изражаја долази квалитет локалног кашупско културно-уметничког друштва „Кребани”. Значајан је такође и месни Центар за културу Јана Карновског, песника бруског краја и његових изузетних становника (Jan Karnowski, значајни кашупски делатник из међуратног периода. - прим. Д. В. Пажђерски), који води порекло из оближњег Чарнова (Czarnowo).

Из околине Бруса порекло води и један од најзначајнијих кашупских писаца и новинара, недавно преминули Стањислав Пестка (Stanisław Pestka, псеудоним Јан Збжица - Jan Zbrzyca), који је у време највеће антисрпске кампање у Пољској и западном свету, на почетку 21. века, објавио превод (највероватније уз помоћ раније објављеног пољског превода) средњовековне песме Натпис на стубу мраморном на Косову – приписује се Деспоту Стефану (каш. Nôpismò na kòsowsczim stołpie, 2002; поново објављена у другом делу најзначајније антологије кашупске поезије: Skrë ùsôdzkòwi mòcë. Antologiô kaszëbsczi pòezji. 1991-2008, стр. 53).

Монументална црква Свих светих у неороманском стилу, порекло води из 1879. године, док је његова унутрашњост украшена у 17. веку. Иза цркве се налази гробница заслужне поморјанске породице, Шикорских (Sikorscy), власници поседа у Великим Хелмима (Wielkie Chełmy). У четврти Јагле (Jagle) се може посетити изложба (на отвореном) једног од најславнијих кашупских уметника-наиваца Јузефа Хелмовског (Józef Chełmowski).

Бруси су такође центар шумске привреде и, на неки начин представљају „шпајз” и индустријско залеђе Тухолске прашуме (Bory Tucholskie). Тамошња предузећа спадају у ред највећих у целој Пољској, које се баве прерадом шумских плодова и гљива, воћа и поврћа. Као пример се може дати да је прерада гљива, на дневном нивоу, некад била чак 50 тона!

Назив насеља води порекло од регионализма „брус” - млинског камена.

Чланак Тадеуша Болдуана, Руже Островске и Изабеле Тројановске о Брусима превео, адаптирао и допунио Душан-ВладиславПажђерски.