Рабин Шмули Ботич: Време је да се Јевреји прозелитизују

Без обзира како гледали на демографска истраживања, једна ствар је јасна, број Јевреја се неће повећати ако наставимо да свакодневно губимо Јевреје и потенцијалне Јевреје због мешовитих бракова, асимилације и отуђења. На наталитет утичу и економске силе; што је становништво бројније, Јевреји имају мање деце. Чак се и ортодоксни Јевреји, које многи сматрају једином машином за раст становништва, осећају спутаним све већим трошковима јеврејског образовања. Трошкови школовања у нашој заједници служе као природно контрацептивно средство.

Овакав тренд не сме потрајати ако јеврејски народ мисли да преживи и напредује.

Данашњих 15 милиона јевреја у целом свету је бесконачно мали делић светског становништва од три милијарде људи. Да јудаизам опстане, ми морамо бар да удвостручимо нашу бројност, а једини начин да то учинимо је да имамо више деце и променимо нашу политику недобродошлице и захтевања халахистичког (Халаха, јеврејски правни систем, део Талмуда - прим. прев.) преобраћања у јудаизам.

Иако се прозелитизам најчешће повезује с хришћанством, и Јевреји су деловали зилотски. Сју Фишкоф у "Пробај и свидеће ти се! Да ли Јевреји треба да прозелитизују?" (Sue Fishkoff: “Try it You’ll like it!” Should Jews Proselytize?”) примећује, да: "Јудаизам има дугу историју не само срдачног примања, него и охрабривања гоја да постану Јевреји. Од првог дана, када је Аврам подигао кремен камен и обрезао се - што је било прво преобраћање у јудаизам - стари Израелити су отворено ширили своје учење међу народима на које су наилазили." Фишкоф каже да је јеврејски прозелитизам био до те мере успешан да се процењује да је до првог века нове ере читавих 10% становништва Римског царства било јеврејско, а то је скоро осам милиона људи. "Јевреји су стали са прозелитизацијом, пише Сју Фишкоф, "због притиска хришћанских и муслиманских владара - 407. године, када је Римско царство преобраћање у јудаизам ставило ван закона и прекршиоцима запретило смртном казном".

Али, за разлику од онога што се чинило раније, ја не заступам прозелитизам према људима оданим некој вери. Ми Јевреји не верујемо да би побожни нејевреји побољшали своју егзистенцију кад би постали Јевреји. Али ту су безбројни милиони људи који живе ван верског оквира. И њима је потребан духовни живот, па ја не видим разлога зашто се њима не би понудио јудаизам.

Наравно, моја основна циљна група су људи који јесу рођени као Јевреји, али то не знају или се не идентификују као такви. Њих морамо поучити вери којој припадају, али сматрам да јудаизам има шта да пружи и људима без вере, онима који кажу да им религија ништа не значи.

Три велика лична изазова нашег времена су: неспособност остајања у браку и неговања љубавне, страсне и интимне везе; неспособност подизања надахнуте деце; и неспособност да будемо срећни.

Јудаизам је јединствен и по томе што усклађује ове потребе, јер наша вера је на окренута богатству свакодневног живота; за разлику од других религија које траже некаква царства или више брину о оностраном свету него о оном  у којем сада живимо. За разлику од свих других религија, ми Јевреји не полажемо ауторска права на истину. Ми не верујемо да си поставши Јеврејин блискији Богу него хришћанин или муслиман. Ми Јевреји поштујемо божанска својства других вера која доводе до праведног живота. Али верујемо и у то да светлост јеврејства може обасјати земљу.

Делом, то подразумева ширење светлости јеврејских вредности, али и задобијање што више преобраћеника у јудаизам.

Такође нам је потребна критична маса људи који воле и подржавају Израел. Садашња јеврејска популација једноставно је премала. Како да Јевреји из дијаспоре врше притисак и утичу на своје владе да подржавају јеврејску државу када је број  Јевреја у већини земаља ван САД тричав? Уз кога ће стати те владе, уз 14 милиона Јевреја или уз више од пола милијарде Арапа?

У САД смо се предуго ослањали на суперпатриотизам Јевреја и њихову несразмерну укљученост у изборну политику. Али и овде су бројке све ниже, као и код америчке популације. Међутим, док проценат Јевреја пада, проценат других мањина расте. Данас Јевреји чине једва два процента америчког становништва - колико дуго ће нас изабрани политичари још узимати у обзир? Како ћемо моћи да утичемо на будуће изабране ентитете у којима је мноштво хиспано и Американаца азијатског порекла и  представника других етничких група које се никада нису ангажовале у корист јеврејске заједнице и Израела?

Видимо како се тероризам шири Европом и питамо на шта ће тај континент личити ако хришћанство настави да гасне. Можда је одговор у подучавању нејевреја јудаизму.

Често се каже да је тешко бити Јеврејин, и тачно је да бити Јеврејин подразумева одређене обавезе према себи, према ближњима и Богу јединоме. Јевреји носе и тешко бреме историје и често су, чак и данас, на удару појединаца антисемита, верских фанатика и земаља као Иран које траже наше уништење. Ипак, управо у добу насиља, несреће и политичких подела, свету су потребни јеврејски идеали мира и хармоније.

Верујем да је дошло време да Јевреји иступе и лепоту, морал и духовност јудаизма поделе са свима који траже одговоре на тешка питања савременог живота и желе да одгонетну тајну останка у браку, инспирисања своје деце, и налажења задовољства и среће. За оне који желе да постану Јевреји, од кључног је значаја да као конвертити прођу кроз ортодоксно преобраћање уз помоћ уваженог рабинског суда јудаизма Бет Дин.

Светковање Шабата и јеврејских празника и уздржавање од њиховог скрнављења су од суштинског значаја за ортодоксно преобраћање. За стрес и радохоличаре нема бољег лека од Шабата и да се цео један дан у недељи проведе у контемплацији и уз породицу. Мој колега Мичел Бард једном рече да је Шабат душу дао да се напети становници Источне обале који читав викенд проведу причајући шта су радили током недеље претворе у лежерне Калифорнијце који ће радним данима причати шта ће радити током викенда.

Од виталног значаја су и конзумирање кошер хране, кошер дом и поштовање закона породичне чистоте, чистоте која подстиче жељу и у брачну везу уноси елемент еротске грешности.

Јудаизам би могао постати светлост многим народима. Зашто још више људи не би имало прилику да у њој ужива и да је шири по свету? Како је будућност јеврејског народа све несигурнија и несигурнија, наш морални императив је да дамо све од себе да нашу заједницу ојачамо духовно, политички и демографски. Време да се шире врлине јудаизма је - сад.

Од истог аутора: Ћирилизовано: Да ли је Европа за Израел изгубљена? (Видео)

Аутор:  Рабин Шмули Ботич (Shmuley Boteach), „амерички рабин“ за кога Вашингтон пост каже да је „најпознатији рабин у Америци“, писац је 30 светских бестселера, међу којима је и „The Fed-up Man of Faith: Challenging God in the Face of Tragedy and Suffering“, и извршни директор Мреже светских вредности (The World Values Network) која промовише универзалне вредности у политици и култури. Можете га пратити на Twitter @RabbiShmuley.
Извор: It’s time for the Jews to proselytize | Shmuley Boteach | The Blogs | The Times of Israel
Превод: Ћирилизовано