Гилад Ацмон: Јеврејско лицемерство на спиду - рабин Џонатан Сакс




Стари главни рабин Велике Британије Џонатан Сакс је Европски парламент прошле недеље мало подучавао антисемитизму. То јест, рабинова мисија је била дефинисање антисемитизма. Али једино у чему је лорд и рабин успео је да још једном демонстрира неке од најпроблематичнијих симтома јеврејске супрематије и трибалне ароганције, па чак и голу мржњу према гојима.

"Мржња која почиње са Јеврејима не завршава са Јеврејима", је била прва Саксова порука. Рабин, вероватно, доста зна о мржњи. Мржња лако може да се освети човеку. Са мржњом сте на опасном терену. Мржња се брзо шири. Ционистички пројекат, у почетку вођен умереним анимозитетом према Палестинцима, брзо је прерастао у мржњу према Арапима, затим исламу, онда према заједницама црних усељеника и, најзад, према гојима уопште. Левичарски антиционисти Јевреји следе потпуно исти образац. Сада мрзе "белчине" и "сељачине" . Све у свему, прилично је јасно да је рабиново излагање била пука пројекција - приписивање јеврејски културних симптома гојима.

Није требало дуго чекати да рабин почне да испољава своју склоност расизму: "Код антисемитизма се не ради о Јеврејима, него о антисемитима." А ко су антисемити? Рабинов хитри одговор: антисемити су део друштва сачињен од губитника и пропалица, "људи који не могу да се помире са својим неуспехом па зато окривљавају друге (Јевреје)".

Да, да, тачно тако. За рабина Сакса, критичари јеврејске моћи и израелског злочинаштва су само љубоморни "лузери". Него, овде бих можда могао да му помогнем. Тако арогантна и шовинистичка изјава је опасна и неће помоћи Јеврејима да победе антисемите. Напротив, "хејтерима" Јевреја даје ваљано образложење.

"Антисемитизам је симптом болести" - не предаје се стари рабин. Дакле, ако сте осетисте ма и мало огорчења због рабинове малопређашње одвратне опаске, то само значи да сте болесна пропалица и завидник и да би за вас било боље да потражите помоћ.

Али шта јесте антисемитизам, шта је суштински? Рећи ће вам лорд рабин: ""Антисемитизам значи негирање права Јевреја да колективно постоје као Јевреји а са истим правима као и сви други." Па, у свету у коме живимо,  Јеврејима нико не оспорава право на постојање или да уживају у сваком универзалном праву. Проблем је у одбојности све више и више људи спрам "Јеврејске државе" због тога што Израел слави своја тзв. права, права која остварује на рачун других.

И чиме то Сакс подупире тврдњу да је антисемитизам у порасту? Проста ствар. Антисемитизам је у порасту зато што су Јевреји све анксиознији. (Сигурно сте запазили да Јевреји све гласније траже појачану полицијску заштиту око својих културних и духовних центара.) Али ту има један проблем. Фројдовска анализа би могла да утврди да су Јевреји напети и да страхују зато што се осећају кривим. Јевреји одлично знају да су ционистички ратови, израелски злочини и силеџијски јеврејски лоби одговорни за многе од данашњих хуманитарних катастрофа. Да и рабин не страхује од гоја, па их зато назива пропалицама и губитницима?

Рабин је детектовао напредак у антисемитском дискурсу, јер "раније, антисемимитизам је најпре искоришћавала религија (хришћанство), потом наука (раса), а сада људска права, етничко чишћење и покушаји геноцида", због чега наш "раби" закључује да ја "антиционизам антисемитизам нашег времена".

Раби греши. Греши етички, методски и историјски. Етички греши јер ако Израел покушава да изврши геноцид и етнички почисти (Палестинце), онда се ми, остатак човечанства, морамо томе успротивити, што често и чинимо. Али рабин такође греши методски и историјски пошто се противљење Јеврејима и јеврејству нипошто не односи само на злочинаштво Израела. Још увек траје борба против "изабраности", те исте која потпирује противљење јеврејском духу и култури. Такво противљење није нова ствар, напротив, старо је колико  и јевреји - искоришћавали су га јеврејски пророци, Христос, Карл Маркс, па чак и неки рани ционисти којима је био одбојан шовинизам сабраће. Противљење изабраности је резултат хуманизма и универзализма. Али ако су Христос, Маркс и циониста Бер Борочов имали право да критикују изузетност Јевреја, сме ли да исто чини и остатак човечанства, зар то није универзално право? Или лорд рабин сматра да критика јеврејске културе и политике мора да остане стриктно јеврејски забран?

Лагање може бити чин храбрости, али Саксово спиновање читавог Европског парламента је и више од тога. Јер славни рабин још рече: "Када се некој групи дешавају лоше ствари, њени чланови  се могу запитати, или, шта смо то лоше учинили, или, ко нам је то учинио?" Што је зазвучало као увод у монументално јеврејско признање кривице, поготову што је праћено са: "Самокритикаје од суштинске важности за слободно друштво. Ако нека заједница пита 'ко нам је то учинио?', онда се самодефинише као жртва и почиње да тражи жртвеног јарца."

Али не заваравајмо се. Опет нема ништа од јеврејског кајања. Рабин Сакс је само своје личне симптоме пројектовао на гоје. У ствари, Јевреји, па и сам рабин Сакс, никада нису себи поставили питање 'шта смо то погрешно урадили?'. Јевреји су ти који се никада не преиспитују, покушавајући да одреде шта је то у њиховој култури што изазива толико одбојности код других. Јевреји су ти који који блокирају сваки покушај да се утврди, једном за свагда, зашто им је историја јбескрајан низ холокауста са само неколико пауза. Једини Јевреји који су икада покушали да се баве овим кључним питањем савременог доба су били рани ционисти, људи попут Бернар Лазара, Борочова, А. Д. Гордона и само још неколико других, чија врста ционизма, као што знамо, никако није била популарна међу тадашњим Јеврејима.

Лорд рабин је упозорио Европски парламент да ће, напусте ли Јевреји Европу, слободи бити крај. Али стварност упућује на сасвим супротно. Од Јевреја нико не тражи да оду из Европе - него јеврејске институције спречавају Европљане да мисле слободно, а да не говоримо о поновном сагледавању историје. Рабину Саксу бих предложио да, уместо да придикује Европљанима о важности Јевреја и Јерусалима, нешто од времена посвећеног Јерусалиму посвети проучавању Атине.


Претходно од истог аутора:  Гилад Ацмон: Гој има да слуша


Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Jewish Bigotry on Speed? Just Check Out Rabbi Jonathan Sacks — Gilad Atzmon
Превод: Ћирилизовано

Коментари