Пол Робинсон: Нова Концепција спољне политике Руске Федерације - о свему, само не о рату

Фотографија преузета са Putin’s Foreign Policy Framework Outlines a New Course - Institute of Modern Russia

Путин је 30. новембра одобрио нову "Концепцију спољне политике Руске Федерације". Документи као овај су аспиративне природе: одражавају шта влада жели да уради, а не шта може. Такође, намењени су јавној потрошњи; сврха им је да пошаљу одређене сигнале политичкој заједници, како у самој влади тако и ван ње. Ипак, у извесној мери су и  коректан одраз погледа владе на свет у тренутку писања текста.

У последњем посту сам говорио о идеји да је Русија у "рату" са Западом. Наравно, неки руски националисти међу политичарима и интелектуалцима слажу се с тим (или бар сматрају да Запад води рат против Русије), јер на глобализацију гледају као на алат америчког хегемонизма, на "промоцију демократије" као средство за дестабилизовање света и превенцију ма каквог преиспитивања америчке супрематије, док сами говоре о "геополитици" и "сукобу цивилизација", и наглашавају неопходност узвраћања "америчкој агресији", не би ли се Русија изоловала из процеса глобализације и створио изворни Евроазијси савез као противтежа америчкој хегемонији. Ако је руска влада заиста у рату са Западом, ово су идеје на које би човек очекивао да ће наићи у новој Концепцији спољних послова РФ.

Али у Концепцији нема ничега сличног. Напротив, у њој се непрестано понавља жеља за добрим односима са свим руским "партнерима", као и потреба да се промовишу мултилатералне организације и међународна трговина. Међутим, није да нема ни критиковања Запада. У документу се каже да "савремени свет пролази кроз период дубоких промена, чија је суштина стварање полицентричног међународног система", а да настојања Запада да то спречи повећавају нестабилност у међународним односима. Приде, да Русија мора да се одупре покушајима неких држава и група да се ревидирају општеприхваћени принципи међународног поретка тако што се, на пример, изговор "Неопходност да се заштити" употребљава за уплитање у унутрашња питања других земаља. Но, и поред таквих израза иритираности спољном политиком Запада, у закључку Концепта нема спомена о узвраћању САД и америчким савезницима и преокретању тока глобализације и стварању евроазијске цивилизације. У ствари, геополитички и цивилизацијски дискурс у Концепцији не постоји, нема га.

Уместо геополитичког и цивилизацијског дискурса, у Концепцији се говори о "универзалним вредностима демократије" и заступа идеја о "регионалним интеграцијама заснованим на нормама и правилима Светске трговинске организације", па се још каже да Русија "намерава да активно подржава формирање система праведне и демократске економске трговине и финансија...јер услови савремених изазова светској економији захтевају заједнички прилаз...(и) међународну сарадњу". Дакле, мало је вероватно да ће овакав приступ руској спољној политици усрећити руске националисте, оне који, редом, желе да њихова земља окрене леђа глобализацији.

Тим пре што се у документу позива на "истинско обједињавање напора светске заједнице", о ЕУ говори као "важном трговинском и спољнополитичком партнеру", и да је у интересу Русије "конструктивна, стабилна и превидљива сарадња са државама чланицама ЕУ", те да Русија жели "стварање заједничког економског и хуманитарног простора од Атлантског до Тихог океана на бази хармонизације процеса европске и евроазијске интеграције", као и "равноправно партнерство" са НАТО-ом и "узајамно корисне односе са САД" кроз "развој дијалога".

"Развој дијалога" поприлично верно осликава тон читаве Концепције, где се још вели да Русија хоће "економско партнерство" и са АСЕАН-ом и Шангајском организацијом за сарадњу, "партнерство са Индијом", "стратешко партнерство" са Вијетнамом, "међусобну сарадњу" са Аустралијом и Новим Зеландом, развој "билатералних односа" са земљама Далеког истока и Северне Африке, "чвршће односе са државама Јужне Америке" и тако даље, и тако редом. Русија би да са свима буде пријатељ.

Што је вероватно нереално, али је занимљиво што је то жеља Министарства спољних послова Руске Федерације. У новој Концепцији спољних послова РФ нема никаквих непријатеља, не да се ни наслутити да је Русија под нападом, да би морала да предузима офанзивне акције да би се одбранила и отклања слаба места да би дочекала удар, и да мора да стане на чело снага које се боре против глобализације. Ничега сличног нема. У Концепцији се стално понавља да односи Русије са другим земљама морају бити засновани на "узајамном уважавању" - по чему се да наслутити да се неће одрећи својих интереса зарад бољих односа - али то свакако није производ владе која сматра да је у рату.


Предлог: India and Russia must adapt to changing times – Indian Punchline


Аутор: Пол Робинсон
Извор: Don’t mention the war | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на
BunsenLabs Linux


Коментари