Између
Независне
Државе Хрватске
и садашње Републике
Хрватске не
постоји никаква
суштинска
разлика. Ради
се о две етапе
једног те истог
злочиначког
подухвата.
Социјалистичка
Федеративна
Република
Југославија
послужила је,
између осталог,
за заташкавање
усташких злочина
и отупљивање
српске националне
свести, као
прелазна фаза
у остварењу
„хрватског
тисућљетног
сна“.
Четрдесетих
година двадесетог
века, за време
владавине НДХ,
један српски
дечак пролазећи
поред подрумског
прозора зграде
дрнишке општине
у подруму је
видео стравичан
призор. Двојица
хрватских
усташа су мучили
православног
свештеника,
тако што су му
чупали браду
и по телу ножем
правили посекотине,
а затим у њих
стављали со,
тражећи од њега
да призна како
је верницима
у проповеди
говорио да ће
хрватска држава
трајати колико
и роса на листу.
Свештеник је
признао и опет
поновио исту
тврдњу, не негирајући
ништа од оног
што је претходно
рекао. Након
тога су га заклали!
Дечаку се овај
призор урезао
дубоко у свест,
није га заборавио
за читав живот.
И гле ироније,
та двојица
усташа су након
рата у Титовој
Југославији
били челни
„људи“ у власти
дрнишке општине.
Због тога се
дечак очевидац
злочина никад
није укључивао
у „друштвене
токове“, нити
је на било који
начин био
„друштвено-полит ички
ангажован“,
већ је гледао
своја посла
и усредсредио
се на бригу о
породици.
Ово
ми је испричала
његова кћерка.
Да се не заборави!