субота, 21. септембар 2019.

Лош глас се далеко чује

Извор за илустрацију: Serbian government trolls in the battle for the internet


Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Блог је лична ствар. Ја ем нисам демократских убеђења, ем мислим да је, под окупацијом, бесмислено бавити се чак и покушајима демократизације, дакле, не бавим се унутрашњом политиком, али...Ама нећу ни објашњавати чему грч у желуцу кад на "Редиту", највећем агрегатору вести и личнх ставова на свету, видех:

И то на страни о технологији, коју пратим заједно са линуксашким страницама. Шта рећи кад прочитате...
                                         "Oh boy, this country is a real shit hole."


Имају ли есенесовци ботова који умеју да одговоре? Сумњам.



субота, 14. септембар 2019.

Нови напитак у Србији



Рекламира се као „део велике породице сајдера која ужива велику популарност на тржиштима бројних земаља света“.
    У сваком случају, ћирилични натпис га издваја од безбројних напитака у Србији који носе латинични назив.
    Да ли вам САЈДЕР БАНДИТ због ћирилице изгледа примитивно? Да ли овај натпис странци неће препознати у Србији?
    Напротив, САЈДЕР БАНДИТ већ због ћирилице побуђује пажњу и заслужује да буде објављен на нашем сајту. Он је још један искорак у препознатљивост српског идентитетског писма.
    Све похвале произвођачу – „Хајнекен Србија“.

Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
„Ћирилица“ Београд

недеља, 08. септембар 2019.

Казахстанци се побунили против кинеског утицаја

Граждане Казахстана не хотят, чтобы их рабочие места заняли соседи. Фото Reuters


Житељи великих казашких градова изашли на демонстрације

 Становници шест градова у Казахстану, Нур-Султана (доскорашње Астане - прим.прев.), Алма-Ате, Караганде, Шимкента, Актобеа и Жанаозена - кренули су у акције под слоганом "Не ширењу Кине". Окупљања се одржавају уочи посете председника Касима Жомарта Токајева Пекингу 11. и 12. септембра. Антикинеска осећања ће се појачати а дубоких су корена.

Протести су почели почетком септембра у
Жанаозену, једном од најпроблематичнијих региона за власти у земљи. Неколико демонстраната окупљених на тргу изразило је незадовољство казахстанско-кинеским међувладиним споразумом, према којем кинеска страна намерава да финансира изградњу 55 предузећа из области пољопривреде и индустрије у Казахстану.

Нови пројекти су разматрани недавно, током разговора премијера Казахстана Аскара Мамина и члана Сталног одбора Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине, потпредседника Владе (Државног савета) Народне Републике Кине Хан Џенга. Разговарало се о споразуму потписаном 2015. године о пуштању у погон 55 објеката у вредности од 27 милијарди долара. 12 пројеката са ове листе је већ реализовано. Ове године очекује се покретање још пет пројеката у вредности од 310 милиона долара, укључујући изградњу соларних електрана, хидроелектрана и фабрике меса. Још 11 пројеката у вредности од 5,5 милијарди долара је у реализацији. У току су припремни радови на преосталим пројектима, наводи се на интернет страници Владе Републике Казахстан.

На сајту се такође указује да ће пуна реализација свих пројеката створити око 20 хиљада нових радних места.

Казашка јавност те споразуме различито тумачи. Активисти тврде да то уопште није изградња нових предузећа, већ пребацивање старих кинеских фабрика у Казахстан. А кинески радници мигранти ће радити у њима. Одмах на догађајима присетили су се „питања земље“. Ова тема је била релевантна у 2016. години, када је влада Казахстана усвојила Земљишни кодекс, према којем се наводно пољопривредно земљиште може продати странцима, читају - Кинезима. Тада су протести захватили све главне градове Казахстана (и то веома озбиљни протести – прим.прев.). Људи нису веровали изјавама власти да таквог споразума неће бити.

А сада, не верују властима, које тврде да ће кинеско финансирање користити народу и земљи. Јавност мисли да влада није у стању да брани националне интересе Казахстана. На скуповима активисти тврде да званичници потписују уговоре са Кином који су неповољни за Казахстан. Грађани страхују да ће република постати финансијски зависна од Пекинга на исти начин на који су Киргистан и Таџикистан већ пали у кинеске руке. Ове две централноазијске земље највећи су кинески дужници.

Казахстан је,
међутим, богата држава, а у рукама власти је снажан финансијски ресурс. „У Казахстану постоји национални фонд у коме се сакупљају озбиљне резерве, Пензиони фонд, чија се средства често троше у друге сврхе. Стога се људи постављају питање: зашто Казахстан који поседује сопствена финансијска средства тако предано повећава своју финансијску зависност од Кине? Ако се Киргистан и Таџикистан могу разумети - сиромашне земље којима су потребне стране инвестиције, зашто онда Казахстан, са сопственим инвестиционим потенцијалом, предано хита у мишоловку која се зове 'кинески зајмови'? Ово питање већ дуго виси у Казахстану “, каже директор групе за процену ризика Досим Сатпајев за Независимују Газету“. Навео је три разлога за антикинеска осећања у Казахстану: „Први разлог је историјско сећање. У сећању многих Казаха, Кина је током векова доживљавана чешће као непријатељ него као партнер. Други разлог је политика казахстанског руководства. Многи сумњају да влада са Кином потписује уговоре који су неповољни за земљу. За трећи разлог сама Кина даје повод: стварање кампова за поновно образовање у Синкјангу изазвало је тешку, негативну реакцију многих Казахстанаца (већина становника кинеске покрајине Синкјанга су Ујгури, муслимани, док кинеске власти систематски досељавају етничке Кинезе у покрајину мењајући састав становништва, а Ујгуре због сепаратизма затварају у „кампове за преваспитавање“, које на западу називају концентрационим логорима. Поред тога, Казаси чине око пет посто становништва у покрајини - прим.прев.). Стога, антикинеска осећања ће се појачати јер имају дубоке корене", сматра Сатпајев.
 
Пекинг је обично крајње суздржан у погледу
сличних акција које се дешавају у земљама које су кључне карике иницијативе „Појас и пут“, али у овом случају, кинески амбасадор у Казахстану Џанг Сјао је иступио прилично оштро. У изјави је нагласио да су скупови против изградње кинеских предузећа у Казахстану одржани уочи предстојеће посете председника Казахстана Касима Жомарта Токајева Кини, 11. и 12. септембра. Сходно томе, „такве акције су усмерене управо против овог важног догађаја у билатералним односима“. Дипломата је натукнуо да иза демонстраната стоје "неке снаге" које покушавају да поново разгоре антикинеско расположење Казахстанаца "искључиво из себичних геополитичких интереса". Поред тога, Џанг Сјао је назвао потпуним глупостима", као и наивним и смешним" изјаве на демонстрацијама, како Кина наводно намерава да "заузме територију Казахстана", па чак и да „пресели Кинезе у Казахстан".

П
о мишљењу Игора Панкратенка, доктора политичких наука и заменика генералног директора Центра за стратешке процене и прогнозе, било би наивно веровати да незадовољство управо својим друштвено-економским стањем, које је у основи антикинеских осећања, неће користити други играчи. „Овде, пре свега, не треба да говоримо о 'Западу '. Наравно, у оквиру борбе са иницијативом 'Појас и пут', у оквиру дугорочне политике 'обуздавања Кине', Запад неће пропустити прилику указану „казахстанском синофобијом“, али није Запад главни подстрекач овде, већ велики број обласних господара. Кинеске инвестиционе и економске пројекте надгледа престоница Казахстана, чиме се обласним властима ускраћује прилика да своју главну робу - административни ресурс - продају Кинезима: дозволе, лиценце, визе, чекове, све оно што само чиновници средњег и нижег нивоа, као и полицајци и агенти безбедносних служби могу. А између осталог, и у Казахстану, као и на целом постсовјетском простору, ово је њихов 'комад хлеба' са маслацем и кавијаром, без кога нема смисла радити, а у животу нема радости“, рекао је Игор Панкратенко за "Независимују Газету". Зато, по његовом мишљењу, „казахстанска синофобија“ није само одбојност према Кинезима, која има своје корене и у историји (најезде војски династије Чин на казашка племена су довољна) и у савременим збивањима, у положају „кинеских“ Казаха и Ујгура у Синкјангу. То је такође средство које локална елита све више користи у борби са престоницом за сопствени "извор прихода". Стручњак је напоменуо да до погрома Кинеза, као што је то било 2014. године у Вијетнаму, и као што се то редовно дешава у Африци, ствари још увек нису достигле. Али, ко зна колико су далеко обласни господари спремни да иду у погледу синофобије. На крају, најважнија ствар за њих је дебљина сопственог новчаника.


Аутор: Викторија Панфилова
Извор:
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано 

субота, 07. септембар 2019.

Летуј у Турској и умри

Фото: Zuma ТАСС

Летовалишта у Турској настављају језиву жетву


Ових дана сазнали смо о још једној страшној трагедији у базену турског летовалишта у Анталији - трећој у низу у последње време. И опет, жртва је била девојчица, овај пут петогодишњакиња, за коју се нису бринули ни турски лекари, нити, поштено речено, родитељи. Према речима девојчицине мајке, хотел није имао камере видео надзора. У исто време, у близини није било спасилаца, ни медицинског особља. Остали гости су гледали утакмицу одбојке. Зато нико није ни приметио куда је девојчица нестала. „Ишли смо да је тражимо око базена, али она је отишла на тобоган без појаса за пливање“, објашњава уплакана мајка. "Не знам како је упала у базен и да нико ништа није видео."

У међувремену, 2. септембра у здравственом истраживачком институту Склифосовски умрла је
деветнаестогодишња Московљанка, која се крајем августа угушила у турском басену и пала у кому. Хитно је допремљена у Русију, али лекари је нису могли реанимирати. Ни ситуација са шеснаестогодишњом Софијом Ланшаковом, која се разболела у Турској, није у потпуности јасна. Лекари су је хоспитализовали с дијагнозом акутне упале слепог црева, али уместо лечења учинили су све како би дјевојчица умрла: уместо операције, на њу су ставили врући грејући јастучић, што је строго контраиндиковано и доводи до погоршања ситуације. Као резултат тога, преминула је. Родитељи сумњају да је "лечење" спроведено са циљем да се убије ученица и да јој се изваде органи. Поред тога, нису им дани резултати тестова или било која друга медицинска документација - ништа осим потврде о смрти.

А када је тело достављено у Краснојарск, у ње
му су недостајали неки органи, укључујући и материцу и јајнике. Како су представници турског министарства здравства у Анталији коментарисали инцидент, „извађени су ради посмртног испитивања“. На обдукцији су материца и јајници узети у потпуности на токсиколошка и хистопатолошка испитивања", речено је у одељењу. „Као што се може видети из резултата истраживања које је спровело регионално здравствено одељење, не може се говорити о крађи пацијентових органа.“ Каква дирљива брига! Цинично убити Рускињу да би се спровело "посмртно истраживање". Подсетимо, турски лекари дали су наведену изјаву тек месец и по касније и то под притиском јавности.

Заиста, са правне тачке гледишта све изгледа законито. И то потврђује и познати руски адвокат Леонид Ољшански. "Ако су некима украли и препродали те органе, то је већ кривично дело. Али на захтев руских власти или рођака девојке, они су дужни да их предају руској страни." Али, ако мало размислите, шта ако такав захтев не би уследио? Шта ако Руси поново не бивају огорчени нити праве буку. Могуће је да након неког времена - рецимо, годину или две (и под одговарајућим условима, органи се могу дуго чувати и бити у потражњи у било ком тренутку) - буду препродати некој бесплодној Туркињи. Након овако великог скандала, о таквој продаји се сада, више, не може говорити. Дакле, постоје изјаве да се репродуктивни органи могу у било које време вратити на захтев руске стране.

И ово је само један од најчешћих случајева. А колико их је заиста било? Има их мање запажених. Прошле године, руски дечак Дмитриј Бевз утопио се у мору у Алањи. Људи на обали приметили су га када је почео да тоне и позвали спасиоце (какви су спасиоци они који треба да буду посебно позвани ?!). Дмитрија су извукли на обалу, али лекари га нису могли реанимирати (преминуо је) и пребачен је у локални Институт за судску медицину. Један мушкарац је такође дошао у Кемер као и претходно поменуто дете. Али умро је под чудним околностима: тачно у својој соби, наводно је ударио главу, изгубио свест и умро. Ни истрага ни покушај да се сазна истина никада нису предузети.

А ево шта се десило у другом индикативном случају. Пре тачно годину дана, у египатској Хургади, због смрти двоје енглеска туриста, скоро сви гости евакуисани су из хотела - 300 (!) преосталих гостију (Енглеза, не Руса, јер ипак Енглези су Енглези - прим.прев.). Лекари, наводно, нису могли да открију разлог због којег су супружници, Џон и Сјузан Купер, преминули након кратке болести. Њихова ћерка Кели Ормерод, која се одмарала заједно са својим старијим родитељима, уверена је да је реч о тровању храном из ресторана. На крају крајева, више од четрдесет гостију хотела жалило се на пролив и повраћање. Тада је британски туроператор тренутно донео одлуку - да одмах евакуише туристе. Ово ја разумем! Ово је заиста брига! (замислите да нека српска туристичка агенција евакуише некога због тога, или да неки Србин добије одштету пред судовима Републике Србије јер није евакуисан или је имао проблема. Зато су Енглези - Енглези, а не Срби или Руси – прим. прев.)

Заузврат, руски туристи често једноставно не могу доћи до представника својих туроператора. И они често морају сами да
се спасавају из таквих ситуација. Штавише, Турци престају да обраћају пажњу на њих и праве се да их не разумеју - чак и кад им се обрате на енглеском. Остаје само једно - преживите сами како знате и умете. Фабрика смрти наставља свој рад ...


Аутор: Виталиј Карјуков