Вашингтон, 10. новембра (Пренса Латина) По пети пут за мање од месец дана, "Њујорк тајмс" је објавио дуг уводник о Куби, у којем је навео безброј дестабилизирајућих покушаја САД да збаце кубанску владу.
У чланку под насловом "Промашаји у покушајима промене режима на Куби", редакцијски одбор утицајних њујоршких новина је у недељу размотрио бројне планове Вашингтона против државне стабилности Кубе, од одобравања Хелмс-Буртон закона 1996. године до данас.
"Њујорк тајмс" примећује да су ови субверзивни планови служили само као покриће америчкој влади да потроши 264 милиона долара за протеклих 18 година, у покушају да подстакне наводне демократске реформе на острву.
Новине признају да су иницијативе биле далеко од тога да остваре своје циљеве и да су биле контрапродуктивне, јер та средства "су била магнет за шарлатане и преваранте, а добрих намера је нестало".
"Стелт програми су повећавали непријатељство између две државе - Куби су давали пропагандно крмиво и осујећивали могућности за сарадњу у областима од заједничког интереса", пише ЊТ.
"Њујорк тајмс" оптужује Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД) за шпијунске мисије у спровођењу илегалних пројеката на Куби.
Уводник наводи како су "трошкови за иницијативе да се збаци влада са неколико милиона долара годишње порасли на више од 20 милиона долара у 2004. години", током првих година Џорџ В. Буша (2001-2009), када је "већина уговора без много надзора и провере исплаћивана новоформираним кубанско-америчким групама".
"Њујорк тајмс" објашњава како је једна од тих група уложила новац "у правно сумњив глобални покушај лобирања страних влада да подрже непопуларни амерички ембарго" (блокаду), што су га Сједињене Америчке Државе наметнуле Куби 1962. године.
Друга група је америчкој дипломатској мисији у Хавани послала гомилу стрипова, збуњујући тамошње службенике, каже лист, додајући да је "новац коришћен и за куповину хране и одеће, али да није било начина да се прати колико га је стигло до рођака политичких затвореника којима је био намењен".
Према извештају америчке Канцеларије за одговорну власт (Government Accountability Office - GAO) објављеном у новембру 2006. године: " ... један извођач је користио продемократски новац на куповину: моторне тестере, опреме за компјутерске игрице и софтвера (укључујући "Нинтендо гејм бојс" и Сонијев Плејстешн), маунтинбајка, кожног капута, кашмирских џемпера, меса од ракова и "Годива" чоколаде; све пазара који није могао да оправда ревизорима."
"Њујорк тајмс" наводи да је Конгрес, упркос резултатима сондирања канцеларије за одговорну власт из 2006. године, одобрио рекордан износ од 45 милиона долара за програме у 2008. години.
"У децембру 2009. године, кубанске власти су ухапсиле америчког подизвођача који је за потребе посла УСАИД-а путовао на острво пет пута и кријумчарио комуникациону опрему представљајући се као туриста", примећује лист.
После тога су "високи званичници УСАИД-а и Стејт Департмента били изненађени због предузетих ризика, а неки су тврдили да су тајни програми били контрапродуктивни и да их треба укинути. Али кубанско-амерички сенатори су се енергично борили да их одрже у животу", каже уредништво .
"Агенција за помоћ је после хапшења господина Гроса престала да шаље своје америчке уговорне сараднике на Кубу, али им је дозволила да за тајне задатке унајмљују Латиноамериканце, које су понекад откривале кубанске обавештајне службе."
Лист подсећа да је "истраживање Асошиејтед преса објављено у априлу открило контроверзни програм спроведен током Обамине администрације. Између 2009. и 2012. године, вашингтонска фирма "Криетив асошиејтс интернешенел" (Creative Associates International) је направила рудиментарни систем текстуалних порука сличан Твитеру, познат као ЗунЗунео, што у кубанском сленгу значи цвркут колибрија".
"Други извештај АП из августа је открио да је УСАИД слала младе Латиноамериканце на Кубу да идентификују "потенцијалне актере друштвених промена", под изговором организовања скупова налик радионици за превенцију ХИВ-а", истиче "Њујорк тајмс".
Уводник напомиње да уместо "стелт напора" да збаце владу, амерички креатори политике треба да за то пронађу начине кроз координацију са кубанском владом.
"Вашингтон би требао да призна да је највише чему може да се нада да ће постићи јесте позитиван утицај на еволуцију Кубе ка отворенијем друштву. Вероватније је да ће се то остварити јачим дипломатским односима него њиховим изврдавањем", закључује "Њујорк тајмс".
Извор: Prensa Latina News Agency - The New York Times Admits US Interference in Cuba
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!