Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“
Поводом инсинуација Александра Јовановића да смо Александар Лазић, Стефан Карганови ја „ишли иза леђа“ њему и сајту „The Saker Српски“ или чак хтели да преузмемо франшизу од њега (!) јер нам је „такав вид и ниво сарадње преко… потребан“, при чему је све то злурадо прокоментарисао као „српска посла“, осећам потребу да српској јавности представим чињенице целог случаја. Чисто да се не створи преседан пуштања неистина, увреда и клевета да прођу без одговора.Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“
Степски соко – или како га А. Јовановић упорно назива „The Saker“ – један је од раних читалаца енглеске верзије „Сивог сокола“ (који је основан новембра 2004, док је „Виноград Степског сокола“ почео две и кусур године касније). Поштује ме и цени као колегу, и више пута смо се дописивали и међусобно цитирали.
Почетком априла 2014. је на „Винограду“ објављен интервју са мном, о паралелама и разликама између ратова у БиХ и Украјини. Тада сам у преписци питао за дозволу да посрбим један његов текст, а добио „бланко чек“ да то радим кад год желим. Тако сам превео и објавио ону анализу о разлозима одсуства руске војне интервенције у Украјини – која се потом појавила на „Стању ствари“ и другде. Штавише, објављивање тог текста је, по признању Жељка Цвијановића, било повод за једно од рушења Новог стандарда. Све се ово дешава док апсолутно нико (укључивши мене) нема појма ко је Александар Јовановић – док се није јавио у коментарима „Стања ствари“ да ми закера на детаљима превода.
Стефан Каргановић већ годинама води организацију „Историјски пројекат Сребреница“ која се малтене једина усуђује да критички испитује оптужбе о том наводном „геноциду“, док силни самозвани борци за српство или ћуте, или га нападају. О властима, што издајничким што невољним да помогну чак и кад се на то обавежу, да не говоримо.
Александар Лазић исто тако годинама уређује „Изјаве.срб“, a од прошле године и „Стање ствари“, са мисијом и уредничком философијом које су свима доступне на увид. И ту објављује не само моје преводе и текстове, већ и широк дијапазон мишљења, вести, сатире и анализа, све у интересу подизања културе дијалога у Србији из таблоидног блата квислингократије.
Када све то имате у виду, инсинуација да би било ко од нас тројице хтео да саботира човека који је дошао ниоткуд и покушао да се наметне као једини и искључиви тумач једног иностраног блогера – који га је потом „отпустио“ због отвореног кршења неприкосновене уређивачке политике – звучи као бесмисао, клевета и злонамерна замена теза.
Небојша Малић, „Сиви соко“
Стефан Каргановић, „Историјски пројекат Сребреница“
Извор: Небојша Малић: Ко је и како „рушио” The Saker Српски | Стање ствари
 |
| Небојша Малић |
Поводом инсинуација Александра Јовановића да смо Александар Лазић, Стефан Карганови ја „ишли иза леђа“ њему и сајту „The Saker Српски“ или чак хтели да преузмемо франшизу од њега (!) јер нам је „такав вид и ниво сарадње преко… потребан“, при чему је све то злурадо прокоментарисао као „српска посла“, осећам потребу да српској јавности представим чињенице целог случаја. Чисто да се не створи преседан пуштања неистина, увреда и клевета да прођу без одговора.Реаговање на текст Александра Јовановића: „The Saker Српски одлетео, па, па“
Степски соко – или како га А. Јовановић упорно назива „The Saker“ – један је од раних читалаца енглеске верзије „Сивог сокола“ (који је основан новембра 2004, док је „Виноград Степског сокола“ почео две и кусур године касније). Поштује ме и цени као колегу, и више пута смо се дописивали и међусобно цитирали.
Почетком априла 2014. је на „Винограду“ објављен интервју са мном, о паралелама и разликама између ратова у БиХ и Украјини. Тада сам у преписци питао за дозволу да посрбим један његов текст, а добио „бланко чек“ да то радим кад год желим. Тако сам превео и објавио ону анализу о разлозима одсуства руске војне интервенције у Украјини – која се потом појавила на „Стању ствари“ и другде. Штавише, објављивање тог текста је, по признању Жељка Цвијановића, било повод за једно од рушења Новог стандарда. Све се ово дешава док апсолутно нико (укључивши мене) нема појма ко је Александар Јовановић – док се није јавио у коментарима „Стања ствари“ да ми закера на детаљима превода.
„Франшизе“ Степског сокола: све су облика vineyardsaker+домен земље, осим „The Saker српски“
Стефан Каргановић већ годинама води организацију „Историјски пројекат Сребреница“ која се малтене једина усуђује да критички испитује оптужбе о том наводном „геноциду“, док силни самозвани борци за српство или ћуте, или га нападају. О властима, што издајничким што невољним да помогну чак и кад се на то обавежу, да не говоримо.
Александар Лазић исто тако годинама уређује „Изјаве.срб“, a од прошле године и „Стање ствари“, са мисијом и уредничком философијом које су свима доступне на увид. И ту објављује не само моје преводе и текстове, већ и широк дијапазон мишљења, вести, сатире и анализа, све у интересу подизања културе дијалога у Србији из таблоидног блата квислингократије.
Када све то имате у виду, инсинуација да би било ко од нас тројице хтео да саботира човека који је дошао ниоткуд и покушао да се наметне као једини и искључиви тумач једног иностраног блогера – који га је потом „отпустио“ због отвореног кршења неприкосновене уређивачке политике – звучи као бесмисао, клевета и злонамерна замена теза.
Небојша Малић, „Сиви соко“
Сведоци:
Александар Лазић, „Стање ствари“Стефан Каргановић, „Историјски пројекат Сребреница“
Извор: Небојша Малић: Ко је и како „рушио” The Saker Српски | Стање ствари
Одговор Малићу&комп. биће објављен сутра у ово време (23.00).
ОдговориИзбришиАлександар Јовановић