субота, 01. новембар 2014.

Николај Ришков: Кијевски лидери су фанатици и идиоти - изгубили су Донбас заувек

Вреди видети и послушати. Мудре речи старог хладноратовског ратника. Рођен и одрастао у Донбасу, Ришков објашњава неке једноставне ствари које Запад не разуме (у троминутном видеу на руском, са енглеским титловима)
 

Био је Горбачовљев премијер шест година. Сматрају га за једног од најспособнијих лидера те генерације.

Ово је заиста изненађујуће откриће. Сада старац, а рођен и одрастао у Донбасу, Ришков пружа неке мудре увиде у менталитет тамошњих људи.

Директан је: “Украјина је заувек изгубила Донбас”.

Ришков мисли да је руководство у Кијеву испало веома глупо зато што је напало те људе, показујући тотално незнање о томе какви су људи источне Украјине.


Аутор: Дамир Мариновић
Извор: Russian news: Gorbachev’s PM: Kiev Leadership Are Freaks, Idiots – They’ve Lost Donbas Forever – Russia Insider
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Пол Крејг Робертс: Нефункционална Америка

Ако вам је потребно више доказа да Сједињене Америчке Државе јесу несфункционална друштво, посматрајте америчке изборе. Сезона избора је сезона клеветања. Јуришни тимови сваке странке се фокусирају на погрешно тумачење, клеветање и исмејавање кандидата противничке странке. Опадачки огласи су заменили расправе и било какву дискусију о томе шта и какви су проблеми, или би требало да буду, и како кандидати виде интересе јавности. Сваки јуришни тим просипа лажи осмишљене тако да изазову бес различитих бирача према кандидату другог тима.

Ко год био изабран, за то дугује не бирачима, већ посебним интересима који су дали новац за кампању. Једном изабран, државни службеник почиње да служи групама са посебним интересима које су га довеле на то место. У Америци, влада се може купити и продати као и све друго. Својом одлуком The Citizens United ruling, републикански Врховни суд је ставио свој печат одобрења на право корпорација да купују америчке владе.

Свака држава има своје доминантне интересне групе које побеђују на сваким изборима. На Флориди, грађевински предузимачи рутински побеђују еколошке и локалне заједнице. Познато је да предузимачи чак знају да формирају организације које се представљају као поборници очувања животне средине -  како би погрешно представили и поништили мере заштите.

Ипак, упркос дугом низу пораза од посебних интереса, гласачи и даље учествују на изборима. Једном сам прочитао теорију да су избори облик забаве. Угодни сусрет председника Клинтон са младом женом на МТВ - "боксер или слип гаћице" - је показатељ недостатка озбиљности који су Американци унели у политику.

Можда светли тренутак интересовања младе жене за доњи веш председника треба поздравити. Клинтон ће бити упамћен по скандалу за скандалом и по мрачним догађајима, нерасветљеним и заташканим. Клинтонове године су биле трансформативне. Онима који се тога не сећају и онима који су били сувише млади у то време, Амброуз Еванс-Притчардова књига "Тајни живот Била Клинтона" ( The Secret Life of Bill Clinton: The Unreported Stories , 1997) може доста помоћи. Можда и демократе треба да прочитају ову књигу пре номиновања Хилари за председничког кандидата странке.

Еванс-Причард је био шеф вашингтонског бироа "Сандеј телеграфа", једног од главних британских листова. Био је запањен како су амерички медији престали да функционишу за време Клинтона. Клинтонове године су нам донеле такве догађаје као владин масакр "Лозе Давидијанаца" на њиховом имању код Вакоа и касније заташкавање истине о тим убиствима, бомбашки напад у Оклахома Ситију и опет заташкавање, као и заташкавање очигледног убиства адвоката Беле куће, Винсента Фостера.

Скоро свако ко обрати пажњу уочава заташкавање и да није било истраге ових необичних догађаја. Еванс-Причард је на њих обратио пажњу и није прешао ћутке преко онога што је видео. Али штампа није постављала никаква питања.

На пример, званична верзија каже да је да Тим Меквеј био "усамљени лудак" одговоран за  дизање у ваздух Федералне зграде Алфред П. Мара са камионом - бомбом. Ипак, тужилаштво на суђењу Меквеју није позвало ниједног сведока који би могао да посведочи да је Меквеј био у Оклахома Ситију на дан разарања. "Ово је прилично зачуђујућа чињеница", пише Еванс-Причард, и заиста јесте. Разлог с којег тужилаштво није могло да обезбеди сведока за то да је Меквеј био на месту злочина јесте што су многи сведоци изјавили да су Меквеја видели у друштву друге особе, мушкарца, а припремљена званична прича је гласила да је био сам. ФБИ и тужилаштво су морали да тако воде овај случај, а не да спроведу праву истрагу и открију шта се заиста догодило.

Стручњаци који су испитивали случај у Оклахома ситију су закључили да је камион бомба био параван за експлозив постављен у згради. На пример, стручак за муницију Ратног ваздухопловства САД, генерал Бентон К. Партин, урадио је опсежну и детаљну студију и америчком Сенату написао: "Приложени извештај садржи коначан доказ да разарање Федералне зграде Алфред П. Мара, у Оклахома Ситију, Оклахома, није изазвао само камион - бомба. Докази показују да је велико разарање првенствено резултат четири експлозивна пуњења за рушење постављених на критичним структурним местима на нивоу трећег спрата.

Мигуел Родригез, независни сарадник - саветник додељен истрази мистериозне смрти заменика адвоката Беле куће Винсента Фостера, поднео је оставку после четири мјесеца, убеђен да има посла са заташкавањем од стране ФБИ и да је његову истрагу саботирало особље његове канцеларије. Званична верзија ФБИ се потпуно разликовала од изјаве сведока који је открио Фостерово тело. И поново, као у Оклахоми, случај је од ФБИ тражио стварање уверљивог сценарија у супротности са доказима. Без уплитања утихнуле штампе, ФБИ је створио причу која је била потребна. Еванс-Причард је написао да је Фостеров случај био: " ... табу за америчке новинаре. Приватно, многи признају да је званична верзија невероватна, али да они неће да је повлаче по штампи."

Када Американци мисле о Клинтоновом добу скандала, они се сете "Вајтвотера" и Клинтонових сексуалних ескапада са службеницом Беле куће, Моником Левински. Еванс-Причард пише да су ова два скандала занемарљива ствар у односу на Вако, Оклахома Сити и заташкавање случаја Винсента Фостера. Еванс-Причард закључује да је штампа искористила клинтоновштине да скрене пажњу јавности, и можда да одврати Конгрес од истраге заташкавања кривичних дела од стране ФБИ.

Сећам се како сам колегу из "Вол стрит журнала" упитао зашто троши толико енергије и уређивачког мастила на "Вајтвотер", мањи скандал око куповине некретнина Клинтонових. Озбиљни догађаји су игнорисани, док је Клинтонова афера са Моником Левински постала ствар вредна опозива.

Раздобље од Клинтона до Џорџа Буша и Обаме је донело нове промене. Злочини Клинтоновог режима нису били признати и заташкани су. Злочине Бушовог и Обаминог режима отворено признају сами председници и њихови врховни тужиоци, који тврде да су у "рату против терора" председници ослобођени од одговорности према Уставу и од домаћих и међународних закона. Стога имамо неограничен притвор, тортуру и губитак заштите од самооптуживања, уништавање приватности и усмрћивање америчких грађана без законског поступка.

Готово преко ноћи, америчка влада је постала влада коју се не може позвати на одговорност, ослобођена свих уставних и законских ограничења. Избори служе само зато да потврде неодговорност владе.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор:Dysfunctional America -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски