Од Мајдана је прошло годину дана. Шта је Мајдан донео Украјини. Земља још није ушла у зону европских интеграција. Показало се да су сва обећања нових власти неиспуњена. Привреда Украјине је тренутно на ивици банкротства, земља је у акутној енергетској кризи, а све док траје грађански рат којег је покренула влада. Русија, увек пријатељ украјинског народа, одједном постаде непријатељ. Човек се не може отети утиску да је земља окренута наглавачке. И све се то дешава уз активну подршку Запада и Европе. међутим, интеграција Украјине у Европску унију и даље постоји само у причи, односно, земљом ће сада и званично владати представници Европе, САД, па чак и Грузије. Такву одлуку је донео председник Украјине на седници Врховног савета - значи, он више не верује сопственим људима. Није тешко предвидети даљи развој догађаја у Украјини.
А сада нека ми буде допуштено да кажем нешто о земљи која је пример и може отворити очи оним људима који још увек верују у понуђени им рај на земљи који се зове Европска унија. Реч је о Бугарској. Да би се упознала ситуација у Бугарској, не плаћа се пут на црноморску обалу, већ се иде десетинама километара у унутрашњост. Тамо се види право лице земље: сиромаштво и градови у рушевинама, масе незапослених и уништена бугарска привреда.
Срећна лица младих нећете видети на улицама, јер су већином напустили Бугарску и раде у другим земљама. Неки су отишли заувек. Бугарска умире у медвеђем загрљају Европске уније. Народ сад живи у демократији и допуштено му је да презире и грди владу, али испод гласа, јер ако сте гласнији, а имате посао, највероватније ћете га изгубити. А ако, не дај Боже, споменете Русију и Путина, онда сте у року од највише недељу дана почаствовани местом на црној листи, оптужени за све смртне грехе и, наравно, проглашени за шпијуна и присталицу Русије.
Граница јесте отворена и може се отићи у Западну Европу. Али ко, како и с чим може да изађе ? Према владиним подацима, незапосленост је 18%, али је то ноторна лаж. Стварна незапосленост је 45%, сваки четврти радно способан грађанин Бугарске не може да нађе одговарајући посао. Тачно, земљу могу да напусте, чињеница је да је граница отворена, али бугарски стручњаци у иностранству не могу да раде као менаџери, инжењери или технолози, они могу добити посао само као физички радници или перачи судова. И само су гастарбајтери.
Бугарска јесте ушла у Европску унију, али Европска унија није у Бугарску. Да ли се ишта променило у структурама власти ? Позитивних промена није било, само негативних. Стопа корупције расте, јер су ти исти корумпирани званичници само усвојили методологију и прописе Европске уније.
Земља добија донације за развој, али средства некако испаре. Новац је за џепове функционера и "унутрашњи круг". Земља је скоро уништена, а уништила ју је Европска унија.
Бугарска влада је неефикасна и једино што ради је узимање кредита од ММФ. Међународни монетарни фонд је дао свој допринос успостављању нове економске политике. Нова економска политика подразумева планско уништавање бугарске индустрије и приватизацију предузећа по багателним ценама. Све што се може исећи у старо гвожђе исечено је, а пољопривреда је уништена. Уништен је и систем високог образовања, велики број универитета дипломе даје за мито.
Ту је и демографски проблем. Пре него што је земља ушла у Европску унију било је девет милиона Бугара. После интеграције, Бугара је седам милиона. Млади људи не желе да имају децу, тако је природни прираштај становништва заустављен. Види се и јаз између генерација - родитељи су приморани да оставе децу код бабе и деде. Децу не виђају и не учествују у њиховом васпитавању, јер живе и раде у другој земљи.
И то је цена коју Бугарска мора да плати да би ушла у Европску унију. Бугари су хтели бољи живот, не ово што су добили. Бугари су сурово преварени, никада их нико није питао да ли желе да живе у ЕУ или не. Слушали су западну пропаганду и надали се да ће после уласка у ЕУ живети боље.
Улазак у ЕУ је била предност само за банду олигарха, која се обогатила на распродаји националне привреде, док су обични људи прекорачили праг сиромаштва. Нема их много у Бугарској који уживају у животу, огромна већина само покушава да састави крај с крајем. Узмимо један пример, 36-годишњег фотографа, планинара и револуционара по имену Пламен,. Живот је томе човеку постао неподношљив, јавно се спалио на тргу испред Градске скупштине у Варни. Пламен се запалио у чину протеста против сиромаштва, корупције и непоштене владе. Како је земља умирала, он није видео смисла у животу.
Његова језива смрт није била јединствен инцидент. Још пет људи се запалило на крају тешке зиме. Један од тих људи, отац петоро деце, Венцеслав Василев, изгубио је посао, а судски извршитељи су запленили имовину његове породице зарад дуга од 219 евра за воду. Трајан Петров, такође незапослен, коме је било 26 година, такође се спалио, јер је и он изгубио наду у бољи живот, сматрао је да нема другог излаза. Бугарска је православна земља која не пати од радикализма или фундаментализма и чињеница да се у њој људи самоспаљују је шокантна. Самоубиство из политичких разлога је раније у Бугарској била непозната појава. Самоспаљивања можемо сматрати политичким убиствима. Ти људи су умрли смрћу мученика.
Шта се то десило с Бугарском, земљом која је пре уласка у Европску унију цветала ?
Пензионери су јануара 2012. године добили рачуне за струју два пута веће од просечне пензије. Чак и да су престали да купују храну, рачуне за струју опет не би могли да плате. Када им је запретила непосредна опасност од смрзавања, јер се готово сваки стан у земљи греје на струју, десетине хиљада људи је изашло на улице својих градова. Један политичар је рекао да је празан фрижидер победио телевизор. Може се до бесвести причати о "еуропским демократским вредностима", међутим, то се на хлеб не маже. Али, чим постаде топлије, телевизор поново поче да ниже победе.
Зашто су Бугари добили толике рачуне за струју ? У Бугарској је Европска унија зачела "електричну револуцију" којом је уништен бугарски енергетски сектор. Термоелектрану "Марица - Восток" и нуклеарну електрану у Козлодују су изградили совјетски стручњаци и оне су служиле као основа за снабдевање енергетског система земље. Бугарска влада је 2001. године обе електране, и "Марица - Восток" и нуклеарну електрану у Козлодују предала мало познатим америчким компанијама и, што је посебно важно, обавезала се да ће у наредних 15 година од њих куповати сву произведену електичну енергију по највишим ценама. Под притиском САД, после "демократизовања" Бугарске, пројекат друге нуклеарне електране "Белене" је затворен, а затварање нуклеарне електране у Козлодују је било услов да се Бугарска прими у ЕУ. Те нуклеарне електране би земљи омогућавале јефтину струју, функционисале би, као и прва што је, ефикасно и без икаквих проблема. Ипак, политика је победила економску рачуницу, четири од шест блокова је заустављено. Сада Бугарска мора да купује "зелену" струју по десет пута вишој цени од струје нуклеарне електране "Козлодуј".
Незапосленост на некада индустријском северу земље достигла је 60%. Има један бугарски виц, каже да постоје само два начина изласка из кризе: Терминал А и Терминал Б (аеродромски терминали). Сада је у земљи горе но што је било под Турцима петсто година. јер тада је земљу уједињавала идеја националног ослобођења, а сада пад животног стандарда узрокује деморализацију друштва.
Цене некретнина су толико ниске да је око 300 000 богатих Руса покуповало имања и куће за викендице.
Када је постојао СССР, Бугарска је имала загарантовано тржиште за своје производе. Добијала је све врсте стратешких сировина у замену за лојалност. У СССР се извозило 86% добара које је Бугарска производила, али после Горбачовљеве издаје, привреда земље је пропала. Но, Европа нема намеру да је врати на ноге. Запад је истерао своју теорију нехуманог економског дарвинизма, чија је суштина у одбијању финансирања било каквог социјалног програма и преласку бугарског друштва у режим природне селекције. Нема везе што овај приступ не важи у њиховој кући, на Западу, већ је само за извоз, "Новоеуропљанима" је речено да је то једини начин за изградњу друштва општег благостања. Запад за то чак има и посебан израз - "шок терапија". Бугари су, заједно са осталим словенским народима, и Украјинцима у последње време, заправо постали лабораторијски мишеви за испробавање десничарске конзервативне утопије.
Бугарску је 2001. године, као резултат председничких избора, предводио Немац: дипломац америчке војне школе Симеон Сакс-Кобург-Гота, који се још 1955. прогласио царем Бугарске, а совјетске године провео у Шпанији. За своје владавине, председник - цар је омогућио велику распродају земље, усвојен је закон о реституцији, захваљујући коме су на његово име сада регистровани Палата Врана у Софији и огромна имања.
Чешке, аустријске и немачке компаније су покуповале све системе за дистрибуцију електричне енергије. Французи су купили градске водоводе. Бакрена руда се продаје белгијским компанијама. Рудник злата "Челопек" је за 2 милиона гривни продат страној компанији регистрованој у Канади и данас Бугарска добија 2% од цене извађеног злата. Количина произведеног злата - тајна. Дакле, до раста БДП-а у 2000. години дошло је само због опште распродаје државне имовине.
И пољопривреда је уништена. Сада Бугари једу турски парадајз, холандске фефероне, кинески лук и француски кромпир. А живе у некада аграрној земљи. Да, заиста некада, јер пољопривреда је потпуно уништена због уласка у ЕУ. Пољопривредници на Западу добијају субвенције, али тога за бугарског пољопривредника нема. Сличан процес се одвија и у данашњој Украјини. Украјинска привреда је на издисају, биће самоспаљивања и у Кијеву. Ретко кад учимо на туђем искуству. Док нас не стрефи, не знамо. Али постоји опасност да ће то што нас стрефи, што нам се догоди, бити смртоносно, и да ће Украјина, као Бугарска, умрети у медвеђем загрљају Европе.
Аутор;
Јелена Писарева, новинар из Доњецка
Извор:
The bear hug of Europe and its consequences for Bulgaria — Novorossia News Agency
Превод:
Ћирилизовано за
The Saker Српски
