Пол Крејг Робертс: Обојена револуција за Македонију

Вашингтон је за време хладног рата страховао да комунисти уличне протесте не претворе у револуцију, и од припремљених и гладних власти политичара формирају нову владу, и тако шире совјетску империју. Данас то ради Вашингтон.

Недавно смо такву операцију видели у Украјини, а изгледа да је сада у току у Македонији.

Национална задужбина за демократију - НЕД (National Endowment for Democracy - NED) је основана 1983. године. Званичан циљ јој је да промовише демократију у иностранству. Прави циљ: стварање раздора у совјетској Источној Европи. НЕД данас троши наше - паре америчких пореских обвезника, за свргавање влада које нису по вољи Вашингтона.

НЕД финансира невладине организације (НВО) у земљама које Вашингтон жели да политички дестабилизује. Те невладине организације "подучавају демократију" и "људска права", и стварају кадрове од идеалиста студената и незадовољних политичара, које потом усмерава против независних влада којих Вашингтон хоће да се курталише.

Идеалисти студенти су напросто зврндови, а незадовољни политичари желе моћ и функције, и учиниће све за Вашингтон да би их добили.

Према речима помоћника државног секретара Викторије Нуланд, Вашингтон је у Украјини уложио пет милијарди долара у узгој политичара и стварање петоколонашких НВО. Када је украјински председник Виктор Јанукович одбио да Украјину подреди интересима Вашингтона, Вашингтон је своје петоколонаше пустио с ланца и Јануковичева влада је свргнута насиљем. Иако Вашингтон прича о демократији, чињеница да је Јануковичева влада демократски изабрана и да су нови избори требало да се одрже за пар месеци није Вашингтон одвратила од збацивања Јануковича.

Чини се да слична судбина сада чека и Јерменију, Азербејџан, Киргистан и Македонију. Већина Американаца појма нема где се та места налазе. Јерменија и Азербејџан су источно од Каспијског мора и бивше су провинције Совјетског Савеза. Киргистан је бивша совјетска провинција на кинеској граници. Македонија, родно место Александра Великог, део је северне Грчке, али су у 20. веку неки делови Македоније постали делови Бугарске, Србије и Албаније, пре него што је Македонија постала провинција Југославије. Када је Вашингтон развалио Југославију, Македонија је постала независна република са два милиона људи. Македонија је континентална држава и окружују је Грчка на југу, Бугарска на истоку, Албанија на западу, и Србија и вашингтонско Косово на северу.

Зашто Вашингтон хоће контролу над Македонијом?

Македонска влада је одбила да учествује у вашингтонским санкцијама против Русије и подржава руски пројекат Турски ток којим би се руски природни гас испоручивао Западној Европи преко Турске до грчке границе.

Грчка је опљачкана. Грчку су опљачкали Европска унија, ММФ, и холандске и немачке банке. Тако је Грчка гурнута Русима у руке, јер од разорне штедње коју ЕУ намеће грчком народу, Грчкој је Русија једина алтернатива. Македонија се налази између Грчке и Србије, земље у којој нема љубави спрам Вашингтона и ЕУ, јер су је Вашингтон и ЕУ разбили агресијом НАТО-а. Вашингтон се боји дотока руских енергената, над којима Вашингтон нема контролу у својим вазалним државама, због савезника Русије у Европи.

Македонија има мањинско албанско становништво. Албанија је вазал Вашингтона и чланица НАТО-а. Вашингтон се удружио са албанским дисидентима - сада су демонстранти на улицама и македонска влада се оптужује за корупцију као раније украјинска влада, а Стејт департмент изражава забринутост због македонске политичке кризе коју је изазвао и организовао Вашингтон.

Вашингтон се уби причајући о демократији и људским правима, али сам не поштује ни једно ни друго. Вашингтон ове речи користи када владе које жели да збаци оптужује да тога код њих нема.

Руска влада разуме шта се дешава. Али остаје да се види да ли је штогод научила из последица своје уздржаности када је збацивана украјинска влада.

Из америчке перспективе, супротне перспективи Вашингтона, велико је питање да ли јурњава за хегемонијом САД вреди рата са Русијом и Кином. Неоконзервативци, који гвозденом руком контролишу америчку спољну политику, верују да је хегемонија вредна сваког ризика и опасности. Но, да ли Американцима толико задовољства пружа идеја да ће шачица неоконзервативаца газдовати читавим светом да ће прихватити опасност од нуклеарног рата?

Гола агресија коју Вашингтон показује према Русији требало би да опомене не само америчи народ, већ читав свет. Рат се припрема. Рат са Русијом значи рат и са Кином. А рат са Русијом и Кином није рат у којем Вашингтон и његови вазали или људски живот могу победити.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: A Color Revolution for Macedonia -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
За Ћирилизовано, Магацин - национални портал, ЕВРОАЗИЈА.ИНФО и СРБИН.ИНФО превео: Александар Јовановић

Коментари