Владимир Сучан: О Путиновој и Москвиној "лукавој" стратегији


Путин о Украјини и Москвиним лукавим плановима: "Русија увек подржава актуелне власти, увек се ослања на тренутну владу, увек подржава и сарађује са онима на власти."

Владимир Путин је 29. августа у говору на форуму младих "Селигер - 2014" открио "тајну" своје/руске "стратегије" за Украјину и другде, што ће рећи, непостојање одговарајуће, добре и ефикасне стратегије, а да не помињемо етичку стратегију, коју неки људи на левици, паметнији од мене, исмевају и као таквој јој се ругају. То је оно што је Путин, очигледно с поносом и самоуверено рекао, несвестан чињенице да је збацио вео и разоткрио Ахилову пету Москвине "лукавости", која директно врши посао Западу и украјинским олигарсима:
"Открићу вам нешто, али то није ни тајна, само прича. Нема ту ничег посебног, али да кажем пошто има везе са бившим председником Јануковичем... Русија увек подржава актуелне власти. Ми нисмо као неки наши партнери. Можда су они у том смислу прагматичнији, увек јаја расподеле у више корпи. Шта више - Американци тако делују - чак и ако им је нека влада лојална, увек раде са опозицијом. Увек! И чак је мало усмеравају против владе, тако да она, иако лојална, буде још лојалнија. Тиме показују да имају и друге с којима би могли радити. Претпостављам да је то прагматичност. И видим да је и Британија користи, вековима.

Овај англосаксонски приступ пренет је Сједињене Америчке Државе, данас га они користе. Без обзира како на ово одговорили (а сада ће сигурно одговорити и о томе дискутовати), уверен сам да то тако функционише. Али ми у Русији, поготову на постсовјетском простору, не можемо да тако радимо. Овде су ствари једноставно другачије. И наравно, увек се ослањамо на тренутну владу и увек актуелну власт подржавамо. То не значи да смо равнодушни или чак против опозиције. Не, ми све третирамо једнако, али сарађујемо са онима који су на власти. Тако је било и када је Кучма био председник. А када му је мандат истекао, поставио сам директно питање: Господине Кучма, кога би Русија требало да подржи на следећим председничким изборима?". "Јануковича", одговорио је. Помало сам сумњао да је Кучма сасвим сигуран код кандидатуре Јануковича, и то му рекох за време завршних припрема за председничку кампању. Кучма ми је одговорио: "То је то, одлучено је, одлука је донета: подржаваћемо и промовисати Јануковича, и ја тражим од Вас и Русије да га подржите преко својих информативних ресурса и дате му политичку подршку." И ми смо тако и учинили. Касније, када су у трећем кругу направили потпуну збрку -  не могу то другачије назвати - наравно да сам био изненађен. Опет сам питао господина Кучму: "Шта се то дешава? Подржавате ли га или не?" Јанукович није успео да искористи свој изборни резултат. На крају крајева, он је победио у другом кругу. Али све се претворило у прилично оштру политичку борбу. Ни господин Јушченко, који је постао председник, ни госпођа Тимошенко, која је постала премијер, такође нису имали много успеха, пошто је Јанукович победио на следећим изборима. Узгред буди речено, ја увек питам: "Па зашто нисте још тада потписали споразум о придруживању Европској унији? Ко вам је стајао на путу? Сва власт је била у вашим рукама." Али ето, чињеница је да то нису учинили. Питање је - зашто?

Претпостављам зато што је то социоекономски било прилично опасно, јер би последице по привреду, па према томе и по социјалну и политичку сферу Украјине биле тешке. Али ми никада нисмо гурали неког кандидата, то нисмо и нећемо чинити, што важи и за Јануковича. То је био избор искључиво украјинског народа (у ствари Кучмин, погледајте горе - В. Сучан) и логика унутрашњег политичког процеса. Узгред, ми бисмо у потпуности сарађивали и са Јушченком..."

Дакле, Путин је самоуверено и по својој вољи признао сву јад и беду таквог "лукавог стратешког размишљања", које ми не делује ни лукаво, ни стратешко, нити, ако се сме рећи, промишљено, политички оправдано, а да не говоримо о етичности и моралу. Самоограничавајућа (ако не и самопоражавајућа) и стриктно класна и проолигархијска природа оваквог става требало да буде јасна гледајући голим оком, под условом да иза њега стоји нешто здравог разума.

Исти лажни и неморални императив "увек подржавати онога ко је на власти", а што, у смислу постсовјетске Украјине, увек подразумева лопове и корумпиране олигархе, такође ствара ситуацију у којој Путин и Кремљ бандеритски (по украјинском нацисти Степану Бандери) режим називају "уваженим партнерима", без обзира колико нереципрочан овај израз поштовања и (лажне?) колегијалности био, то јест, без обзира на непоштовање и мржњу што их хунта исказује спрам руске владе.

Постојање "стратегије" која "увек подржава оне на власти и постојећу власт" без обзира на њихов политички, идеолошки, етички и људски карактер, а самим тим и дуго, дуго одсуство било какве стварне, ефикасне и делотворне политичке стратегије за Украјину, тражи и отвара следеће питање са више могућих одговора - тест политичке свести:

Шта је од овог истина?

1. Недостатак ефикасне политичке стратегије је изврсна стратегија и обележје генијалности и сјајног лидерства.

2. Давање милијарди долара украјинским олигарсима и њихову вољу држати за свој приоритет и стратегију не само да је врло добра стратегија, већ и стратегија врло лукава, стратегија којом ће ти исти антируски олигарси на крају бити поражени.

3. Саставни део руске стратегије је прављење озбиљних и стратегијских грешака, јер се само чињењем озбиљних и стратегијских грешака могу победити и збунити не само нечији обожаваоци и симпатизери (који никада не виде грешке предмета свог обожавања), већ и душмани Русије.

4. Што каже Путин је истина и поштено речено, није потребно да се о томе више размишља.

5. Таква про(его)олигархијска "стратегија" не служи интересу Русије - ојачава мајданско-бандеритске пучисте и њоме се даље дефинише про-Минск и на Минском споразуму заснована (антиноворуска) стратегија.

6. Путинова подршка "постојећим властима" и ослањање искључиво на њих не само да нису одговорили западној политици коришћења НВО, заснованој и усмереној и шире, на и ка људима, већ лимитирају и руске опције, алтернативе, изборе, па чак и Москвину сопствену (стратешку) интелигенцију.

7. Играње "доброг момка" одаје уске (компрадорске) класне интересе иза таквог размишљања, и понос самим собом и слепило, слепило ма колико га звали визијом.

8. Ништа од горе набројаног није грешка или превид. Све се може објаснити недокучивом генијалношћу и мудрошћу којој се простодушно и потпуно морамо дивити из осећаја дужности према постсовјетском/антисовјетском руководству и елити. Јер другог избора немамо.

Добро, тест смо урадили, да сад наставим где сам стао.

Готово сва "помоћ" из Русије (током 25 година, од чега 15 година Путинове владавине) отишла је украјинским олигарсима, чиме се хранила звер, монструм. Као што је и зверски и монструозно то што је руска помоћ украјинским олигарсима оживела бандеризам/украјински фашизам.

Руска влада, и сам Путин, ништа друго и боље од тога нису умели да смисле. Хранећи (мада га нису баш бирали) то "лоше и корумпирано руководство" лопова и превараната, руско руководство је дало свој обол свему што се десило, и поништило достигнућа совјетског народа и резултате совјетске победе у Другом светском рату. Русија (тј. Путин) није изабрала да ради другачије, нити да има стварну и подесну, да не спомињемо етичну стратегију.

Суочавање са овом суровом и ужасном истином је не само први корак ка, истина одоцнелој, самокритици, већ и неопходан предуслов за савладавње кризе и опасности по Русију - од звери израсле и доказано по живот опасне.

Етична стратегија спаја добро и правду са људком тежњом добром и праведном, истинитом и стварном. Озбиљно говорим. Субвенционисање (антируских) аморалних, неморалних и неетичних бандеритских олигарха са милијардама долара је антитеза свега тога.

Мозговој, који се усудио да се успротиви "уједињеној олигархији", дакле стао уз народ на етичној основи и са етичном стратегијом, је (углавном) зато и убијен. Мозговој је знао шта је шта и ко је ко, и такав је стајао на путу неморалној, аморалној, саможивој и лукавој олигархији, за коју су нацисти мање зло (ако не и потенцијални "партнери") од циљева и истинских тежњи народа.

И, да, верујем да је показатељ интелигенције и стратешког размишљања способност идентификовања и развијања опција и алтернатива, а не црно-бело или монохроматско размишљање. И да је део тога неисмевати, неругати му се и неодбацивати значај доброг.

Што захтева свака ваљана мисао и стратегија.


Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: Putin on Ukraine and Moscow's cunning plans: "Russia always supports the acting authorities, we always rely on the current government and always support it, we cooperate with the government in power"
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари