"Земље Балкана, заједно у једном тиму" - робова

Јадранка, еуропска радница (Фото: Курир)
Сигурно сте чули шта јуче рече Бранкица: "Мигранте треба населити у пустим деловима Србије"

А одраније вам је позната Јадранкина мисао: "Ми смо додатно у фокусу наших европских партнера, на путу европских интеграција, да покажемо одговорност. Мислим да ова земља то ради добро и одговорно.“

Апсолутна послушност и ефикасност гонича робова није остала непримећена - а и како би, чак ће се и некадашња српска престоница, Београд, претворити у центар за мигранте - па је стигла похвала. Али, уз нови задатак. Преносимо вам како га је "Дојче веле" изложио својим колегиницама српским преституткама (у 14:17), и само сат времена касније (15:29) проследио РТС.

Милина. Бар њима, погледајте фотографију еуропског цвијећа са DW-овог упутства. На њој нема ни једног јединог олоша што своје место капоа у европском концентрационом логору не дугује Англоционистима.



Zemlje Balkana, zajedno u jednom timu


Izbeglička kriza, i pored sve njene dramatike, mogla bi da se isplati Zapadnom Balkanu. Ona je dokaz da samo prijem u EU može da donese prosperitet, ocenjuje nemačka štampa uoči konferencije EU-Zapadni Balkan. 


Frankfurter algmajne cajtung: „Često mali gestovi signaliziraju napredak na Balkanu. Do pre nekoliko godina, kosovski Albanci i Srbi nisu hteli ni da sednu za zajednički sto. Sada formiraju tim – u najmanju ruku fudbalski. Na Konferenciji o Zapadnom Balkanu koja će se održati u Beču, članovi vlada zemljama-učesnica formiraće zajedničku ekipu. Ona će nastupiti protiv tima Evropske unije u kojoj su Slovenija i Hrvatska već zastupljene. Sudija je komesar EU za proširenje Johanes Han. Simbolična snaga toga je opipljiva: reč je o tome da bi bivši Jugosloveni i Albanci trebalo bolje da sarađuju i da zajednički krenu ka Evropskoj uniji. O tome da li se pri tom ponašaju pošteno i korektno ili da li se pridržavaju pravila, odlučuje Brisel. Činjenica je sledeća: sve dok zemlje poput Srbije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije igraju u istom timu, dotle postoji manja opasnost da se, kao u prošlosti, sukobe.“

Frankfurtski list ocenjuje da je nemačka vlada, s obzirom na izazove u Ukrajini, Rusiji, Turskoj i Grčkoj, uvidela koliko je za Evropu važna stabilnost Zapadnog Balkana. „Izbeglička kriza, koja će uprkos drugačijem dnevnom redu, dominirati konferencijom u Beču, očigledna je primer. Dobro je što su najjače evropske sile, nemačka vlada i Francuska, tamo zastupljene, kao i komesarka EU za spoljnu politiku“, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.

„Članice Evropske unije Hrvatska i Slovenija, jedine su države (bivše Jugoslavije) koje ne izvoze naveliko siromašne ljude. To ima veze sa slobodnim pristupom tržištu rada koji od jula važi i za građane Hrvatske. Ali razlog je i velika ekonomska, politička i pravna stabilnost u tim dvema zemljama. Utoliko bi izbeglička kriza, i pored sve njene dramatike, mogla da se isplati Zapadnom Balkanu. Ona je dokaz za to da samo prijem u EU može da donese prosperitet kojem se nadaju. Za to je potrebna spremnost za prijem dosadašnjih članica, ali su pre svega zemlje-kandidati ti koji moraju da se potrude i da ispune uslove za prijem, poput borbe protiv korupcije i pravnog sistema. To bi im lakše pošlo za rukom kada bi se ostvarila istinska integracija Zapadnog Balkana, iznad svih etničkih, religijskih i istorijskih suprotnosti. U ovom trenutku upravo to nije slučaj. Bosna i Hercegovina na primer uopšte nije stabilna. Ipak, Konferencija o Zapadnom Balkanu je dobar početak – baš kao i zajednička fudbalska utakmica“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.


Vučić: Polažemo nade u Angelu Merkel

Frankfurter algemajne cajtung i donosi intervju sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem koji takođe govorio o izbegličkoj krizi i konferenciji u Beču. Vučić je u intervjuu izjavio da podržava plan u pet tačaka austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca. Taj plan, inače, predviđa pomoć za Zapadni Balkan, ali pre svega to da se EU konačno dogovori oko jedinstvene politike azila i obavezujućih kvota o broju primljenih azilanata.

Da li bi i Srbija, koja nije članica EU, bila spremna da primi izbeglice, bilo je pitanje novinara frankfurtskog lista, na šta je Vučić odgovorio: „Da, mi preuzimamo našu humanitarnu i evropsku odgovornost. Ako bi postojao ključ, onda bi i mi primili izbeglice. Naša spremnost da nešto uradimo je veća nego u nekim drugim zemljama Evropske unije. Žica na granici sa Mađarskom, recimo, ne rešava problem. I u mojoj zemlji postoje političari koji žele da sličnu prepreku postave na granici prema Makedoniji. Ja to nikada neću dozvoliti! Zabarakadirati se na takav način – to šalje poražavajuću sliku o Evropi. Greške vidimo i na jugu. Grčka, gde brojni ljudi prvi put stupaju na tlo EU, registruje samo deset odsto izbeglica. Mi registrujemo 90 odsto. Tu nešto nije u redu.

O tome koliko je važna Konferencija o Balkanu koja se održava u Beču, Vućić kaže: „Nadam se da ćemo, kako kada je reč o izbeglicama, tako i kada je reč o regionalnoj integraciji, napraviti pomak. Tamo će biti sve vlade Zapadnog Balkana, komesarka EU za spoljnu politiku, kao i rukovodstva Austrije, Francuske, Italije i, naravno, Nemačke. Nemačka kancelarka Angela Merkel igra odlučujuću ulogu. Ona je vodeća evropska liderka i naše nade polažemo i na nju.“

Извор:  Zemlje Balkana, zajedno u jednom timu | Izbor iz štampe | DW.COM | 26.08.2015

 

"Проблем миграната решавати заједнички"

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је у Прешеву током обиласка Центра за прихват миграната и предприхватног центра у Миратовцу да проблем миграната мора заједнички да решавају земље Балкана и земље ЕУ.

Вулин је рекао да проблем миграната исто погађа и земље чланице ЕУ и оне које нису чланице, због чега без заједничког наступа нема ни решавања тог проблема, преноси Танјуг.

"Добијамо информације да Мађарска жели да постави војску на граници ка Србији и ми сматрамо да то није добро и није решење. Иако Србија није чланица ЕУ она је део тог проблема и зато морамо да имамо јединствени наступ како би од предприступних фондава ЕУ добили конкретна средства за решавање проблема миграната", рекао је Вулин.

Поновио је да је Србији потребна конкретна финансијска помоћ ЕУ, јер имамо сваког дана све веће трошкове за смештај и исхрану миграната.
"Нама је потребно да нам ЕУ директно у буџет уплати одговарајућа финансијска средства како би могли да исплаћујемо плате додатно ангажованим тимовима лекара, гориво, храну, транспорт и остало. Понављам проблем морамо да заједнички решавати", нагласио је Вулин.
Према подацима Црвеног крста, у последња два дана прошло је око 2.000 миграната, а од јутрос је регистровано њих 400.

Према оцени министра и представника Црвеног крста, то је уобичајен број који је био пре великог таласа миграната протеклог викенда.
Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић, такође је апеловао да помоћ међународне заједнице што пре стигне у Србију.

"Имали смо до сада велики број посета и много обећања, али је све остало само на обећањима. Надамо се да ће та обећања најзад почети да се остварују и да ћемо добити помоћ како би могли да лечимо, да обезбеђујемо храну и воду за мигранте", рекао је Станковић.
Он је оценио да је потребна помоћ и локалној самоуправи у Прешеву, пре свега комуналном предузећу које дневно очисти више тона смећа, а нема довољан број камиона.

Секретар Црвеног крста у Прешеву Ахмет Хаљими казао је да залихе воде и хране у центру има још највише за два до три дана и апеловао на донаторе да помогну Црвеном крсту.

Иначе, мигранти који у реду чекају да добију документ за наставак путовања кажу да су задовољни третманом у Србији.

"Мало је топлије и мало дуже чекамо, али у Србији је много боље него у Македонији, јер овде добијамо храну и воду и можемо да се одморимо и да наставимо пут ка ЕУ", прича група миграната из Сирије.

Током протеклог викенда кроз Прихватни центар у Прешеву прошло је око 7.000 миграната.

Извор:  РТС :: "Проблем миграната решавати заједнички"


За СРБИН.ИНФО приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари