Руски цар Александар I деценијама живео као монах у Сибиру?

Нова анализа рукописа указује да је монархова смрт инсценирана, да би могао да се повуче и окајава грехе као свети старац

Цар Александар I и монах (Извор: Вести - Томск)

Већ дуго круже гласине да је Александар I инсценирао своју смрт и постао свети старац Фјодор Кузмич, познат и као Фјодор Томски.

Објашњење је да је цар желео опроштај због своје улоге, ма каква она била, или користи од деловања других, у убиству свог оца, Павла I, 1801. године.

Анализа Светлане Семјонове, председнице руског Графолошког друштва, указује на јаке сличности између рукописа Алекандра I и тајанственог монаха. "Добила сам рукопис Александра I када је имао 45 година, и још један узорак, рукопис старца Фјодора Кузмича", прича Семјонова. "Као графолог, запазила сам необичан стил оба рукописа."


Светлана Семјонова, графолог (Извор: Вести - Томск)

Карактеристични детаљи рукописа и психолошки портрети цара и старца указују, са великим степеном сигурности, да "је то био један исти човек".

"Једина разлика је што у рукопису старца од 82 године можемо видети да је био дубоко уроњен у свој духовни свет, на шта указују лукови и кругови у његовом рукопису. Али кључне карактеристике су исте."


Упоредни приказ рукописа, портрети цара Александра и монаха Фјодора, узорак рукописа Александра (Извор: Вести - Томск)

Цар је умро 1. децембра 1825. у својој 47 години. Навукао је прехладу која се претворила у тифус од којег је умро у граду Таганарог на југу Русије. Његова супруга и царица Елизабета је умрла следеће године, али и за њену смрт су кружиле гласине да је лажна, да је царица постала монахиња Тиха Вера.

Новине "Росијскаја газета" су писале да су и њихови рукописи слични.

Монах се појавио у сибирском граду Томск 1837. године, где је живео све до смрти 1864. год.

Од 1995. године, посмртни остаци "светог монаха" Фјодора се у Томску третирају као реликвија.

Професор Андреј Рачински са париског Института за источне језике и цивилизације је на форуму о Александру I у Томску рекао да и друге чињенице указују на везу између монарха и монаха. На пример, портрет монаха је висио на зиду канцеларије цара Александра III, међу портретима његових претходника.

Два узорка рукописа и икона монаха Фјодора (Извор: Вести - Томск)

Трговац из Томска, Семјон Хромов, у чијој кући је Фјодор живео, после његове смрти је предао ствари поглавару Светог синода Константину Победоносцеву, човеку за кога се сматрало да је био близак цару. Професор истиче да се ни царица Јелисавета после смрти свог мужа у Таганрогу није понашала на уобичајен начин.

Ове године је 190-годишњица Александрове смрти и 20-годишњица откривања остатака монаха "Фјодора Томског".

Представници Православне цркве из Томска нису против идеје да се проучи ДНК из посмртних остатака монаха Фјодора.

Лав Толстој је написао: "Чак и док је монах Фјодор Кузмич био жив - а он је дошао у Сибир 1836. године и тамо живео 27 година у различитим местима - о њему су кружиле чудне гласине, да кријe своје право име и статус и да је цар Александар I. Гласине су сe после смрти монаха само прошириле и постале јаче. У њих верују не само обични људи већ и многи припадници елите, укључујући царску породицу цара Александра III.

Александрова супруга и царица Јелисавета је умрла годину дана после њега, али су опет почеле да круже гласине да је смрт инсценирана и да је царица постала монахиња Тиха Вера (Извор фотографија: Википедија)

"Разлози постојања тих гласина су следећи: Александар I је умро неочекивано, раније није патио ни од каквих болести, умро је далеко од куће у удаљеном месту Таганрог, а када је стављен у ковчег, кажу многи који су га видели, да је био доста другачији, због чега је ковчег брзо запечаћен.

Да Александар I говори и пише да жуди да напусти положај и сkлони се од света је била општепозната ствар. Али је мало познато да је у званичном опису Александровог мртвог тела наведено да су му леђа и задњица били тамноцрвене боје - што тешко да је опис тела цара."

Монах Фјодор на самртној постељи (Извор: Вести - Томск)

"Али да се вратимо Кузмичу и зашто се мислило да је он Александар. Најпре, монах је био висине и појаве толико налик царевој, да су људи (а посебно слуге које су потврдиле да је Кузмич био Александар), који су видели Александра или његов портрет, сматрали да су они идентични.

Били су и исте старости, имали иста обла рамена.

Друго, Кузмич је говорио да је бескућник и да се не сећа породице а знао стране језике и био благ према другима на племићски начин - очигледно је био особа високог друштвеног положаја.

Треће, монах никада никоме није рекао своје име и положај, али се понекад тако понашао да је било очигледно да је вишег положаја од других људи.

Четврто, пред смрт је уништио неке папире, али један лист је остао - шифрована порука са иницијалима "А" и "П" (што присталице теорије о истој личности виде као Алекандар Павлович, његово име и патроним).

Пето, и поред све своје вере, никада није постио. Када је један протојереј покушао да га убеди да треба да испуњава дужност верника, он је рекао: "Кад не бих признао истину о себи, небо би се изненадило, да признам, земља би била изненађена.'"



Аутор: Ана Лисовска
Извор: The Siberian Times
За и по избору СРБИН.ИНФО, превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари